Београдске општинске новине

Број 34

- 139 -

Год. XVI

IX На предлог оуда општинског а у вези оа решењем главног школског одбора АБр. 2672 одбор је после поименичног гласања са 13 гласова против 3 решио, да се свима учитељима и учитељицама, што су у Београду били од 1. Јануара до 1. Септембра о. г. исплати на име квартирине за то време по осамдесет динара месечно, од које се суме има одбити оно, пхто су већ примили на име квартирнне. X По прочитању молбе Николе Д. Кики бакалина АБр. 3257, да се изврши регулација његовог имања, одбор је одлучио, да се ова молба упути грађевинском одбору на мишљење, па ако одбор нађе, да је потребно на овоме месту извршити регулацију, да процени дотична земљишта и поднесе процене одбору на решење. ХГ По прочитању молбе Петра Р. Косовића и Михаила Миладиновића ђака Вел. Школе, АБр. 6263 који су израдили овогодишњи видовдански темат и награђени ванредном наградом од 100 дин, којом моле, да се рукопис тих темата сматра као њихова својина а не општинска, како би га могли они штампати, кад га већ општина неће објављивати, одбор је репшо, да се ова молба Косовића и Миладиновића у свему уважи. ХП Председник износи одбору на решење питање како и одакле да се исплате она земљишта, што су експроприсана ради регулације вароши. Одбор је одлучио, да се ов&ј цредмет одложи за прву седницу за овом.

ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ НАД30РНЕ КОМИОИЈЕ ЗА ТРАМВАЈ И ОСВЕТЉЕЊЕ. (СВРШЕТАК) И ако је општински суд у први мах употребио питање о наплати трошаринске таксекао репресалијупротив Друштва, које није хтело испунити извесне његове захтеве основане на уговору, ипак сваки увиђа да и мимо тога општина има право по уговору да наплакује ту таксу па је с тога и остала при своме тражењу. У самој ствари, питање о наплати трошаринске таксе на кола није незнатно и може бити од велике користи по општину ако се реши у оном смислу као што га уговор предвиђа. Јер од како је то питање постало т. ј. од почетка 1895 године оно износи у години 1895 — 15.316-20 дин. „ 1896 — 21.608-40 7, „ „ 1897 — 20.105-40 „ дакле у округлој циФри 20.000 дин. годишње. Сваки онај, који се о интересима општинским брине, дужан је да не пропусти ни једно'средство, да такав леп годишњи приход не осигура кад већ иначе од трамвајске концесије општина није за себе задржала никакву већу корист сем оно неколико бесплатних карата за своје чиновнике, које у осталом мора од концесионара да отима. Изгледа, да су све горе побројане тешкоће наступиле услед старе трамвајске управе, која као да је нарочито ишла на то да изазове што више тешкоћа у опхо-

ђењу са београдском општином, дакле са оном оштггином која је бесплатно уступила Друштву тако лукративну концесију. С тога је свакога тренутка оспоравала опшгини и оно мало права, која су случајно уговором предвиђена и довела ствар до такога заплета као што је то напред изложено. У последње време учињена је важна измена у друштвеној управи трамвајској; нова управа изгледа, да је прожета жељом да све диФеренцијекојепостојеизмеђу Општине и Друштва у колико је могуће мирним путем изравна и уклони. И ако су интереси и једне и другестранеприличнонзукрштани, комисија је одмах прихватила такав покушај и показала готовост за сваки пријатељски споразум у колико то интереси општински основани на уговору дозволили будуII Додатком уговора о електричном осветљењу, Српско-Француско Друштво, дужно је било да у извесном року замени дрвене диреке гвозденим стубовима у свима регулисаним улицама обележеног рејона варошког. Надзорна комисија, истражујући на лицу места натруле дрвене диреке, одређивала је концесионару распоред, којим ће ту замену извршити те што пре обезбедити ваздушну мрежу електр. спровођења. Непрестаним настојавањем комис. је успела те је та тачка додатка уговора на време извршена. Једна од најважнијих брига надз. комисије била је, да концесионар у одређеном року изврши замену надземних спроводника подземним а према одредбама утврђеним додатком уговора. Утичућинауправу друштвену, комис. је успела да се та замена изврши пре одређенога рока а тиме знатно осигура будућа експлоатација од спољашњих утицаја, којима је стара ваздушна мрежа, нарочито са онако великим бројем жица, била изложена. У самом почетку пријава појединих претплатниканаелектр. осветљење, појавиле су се многе неправилности у поступању Срп.-Фр. Друштва према претплатницима. Тако на пр. и ако је уговором јасно утврђено, да је концес. дужан имати струје у свако доба дана и ноћи, н ако је утврђено уговором, да концес. може за мерење утрошене струје употребити само оне струјомере које буде одобрила надз. комисија и т.д, ипак је дуго трајала преписка са Друштвом, док га је комисија нагнала да тачно испуњава уговор и да пусти струју у своју мрежу целога дана и целе ноћи. Не мање заплетена је била процедура док се дошло до решења питања о струјомерима. Концеснонар је у почетку увео извесне струјомере без споразума са надз. комис. и на тај начин, неправилним ходом њиховим у више је прилика оштетио поједине претплатнике. Најзад је комис. успела да добије право, да се ход струјомера претходно овери, и да струјомери, који би се неоверени поставили код претплатника, нису за њих обавезни. Тако се сада неправилности са струјомерима не могу дешавати и од извесног се времена готово и не дешавају. Сад су претплатници осигурани да им концесионар не може поднети рачуне на исплату које они не разуму, јер на врло прост начин могу и сами рачуне друштвене испитати и оверити. Кад се томе дода да је комисија успела да одузме од

Друштва искључиво право продавања сијалица и осталог прибора и кад данас могу претплатници набавити све што им треба по много нижу цену него што им је Друштво продавало, ондаје независност претплатника од Друштва сасвим осигурана. Чим је отпочета јача пријава претплат,ника за струју, појавила се конкуренција између појединих инсталатера а с њоме се појавише и незгоде друге врсте. Поједини инсталатери, у циљу јевтиније израде покушали су да необавештеној публици продају рђав материјал и рђаву израду у инсталацијама. Надзорна је комисија одмах стала на пут прописавши „правилник" за инсталатере кога се они морају при раду придржавати и по коме остају одговорни за сваку штету коју неуредно изведена инсталација буде ма кад изазвала. Да би међу тим и публика била обавештена у колико је то потребно, поред усмених обавештења и савета, које је надз. комисија давала свакоме, који јој се за то обратио, она је прописала и штампала нарочита „Упутства" за претплатнике, из којих они могу видети на шта треба обратити пажњу при увођењу електр. струје и тиме се сачувати од несавесних инсталатера. Последице овакога рада комисијског виде се у томе, што данас готово нема оних сукоба између претплатника и инсталатера као што их је било у оноликом броју у почетку увођења ел. струје. И ако је за сваки прекид струје предвиђена казна за општинско осветлење, и ако приватни претшгатници могу по нашим законима тражити награду за сваку штету која им се учини прекидом осветљења, ипак је надз. комисија настојавала да Друштво има у свако доба резервних машина и да постави једну или више батерија акумулатора који ће давати струје како за осветљење тако и за трамвај, на случај да се машине ма из ког узрока зауставе. Прва така батерија, која ће нарочито осигурати правилну вожњу на трамвајима, биће намештена кроз врло кратко време. До сад изложени радови комисијски били су чисто административно - техничке природе; њима се ишло на то, да се уведе ред у односима између концесионара, инсталатера и публике, ред који је врло често, нарочито у почетку, био ремећен са разних страна. Само увођење елек. струје, која је за ширу публику била непозната и нова. изазвало је тешкоће и сукобе најразличитијих врста. Надз. комисија ласка себи да је успела да отклони многе и многе заплете, који су на сваком кораку ^зметали нравилном развоју саме ствари. Постављени основи могу се сада врло лако допуњавати према стеченом искуству и напретцима саме науке. Остаје ми сада, да у кратко изложим Финансијску страну нашега рада, да се види какве је новчане тековине надз. комис. привредила општини београдској. Још у самом почетку рада надз. комисије, изродио се спор шшеђу ње и Друштва односно времена као и начина примењивања казни за неуредно осветљење вароши*а тако исто и односно накнадног осветљења у години 1894-ој. На основу тога, управа Срп.-Франц. Друштва, тужила је општину београдску изборноме суду према прописима чл. 63. и 64. уговора, тражећи да суд осуди ошптину да плати Друштву 28.032-25 динара. Одбор општински, примивши парницу одредио је поред