Београдске општинске новине

Број 24

- 98 —

Год. XVI

али сам слушао само теорију, а господа која су дала мишљење о овој понуди с Финансиске стране, стручњаци оу, како у теорији, тако и са нрактичног искуства. И ја господо, доштујем мишљење г. Вујића, којн је оденио с Финанеијске стране ову нонуду као добру; који вели: „Под наравном нретноставком да ће цене реално погођене арадови солидно и на уговорено времо израђени бити, као и да ће се екснлоатација савесно и економно вршити". Господа Косу и Мариновић у чл. 5 своје понуде кажу,- „Општина београдска као интересована у експлоатацији свију ових предузећа имаће нраво да буде представљена у управ. одбору са бројем 3 /7 чланова, који буду састављали тај одбор". А г. г. из већине комисијске акцентирајући ово кажу да је то с тога, што „акције овога друштва не би биле примљене од страних капиталиста, ако му на челу не би стајао предоедник, којег би име било страном свету познато и т. д". Па господо, за што ти понуђачи нису каза.ти у својој нонуди да ће од оне тројице Срба бити један председник. Пошто за себе већ узимају већину — четворицу — у томе одбору, у који нека уђе лице, које ће бити познато страноме Фунансијском свету? То ме доводи до једног сумњивог закључка. И ја господо, узимајући у обзир све ове разлоге, које сам навео, и сем тога да ови понуђачи траже да им се уступи и једна ствар која је већ готова и на коју је општина утрошила неких 2*-/« мил. динара, а то је наш водовод, да и то експлоатишу; а сем тога, узимајући да би претходно требало решити нитање о Шоновом систему —ја ћудати свој глас против ове понуде. Председнип Отитине Никола Д. СшевановиИ. — Господо одборници, ја знам да сте већ заморени, слушајући све говернике који су са разних гледишта говорили, како којн мисли о овој нонуди; али дозволите ииак и мени, да кажем и ја неколико речи. Ја господо, после онога што је изнесено у извештају већине комисијске, који сам и јапотписао, не налазим да је требало још штогод да се говори о ономе што је тамо нанисано; али ношто ће се вечерас решавати ова ствар, позват сам да кажем неколико речи, нарочито на замерке, које су нека господа говорннци учинили. Тако прво г. Пачу, ударио јетрипута јаким гласом на то, како ови понуђачи могу да пренесу ову концесију на некога трећег; али никако није могао да иревали у своме говору да то пренашање може бити само са одобрењем Општине. Друго, он каже: Па не зна се колико ће бити акција и колики ће бити акционарски капитал! Господо, то се за сада не може ни знати. И то зна г. Пачу много боље и од мене и од многих од вае, који седите овде. У члану 8. и 9., где се говори о томе преносу концесије на акционарско друштво, тамо је казато, да ће се капитал акционарски утврдити онда, кад се буде образовало то акционарско друштво и да ће све то завасити од деФинитивног уговора, кад га буде Општина с њима закључила. Трећајезамеркаг. Пачуаи друге господе, што кажу да је требало дасе најнре известимо, какви су то људи, па тек онда да преговарамо с њима. Г. Пачу учинио је ову замерку сигурно што једошао доцније у седницу, кад сам ја већ био прочитао нисмо нашег носланика у Иаризу пок. Гарашанина, који је препоручио ову груиу, као врдо солидну и који нам је једино скренуо пажњу на то, што је рекао: „да сваки који ради какво предузеће, хоће и да заради, па тако исто и г.г. Косу и Мариновић; али пазиге да вас не прецене". То је господо био разлог, који ме је нобудио да нреговарам с тим човеком, иначе не бих ништа ни почињао. Даље г. Пачу говорио је, како треба Општина да задржи право да одређује тариФу, јер то у понуди није казато. И то је питање расправљено јуче, кад сам прочитао ону допуну ове понуде г. Мариновића; јер је то право остало општини. Одборник г. Милан Арсенијевић каже, да би он у главном могао да прими ову понуду, ади не може да се помири са оним, што ће оно мало материјала, које ће концесионар набавити у земљи, бити ништавно према ономе, што ће са стране да донесе. Па господо и ја би био рад, да се сав материјал набави овде у земљи ; али кад се нема онда се и не може. Ја сам баш о томе разговарао са г. Мариновићем; и он ми је одговорио, да све што могу, они ће набавити у земљи, али што нема

у земљи, оно мора дадонесе састране; јер вели ако доцније не би нешго ваљало, „ви нећете казати да су томе криве ваше земљане цеви, које смо од вас узели, него да смо ми неваљалцп, који смо рђаво извршшш ту инсталацију". Дакле, као што рекох, он ће да набави овде у Србији оно, што се може без штете засамаова предузећа да употреби; али има нешто, на пр. цеви, којих истина имамоуземљи, али јошнису опробане за оваке послове, те с тога условљава да може набавитн од оних, које су испитане дугом употребом у пракси и које тражи са стране да- донесе. То исто важи и за остали, материјал који мисли са стране да довлачи. Даље ое господо, каже и наводи као једна од најзначајнијих замерака, како ће мо ми концесионарима да дамо 4, а нама остају само 3 чдана у управном одбору. Г. Љуба Живковић био је тако добар да нас упозори на закон о акционарскпм друштвима; он је то врло добро учинио, али је заборавио да и други чигају законе. Ја га питам да каже, па где стоји у концесији дата четворица, којеконцесионари траже за управни одбор, имају да буду странци'? Ово питање не бих ни истакао, да то нијеучинио г. ЈБ. Живковић и то из бојазни, да концесионарима не би и на то скренуо цажњу. Са овим хоћу да покажем, да смо и ми, који вам предлажемо да примите ову понуду мислилн на то — на закон о акционарским друштвима Позивање г. Љ. Живковића на тај закон неумесно је. — Ако концесионари имају нрава да бирају четворицу у управни одбор, то онда не значи и да сва четворица морају да буду странци, већиод њих бар двојица морајудабудунаши грађани. Ако дође до деФинитивног уговора и ако^концесионари буду тражили да сва чегворица њихова буду странци, надзорна ће власт казатн: „Недам"! То је противно закону — и свршен посао. Даље је г. Арсеннјевић казао, а мислим да је и г. Ризнић то додирнуо, иа веле: овде се предвиђа неки изборнн суд, а како се бира тај суд, то се не види. Па то је јасна ствар. Ти концесионари долазе у нашу земљу и изборни суд биће изабран и састављен по нашем закону. Како овде није казато Да ће изабрани суд бити по немачким или Француским законима и онда се разуме да ће тај суд бити састављен како наш закон наређује а може бити да би ми могли у деФинитивном уговору да се сноразумемо и кажемо: ми одступамо од закона и хоћемо да изабрани суд буде овакав и овакав. Још су нека господа истакла и ово па кажу: бар да је ноложио 100.000 дин. кауције; те да ако носле 6 месеци ништа не би урадио, онда бар да имамо 100.000 дин., или управо да он усдед тога за послове које оће да предузме буде јаче заинтересован, јер тада неће лако допустити, да му проиадне кауција од 100.000 динара. (Чује се: то су детаљи). II ако су детаљи, ви сте нарочито ударили на то. II како сам видео оно расноложење у првој седници, помпслио сам да ће се ова нонуда одбацити и онда не разумем зашто то нисмо одма учинили и што смо онда држали неколико седница. Ако се не варам, већина одбора већ је била с неповерењем овоме раду и пристунила. Кад се пође с те тачке да једна страна другој не верује, онда није требало нишга ни говорити, већ одмах рећи „хајд, одакле сте дошли"! Г. Мариновић је у једном свом акту казао: ово што сам попустио, попустио сам, више не могу. Ако хоћете примите, ако не, свршен посао. Ја сам вам то одмах у почетку напоменуо и о томе треба при дебати водиги рачуна. Дакле о тој кауцији могао бих ово да кажем. Па добро, нека ноложи кауцију, али није искључено да се кроз месец дана јави неки бољи понуђач и кад дође до дефинитивног уговора, ми кажемо: „е, ми сад нећемо" и запнемо те не може деФинитивни уговор да се закључи. Овај вам случај напомињем, а не велим да би ми то из ината према томе човеку учинили већ кад би добили повољнију понуду, а сви желимо добра нашој општини. И не би било чудо ако би добили јевтинију и бољу понуду и да кажемо нећемо ншпта с тим човеком — г. Мариновићем — да радимо. Дакле не треба заборавити кад се и то тражи да н г. Мариновић може да каже нама: „ви хоћете кауцију. Добро. Али ако ви тако и тако урадите, шта ћу онда ја да радим?". Г. Љуба Живковић навео је, како имамо три нројекта за канализацпју и каже да су сва три

пројекта израдили странци а не ми. Г. Арсенијевић истакао је нитање: шта ће бити с уговором, који је оиштина за ове радове закључила са Линдлејом и Чоке-ом? То је исто питање истакао још један одборник а истакао га је и члан суда г. Рајић. Уговор тај, то могу да кажем, не прави никакве сметње,-" ако се ми с овим понуђачима погодимо. Та господа — Линдеј и Чоке — нису жељна наших послова. Они веле: „кажите нам само да знамо, хотете ли да вам ми извршимо ногођени посао. Ми то хоћемо да знамо, јор имамо идругих послова на другу страну". И како су они послали једног свог инжењера, вероватно да ће за њега тражити 15.000 динара нрема уговору и то је све. Г. Љуба Живковић био је љубазан да нам прочита и чл. 13. закона о општинама и каже: „знате ли да је један збор ову ствар решио овако и овако и ви сад не водиге о томе рачуна, а зборска решења могу да се мењају само оним путсм како закон каже. Са свим је тако. Али је г. Љуба Живковић заборавио нешто: да је и онда, кад је оно решење зборско донето, да је велим и онда нрво одбор донео своје решење, па је тек после изнето пред збор, те га је и он усвојио. (Љ. Живковић: али начелно). Молим Вас, на мене не можете тиме дејствовати (Љ. Живковић: на сваки начин), јер и ја читам законе као и Ви. Па и у овом случају, ако одбор уевоји ову понуду, то ће се питање изнети на решење збору. Даље се каже: Ми смо се решили, да се у канализацији држимо система испирања, а тако кажу и закон наређује. Ако сте читали законон нп речи не говори о томе, какав ће систем канализације бити. Стоји то.да је одбор чесго иретресао питање који систем канализације да се код нас унотреби, па је се час решавао за један час за други. Адоброје пгго то није ушло у закон који систем мора да буде, јер би нас то при закључењу и извршењу носла ометало. Дакле боље је што нам је остављен слободан нзбор да изберемо систем, који хоћемо и који је најбољн. Још је г. Љуба Живковић у своме говору ударао на то, како ће ова конвенција да дође у сукоб и да се судари са Височајшим решењем од 1884. год. Да је г. Љуба Живковић хтео а сигурно је нрочитао целу ову конвенцију да све до краја каже, он би требао да нам каже и то, да је видео да у пооледњој тачки ове конвенције стоји: „чл. 15. На основу закона од 13. Јуна 1884. год. Краљ. Срп. Влада има да одобри овај данашњи уговор". Госиодо, Височајша решења доноси влада у договору са државним саветом. И како се у поменутом Височајшем решењу говори о томе да општина може зајам начинити за послове који су законом наређени то ако се ова понуда прими а била би противна донетом височајшем решењу, то би се и ово Височајше решење на сваки начин морало мењати. Те је замерке учинио г. Љуба Живковић, са законског гледишта. ТТГто се тиче Финансиског дела ове понуде, не могу у детаље да улазим, јер у извештају већине написано је како су стручни људи разумели тај део конвенције. Технички део такође не разумем. Шта се о том делу имало рећи, казали су такође стручњаци и ја о томе нећу да вам овде говорим, кад нисам за те ствари нозван, а и кад бих хтео да говорим, то не би било ни од вредности велике према ономе шго је у извештају већине казано и што су овде изнели они, који то добро разуму. Између осталих замерака ударао је г. Љуба Живковић и на чд. 2. и 3. ове конвенције па каже: „водовод је готов а и њега ио овој конвенцији, хоће да нам одмах узме концесионар и ( да га експлоатише". То истина тако тамо стоји али је г. Љуба требао да прочита и чл. 7., који каже овако: (Чита): „Г. г. Н. В. Леон Кооу и В. Ј. Мариновић пристају да приме на се и да исплате садањи дуг београд. општине, који оеценина 2,000.000 динара и то нод истим Финансиским погодбама, које су у члану 2." наведене. Ово значи да ће Општина на сваки начин почињати да испдаћује у исто време кад и дуг за извршење радова и то по "рати 6 - 30°/о (интереса и амертизациј е) за 50 година на нето капнталу дуга ако она ту суму прими кад се радови сврше а на капиталу заједно са интеркаларним интересима,