Београдске општинске новине

Број 23

— 103 —

Год. XVI

општинске трошарине прп реекспедицији вина, одбор је решио, да поступак, при реекспедицији вина остане и даље исти, који је и до сада био лрема ранијем решељу одбора с тим додатком, да управник трошарине, за преглед вина, што се извози, може у место себе одредити и свога помоћника. ХП Председник извештава одбор, да је сходно решењу одборском од 21. Априла 1898. године АБр. 2036 држана лицитација за нодзиђиваље и осиг/раље куће Сергија Стаиковића у Кнез Милошевој улици. По ирочитању протокола лицитације и извештаја грађевинског одељења ГБр. 1058, одбор је решио, да се откопавање рампе пред кућом Сергија Станковића у кнез Милошевој улици, подзиђивање и осигурање куће Сергијеве уступи према прописаним погодбама, иредрачуну и плановима Антонију Лапчевићу за укупну суму од иљаду пет стотина деветнајест динара и четрдесет и пет пара. Ова сума да падне на терет буцетеке партије за калдрму и друмове. XIII По саслушан.у цена житу и брашну, одбор је решио, да цеиа лебу буде тридесет и пет пара по килограму, пошто ће се и леб продавати у тежини од 1000 грама Ова цена да важи од тридесетог маја о. г. закључно.

општински послови Цена лебу. •— Цена лебу одређена је од 17. о. м. на 30 пара динарских по килограму, а по то се и леб продаје у тежини од 1000 грама. Ова је цена одређена према средњој цени жита за прошлих петнаест дана, која је била 18 дин. сто килограма. Видовдански шемаши. —- Академијски Савет Велике Школе расписао је тему из Српске Историје, за овогодишње видовданске награде, које општина београдска даје, под насловом: Тјрговачки цеџшри и мутеви то сриској земљи у нашем средњем веку и у шурско доба. Овај задатак радило је више ђака Велике Школе и од поднетих радова оцењена су два рада као најбоља и потпуно добро израђена тако, да би оба требало подједнако наградити. Али како то не може бити према решењу одбора општинског, којим је установљено ово награђивање, то је по предлогу Академијског Савета награђен првом наградом од 400 дин. рад г.г. Јована Ердељанови&а и Ристе Т. НиколиИа ФилозоФа, а рад г. Косше Н. КосшиКа фил . награђен је другом наградом од 200 дин. Осим тога Академијски је Савет нредложио а одбор општииски усвојио, да се и трећи рад г. г. Нешра КосовиИа и Михаила МиладиновиКа ФИлосоФа награди особеном наградом од 100 дин. Прва два рада објавиће се у онштинским новинама у своје време.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК држан 11. Марта 1898, год. (по СТЕНОГРДФОКИМ БЕЛЕШКАМА) Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић иЈов. Антонијевић, од одборника били: г.г. Голуб С. Јањић, Стеван Миљковић, Р. Драговић, Свет. Ј. Гвоздић, Ђ. Пантелић, Трајко Стојковић, Стеваи Максимовић. М. 0. Петровић, Др. Леко,

Марко С. Петронијевић, Глиша Стојановић, Милан Капетановић, Гаврило Бркић, Коста Др. Ризнић, Евг. М. Чоловић, М. Савчић, Коста Д. Главинић, Др. Лазаревић, Д. М. "Борћевић, Милан Арсениј>-вић, Милут. Ј. Марковић, Ђ. Р. Одавић, Васа Пиколић, Стев. Ивковић, Коста М. Ђурић, Влад. Чортановић, Ј. М. Јанковић. Љуб. Живковић, Г Б. Димитријевић, Дим. Гавриловић, Дамјан Стојковић, Михајло Ђ. Илић, Др. Л. Пачу, Н. П Стаменковић Младен П. То^оровић, Д. Ћирковић, Милов. Миленковић, Коста II. Михајловић, Др. Ст.*ван Марковић, Тод. Ј. Михајловић, К. П. Лазаревић, Бележио секретар г. Урош Кузмановик. Ночетак у 51/2 часова ио аодне. (свгшетак) Др. Лаза Пачу (св^пиешак). С тогашто сам из наведених разлога у начелу противан овој понуди ја н нећу да се упуштам у никакве детаље, ма да смо се сви уверили из разних рачуна који су изнесени пред општински одбор, да се сва господа не слажу нн у рачунању курса облигација. Веома је карактеристично, што и то није у понуди тачно обележежо него остављено за разно рачунање. Међу тим да није оних других тешких погодаба мене не би задржала разлика од три или четири процента на курсу да ствар не примим. Више пута Је овди напомињано, да је добит за концесионаре унесена у ову конвенцнју само привидно, да би се лакше нашао канитал, али то не стоји. Према овој конвенцији Београдска општина не би била у стању себе одкупити после 23 година и њене установе свакојако давале би у то доба много већи приход него данас, а ствар би стајала још далеко друкшије после 50 год., када ће Београд бити без сумње трипут оволикн. колики је данас. Баш с тога што градови становништвом расту грађевине општинске оваке природе и не дају се нигде у свету у концесију на овај иачин какав траже понуђачи. Помислите господо, какав би огроман заплет настао у обрачунима између акционарског друштва и Општине после 30 година, а усљед потребног проширивања појединих опшгинских грађевина на пр : водовода и канала. Сви мислимо даће становништво београдско бројно све више напредовати у колико Београд постаје све више уређена варош и више подесно седиште за трговину. Неки од г,г. одборника казали су, како ће рад општине на наведеним грађевпнама стати, ако нас и ови понуђачи напусте. Ја не делим то мишљење. Било би веома јадно за нас, ако би изгледало, да смо једва дочекали да нам дође неко страно друштво, данамнаше рођене бриге скине с врата и почне само да се брине о нама. Било би крајње грешно када би наша кураж била тако малена а наше поуздање у саме себе тако ништавно, Баш за то што се чула и таква мисао, ја сам особито благодаран г. продседнику општине што је напоменуо да београдски велики послови тромо иду с тога, што Београдска општина нема нарочито уређење а према својим крупним задаћама одиста Београд и као велики град и као престоница Србије одвојио је својим задаћама од свих осталих општина и према томе мора се добитц нарочито уређење, како би могао корисно вршити своје задаће. Потрудимо се сви ми да заједно са председником општине створимо на све стране убеђење о потреби таквог уређоња београдске општине и прионимо сви с пуно вере у себе саме на рад око општинских послова и будимо уверени сви да ће нам обилпо н богато бити исплаћено, што смо можда дошли у положај, да рецимо још годину или две дана морамо чекати на велике општинске грађевине (тако је. Живео). Милан КаиешановиИ. — Господа из мањине једнако пребацују нама пз већине, како ми нисмо за то, да се велики послови општински са зајмом изврше. Сви ми знамо да би било лепо и сви би смо се ми веома радо сложили у томе да је боље кад би општина имала свога новца па њиме да изради ове нослове; а да је концесија незгодан начин да се дође до великих општинских поелова. Али ваља имати на уму, да нема изгледа да ћемо скоро доћи до извршења ових радова на други лакши начин. То је једино што нас гони да приђемо овом начину извршења наших радова. Предсфник. — Јели одбор за то, да се више не говори и да се ова ствар реши? (Јесте). Пошто је одбор решио, да се више не говори, имамо да приступимо гласању.

Милан АрсенијевиЛ. — Молим, да кажем некосико речи ради објашњења.... (Доста је било... Да се реши.у.) (Велики жагор). Председник. — Пре но што приступимо гласању, које ће бити поименично, хоћу да вам скренем пажњу на чл. 64. зак. о општ. па о томе прво да одлучите. У чл. 54. тога закона написапо је ово: (чита) Одборника свега овде има 27, један је умро дакле недостају свега 4, јер одборничких места има 32. Ире но што приступимо гласању, хоћу да донесете одлуку: хоће ли и заменици да гласају или неће, а ја сам вам ирочитао шта закон каже о томе кад они могу гласати. Ствар је од општег интереса, за то ми треба ваше решење о томе. Милушин МарковиЛ. — Да кажем две три речи о овом питању. Ннје ово први пут да се ово питање пред одбор износи, него је оно више пута до сада изношено. Кад год се пристуна решењу овога нитања, увек ее показало, да је нросто немогуће да се изведе, а ево за што. Предеедник у седнице позива и одборнике и заменике, не дођу одборници али дођу заменици, а више је пута наступио случај да дође пола одборника и пола заменика и кад дође до решавања, ствари које су на решавању, решавају п одборници н заменици. Сад рецимо, изнесе се једна ствар на решавање и о томе говоре и одборници и заменици, кад дође до гласања, председник зар да каже заменицима: ви господо, немате право да гласате ?! Сад да вам наведем један пример како се овде решавадо о једној нрилично великој ствари. 1886. год. био је председник г. Богићевић, Била је на решавању понуда једнога Белгијанца да Београд снабдева водом из Саве. Дебата је трајала врло дуго. На седницн кадсеимала одлука да донесе, бнло је 32 одборника и 16 заменика, свега дакле 48. К тада је потргнуто питање, да ли и заменици да гласају и решено је било, да и онн гласају. Гесултат гласања био је овакав: Председник и још један одборник гласали су за ту понуду, а свих осталих 47 гласали су против. Таква је дакле пракса била, а узаконустоји што г. председник каже. Али кад су овако крупне ствари на решавању, ја мислим да некемо погрешити ако сви будемо гласали и одборници и заменици. Председник. — Кад сам вам истакао ово нитање, ја вам нисам казао, како је практиковано, већ како у закону пише, а ви изволите решити како хоћете. Ја сам вам само скренуо пажњу на закон. Тавра Брки&. — Г. Милутин Марковић је казао оно што сам ја хтео да кажем. Алиуприлог његова предлога хоћу и ја неколико речи да кажем Право решавања буџета је једна од најважнијих ствари, а има већ 6 година како сам ја у одбору и за све то време увек су и заменици учествовали у решавању, на били сви или не. Ако ви мислите да заменици не треба да гласају, што нас онда нозивате? Ми не долазимо без позива? — Не треба ни да нас зовете, кад наш глас не вреди. Косша ГлавиниИ. — Овај чл.54. зак. о општ., по мом нахођењу нема никаква смисла за општину београдску; он може бити, има смислаза сеоске општине, али тај је члан једпа од оних законских незгода, које се јављају у раду општине београдске. Кад ми имамо заменике, који су ревносније и тачније вршили одборничке дужности него многи одборници, то би било неправедно да искључимо те људе из решавања овако важне ствари. Ја сам за то да и они гласају. Председник. — Ви сте чули шта сам ја казао, а чули сте шта су рекли г.г. Милутин Марковић, Бркић и К. Главинић. Изволите решити сад ту ствар. Младен ТодоровиИ. — Овде не може бити питање о томе, да ли заменици треба да се искључе из решавања ове ствари или не треба. Нека кажу правници: да ли по закону заменици треба да се искључе или не. Питање је: да ли закон каже да треба да се искључе? То је чиста и јасна ствар Ми овде можемо да решавамо и да гласамо како хоћемо, али ако "јо та наша радња противна закону, државна ће је власт поништити. Председник. — Треба да се одлучимо наједно или на друго. Стављам на гласање: ко је за то да и заменици гласају, нека дигне руку, а ко