Београдске општинске новине

Број 37

— 150 -

Год. XVI

IV то Да по плановима и предрачунима које општински. одбор усвоји и одобри подигне за општинску потребу: 1, Кутелај — зграду за чишћење, испирање, прање дроба и осталих одпадака, која мора имати довољно вруће иладне воде; 2, Једну шупу за смештај касапских кола и коња; 3, Ђубриште; 4, Да ладњачу намењену за општинску потребу подели на одељења за касапе. ОДЕЉАК Б. Друштво се обвезује: 1-во Да о свом трошку и са својим људима, који морају бити потпуно вешти, коље све свиње и сву крупну и ситну стоку, потребну за Београд за време од 20 двадесет година. Оно ће бити дужно да у згради за чишћење дробова и одпадака спроведе довољновруће и ладне водеи паре, да зграду греје и осветљава. Сточне дробове и одпадке чистиће о свом трошку или сопственик заклане стоке, или закупад цубока, што ће општина регулисати. Сву стоку пре клања, и све месо прегледа општ. лекар, кога општина плаћа. П-го Друштво се обвезује да за време трајања овог уговора одржава и заједничку и општинску кланицу с машинеријама и све остале заједничке и општинске стаје у добром стању, и да општини после 50 година преда све општинске зграде, земљиште, машинерију и остали прибор у употребљивом стању, као и земљиште што је општина дала друштву на уживање решењем одбора од 111VII 96. АБр. 5512. Друштво је дужно да све заједничке и општинске зграде осигурапротив пожара код кога домаћег завода за осигурање. Заједничку кланицу — свињску и остале заједничке грађевине и земљиште примиће после 50 педесет год. или општина или Друштво, по процени одговарајућега дела, по средством вештака. Ш-ће Друштво ће о свом трошку водити администрацију и сноситп све трошкове за особље административно, клачко,

мамо пред собом исказе јеромонаха ЈосиФа Троношца, ипак, некако смо склони да верујемо, у неколико, исказима његовим. Ми верујемо у обавезе маџарског краља, на које је он био приморан самим околностима. Да биШтајерско Питање решио у корист своју; да би у борбама. својим против Отокара Г1. могао с поуздањем гледати на успех, Бела је самим тиме био нагнан да потражи пријатељство и савезништво у Уроша Великог. Ми видимо Урошеву војску у борби код Кроасенбруна, а г.г. Ковачевић и Јовановић узимају да је Урош у више прилика маџарском краљу указивао војну помоћ.^Ми познајемо Уроша као даровита и вешта државника. Као што смо видели, он је у сваком свом раду, који је на себи носио тип дипломатске вештине, ишао на то, да за себе осигура што веће користи. Он се умео кориетити идеалистичким плановима Карла Анжујског; он је могао онако вешто да изигра Дубровчане и њихове савезнике; он се могао с онолико успеха мешати у бугарске унутрашње ствари. На основу свега тога, кад имамо на уму државничку даровитост кралл Уроша и његову тако реалну политпку, нама са 3 ) Види Ковач. и Јов. Ист. изд. 1891 стр. 100 и пвд. 1895/96 год. стр. 92.

машинско и све остало, сем марвеног лекара, као што ће сносити и све трошкове за гориво, зејтин и сав остали материјал за машинерије потребан при раду. 1У-то Општина има право службености само за своју иотребу на кеју и путевима за терање стоке у општинске кланице, стаје и оборе. ОДЕЉАК В. Општина се обвезује: 1-во Да на име интереса н отплате, за њен део заједничких грађевина и машина и оних грађевина, које се подигну само за општинску нотребу плаћа на одговараЈУ^У суму 5 72% (пег и по од сто) годишње у сребру. Овај ннтерес и одплата имају тећи од деа>инитивног довршења и пријема свију општинских и заједничких грађевина, које су иредвиђене овим уговором. Општвнски део заједничких х^рађевина и грађевине подигнуте само за општинску потребу не смеју стати више од 480.000 дин. у сребру. ДеФинитивна и ирецизна сума коштања, утврдиће сс при коначном обрачуну и пријему свих грађевина. Заједничке су грађевине ово: а, Главна кланична зграда; б, Машинска зграда; в, све машинерије са шахтом на Дунаву; г, Главна рампа; д, Главни канал; ђ, Водовод, калдрма и макадам један део, а колики је онај део утврђено је плановима и предрачунима. П-го На име накнаде свију трошкова око клања и целе манипулације у кланицама и осталим зградама; одржавање чистоће, одржавање и осигуравање свију грађевина и машина противу пожара, иу опште свију осталих трошкова, као: плате свима касапима, машинистима, оборџијама, и свој осталој послузи; издатци за угаљ, зејтин и остали потребан материјал; п у опште сви издатци, који су потребни код овако модерно уређене установе; Општина се обвезује да плаћа Друштву за првих 20 (двадесет) година ове таксе:

свим природно изгледа, ако претпоставимо, да Урош у та ; ј савез и пријатељство није никако хтео ући, а да за себе не обезбеди неке интересе. Пристанку маџарског краља да принцеза Катарина пође за Урошева сина Драгутина, Урошје можда одговорио, да краљ маџарски уступи Србији неке срнске земље под маџарском круном. Ми, дакле, мислимо, да се са свим може претпоставити, да је у одредбе тог „брачног уговора" ушлаи обавеза маџарског краља, да Србији припадну неке српске земље подМаџарском. Које су, пак, те земље, које би по том „брачном уговору" имале припасти Српској Држави, нама изгледа да ће то највероватније бити Мачва, и то у смислу административне поделе. Троношац узима да су те земље биле: Београд са Сремом, Зворник и „предели његови", и мисли да су те земље одмах припале Српској Држави. 1 ) Г. Пант. Срећковић узима, да су те земље биле: Мачваи Срем и, дасу теземљеУрошевим радом присаједињене Српској Држави: „Помаж.ући угарском краљу Урош 1), ожени свог старијег сина Драгутина Каталеном (Катарином) ћерком наследника угарскога престола, доцније, краља Стевана

] Г .Ч (В. Л\ стр. 50.

1, за једно грло крупне стоке: (вола, бика, краву, бивола, до 11000 комада годишње по комаду —- — — — дин. 1*75 2, за једну свињу до 17.000 комада годишње по комаду — —- — дин. 0-60 3, за једну овцу, овна или козу и јарца до П.ОООкомада годигање по ком. дин. 0'20 4, за једно јагње или јаре до 38.000 комада годишње по комаду — дин. 0 - 15 '5, за једно теле до 2.000 комада годишње по комаду — — — — дин. 0'25 6, за једно прасе до 2.000 комада годишње но комаду — — — — дин. 0'25 Ако се за време трајања овог уговора буде годшпње клало крупне и ситне стоке и мање од горе утврђеног броја, општина је дужна да плаћа, друпггву годишње 38600 динара. А ако се са множењем београдског становништва повећа потрошња меса,услед чега се буде клало крупне и ситне стоке више од горе утврђеног броја општина ће плаћати друштву у име накнаде за повећање трошкова услед увећане количине гореименоване поједине врсте стоке ове таксе: 1, за свако грло крупне стоке (вола, бика, краву, бивола иреко 11.000 комада по —- —• -— — — -— — — дин. Г50 2, за сваку свињу више преко 17.000 комада по — — — — — — дин. 0 - 65 3, са сваког овна, овцу, козу или јарца преко 11.000 комада по — — дин. 0'20 4, за свако јагње или јаре преко 38.000 комада по — —■ —■ — — ■— дин. 0 - 15 5, за свако теле, преко 2000 комада по — — — — — — — — дин. 0 - 25 6, за свако прасе преко 2000 комада по — — — дин. 0-25 Ш-ће На случај да друштво или општина хтедне да раскине овај уговор и пре рока, то ће се моћи учинити, ако обе стране на то пристану. Но ако се деси, да општина, или друштво, неће да исауњава уговорене обвезе, тада ће се образовати изборни суд, који У, и 2), поврати Србиј и Срем и Мачву, ове две најстарије српске покрајине и ослободи их, после 308 година робовања туђину, као мираз уз снаху Каталену. 1 ) Ну, има доказа, по којима Урош никако није имао под собом те „миразне" земље. Ми, г. 1267, у оној познатој свађи између краља Беле и његова сина Стевана У, видимо Уроша где у савезу с Бугарима напада на завађене Маџаре, не би ли како заузео Мачву. 2 ) Ако се узме да је Драгутинова женидба била пре 1267. год., и да је Урош по уговору примио по миразу одређене земље, на што његово ратовање против Маџарске због Мачве ? Ну, поред овог доказа посредног и претходно основаног на извесној претпоставци, постоје јачи и реалнији докази. Краљ Бела IV г. 1254 бановину Мачву повери своме зету Растиславу (НоЛШа^), који се називао: „(Јотпшз с/е МасЈгои ". По смрти војводе Растислава, Мачва остаде његовој удовици Агнеши и њеној деци. Агнеша се првИ пут спомиње као војвоткиља „босанско-мачванска г. 1264 ('„ Адпа суЈиа^ ') В. Срећк. Ист. П стр. 151 —152, — Г. Сроћковићу је пришао и М. С. Убавкић, историк секундарне вредности. И он узима да су те земље биле: Мачва, Срем и део Славоније и да је те земље Урош одмах нрисаједииио Србији. —■ Ист. стр. 113. 2) Види Ист. Ков. и Јов. стр. 93 изд. .1895/96 и стр. 100 изд. 91 год.