Београдске општинске новине

Број 39

- 158 -

Год. XVI

XIX Председник извештава одбор, да јепроценилачка комисија, одређена од грађевинског одбора да процени земљиште Браће Ерсмановића што се има за проширење Богојављенске улице експроирисати, — нашла. да би требало експроприсати околнаимања Сане Алексићке и Паје Анђелковића и арондисати га имању Браће Крсмановића, како би ови могли бољу и угледнију зграду подићи, што је и грађевински одбор усвојио. По саслушању овога и по прочитању тога извештаја и предлога ГБр. 2989 и 2990, одбор је решио, усваја се у свему овај предлог грађевинског одбора о експроприсању имања Саие Алексић и Паје Аиђелковића и арондисању истог имању Браће Крсмановића у интересу улепшавања вароши. XX Председник извешта одбор, да је услед молбе ракијских трговаца, што имају ракију на сместишту трошаринском, одредио комисију, да проучи иј.поднесе суду предлог како да се од сада наплаћује лежарина на ракију. По прочитању те молбе АБр. 8351 и извештајатрошаринског и предлога комисије АБр. 3686 одбор је решио, усваја се у свему овај предлог комисије о наплаћивању лежарине на ракију. Да се и суд и Управа трошаринска по њему управљају. Ово се решење не односи на оне сељаке, који догоне ракију ради продаје и држе је на својим колима. РЕДОВНИ САСТАНАЕ 29. Октобра 1898. год. Председавао председник г. Ник. Д. Стевановић; лрисуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић, С. Ивковић и К. Симић; од одборника били: г.г. Н. И. Стаменковић, Др. Стеван Марковић, Васа Николић Коста М. Ђурић, М. Савчић, Р. Драговић К. н. Лазаревић Ј. М. Јанковић Глиша Стојановић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић. Милутин Ј. Марковић, Евг. М. Чоловић. Милов. Миленковић, М. 0. Петровић, К. Н. Лазаревић Др. Леко. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 23. октобра 1898 год. и примљен је без измена, По Данилову и Троношчеву сведочанству у овом спору Драгутинову и Урошеву мешао се и маџарски краљ. Тако Данило вели, да јеДрагутиннепрестанодобијао укореод „таста" свога маџарског краљаи да су му наговори и укори ти постали већ досаднима. 1 ) Троношац. пак, вели : Да је маџарски краљ два пута писао краљу Урошу и позивао га, да Драгутину уступи престо као што је обећао био; али Урош не само да није уступио престо, него је, шта више, почео гонити свога сина. 2 ) На основу ове Данилове и Троношчеве сведоџбе 3 ) а и на основу њихових исказа, да је Драгутнн, као што ћемо мало доџније видети, добио војску од „таста" свога, на основу свега тога, дакле, може се поуздано констатовати интервенција маџарског краља. Та интервенција маџарскога краља у чисто српске унутрашње ствари потицала је, нема сумње, и из Фамилијарних разлога и односа између Драгутина и маџарског краља. Пошто смо размотрили главне мотиве Драгутинове буне и пошто смо, на основу 1) Дан. Жив. стр. 15. и Ив. Павл Жит стр. 169 2 ) Гласн. V. стр. 50. 3 ) Г. Срећковић потпуно усваја Данилове исказе да је Драгутина „иотномагао и на-буну подстрекавао његов таст и да је од њега многе укоризне примио" Ист. П стр. 166. —

п Председник износи одбору на решење молбу Павла Анђелковића, овд. пензионара, којом моли, да одбор преиначи у смислу молбе своје решење од 23. октобра 1898 год. ГБр 2989 и 2990 односно експропријације имања Сане Алексићке и његовог до Митрополије и арондисања истог имања Браће Крсмановић. По прочитању те молбе одбор је решио, Одбор остаје при својем решењу од 23. окт. 1898 год. ГБр 2989 и 2990 а ову молру одбацује. III По прочитању молбе ТодораНајдановић, сопственика менажерије АБр. 7608, одбор је решио, Овлашћује се суд општински да уважи ову молбу како за сходно нађе. IV По прочитању акта Управе вар Београда и њених одаљака АБр 7546, 7519, 7947, 7638, 7569, 7506, 7572, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Радојица Радојчић каа >еџија овд. доброг владања и доброг имовног стања, да је Лазар Јовановић Фабрикант сита доброг владања и средњег имовног стања; да је Ђорђе Пелеш агент доброг владања и сиротног имовног стања; да су му непознати Никола Милутиновић Фијакериста; Захарија Тодоровић каФеџија. Милош Ја ковљевић бив. трг. помоћник и Јосиф Поповић предузимач и инжињер. V По прочитању молбе Катарине Попамоско СтБр 3109 одбор је изјавио мишљење, Да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. VI Председник износи одбору на решење молбе Марије Цвијић удове АБр. 6553 и Варваре Гатковић удове АБр 7513, којима моле за издржавање. По прочитању ових молби одбор је решио, да се молба Марије Цвијић удове, одбаци; да се решавање по молби Варваре

АЕ. Данила и Троношца констатовали интервенцију маџарског краља, на реду је да нређемо на саму побуну, на саму Драгутинову превратничку акцију. 0 Драгутиновој побуни једино што опширније говоре Данило и Троношац. Њима се једним својим детаљом приближује и Бранковић. Од летописа, пак, само неки, као Дорпатски, Софиски Летопис, знају за Драгутинову буну и у Драгутиновој несрећи на Јелечу планини они виде прст осветљивог Провиђења. ,,Кк лито.... кккрллн С(" веле ти летописи готово стереотипно, „смнк его (Уроша1) Дрлгоутинк, имллодрнжлкк сктрк КО Н0Г01С НЛ ЛОКЋПОДК КЈлгиМК ПЛ.ШИНОМК. ЗЛН16 ккстл нд откцл скоего" АЕ. Данилоприча наминеке детаљео тој побуни. По њему, Драгутин, желећи да у одвојеном делу своје отаџбине самостално влада, а непрестано примајући укоре од маџарског краља, хтео је да молбама и сузама склони свога оца да му да један део земље, у коме би делу он самостално владао, „И тлко плдк, нл кол-кноу нлчетк С( молити рОДНТЈЛК) скошмоу 1 ск СЛКЗЛМИ гллголк;: ОТКЧЈ, ДЛЖДК МИ ДОСТОИНОХ/ЧО иестк ИМ-КНИШ ТКО№ГО 16ЛНК0 ККСХОШТЈШИ. КиЖДК КО КСЛИК016 тркп кннш мокз, к-.лнкл крЂменл ждоу" хоте кксприК5ТИ милостиккнллго ти длроклнига... 2 ) х ) Види: ШаФ. Рата4. Г/е!;. стр. 70. — Љ. Стој. Спом. Ш сту. 125. и 128—139. Гласн. 53. стр. 56 2 ) Види Дан. Жив. стр.^16—16 и Ив. Павл. Жити. стр. 169—170.

Гатковић одложи, док се не реши буџет за 1899 год. ^П По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 7314, одређене да изврши премер јачине вина, што се налази наруковању код појединих винарских трговаца, одбор је решио, да се овај извештај прими с тим, да чиновници оппггинске трошарине продуже и доврше ово мерење јачине вина. УП1 Председник извештава одбор, да је суд онштински добио одговор од Срп друштва Црвеног Крста на писмо своје од 2. сеп. 1898 АБр. 5773 упућено друштву услед решења одбора општинског од 24. авг. 1898 год. односно грађења завода за справљања животињске лимФе од стране министарства војеног на једном делу оног земљишта, које је општина уступила Црвеном Крсту за подизање модерне грађанске болнице. По прочитању тога одговора АБр 6209, одбор је решио, да се ово земљиште не може уступити министарствувојеномзаподизање завода за справљање животињске лимФе и хигијенско бактереолошког института са разлога наведених у решењу одбора од 24 авг. 1898 АБр. 5773. IX По прочитању молбе задруге за подизање домаће индустрије АБр 6017, одбор је решио, да се ослободе плаћања таксе трошаринске само она кола, ко.ја за рачун задруге за подизање домаће индустрије носе са железничке станице материјал у новоподигнуту Фабрику задругину. X На предлог суда онштинског а на основУ чл. 105 зак. о народним школама, одбор је решио ; да чланови школског одбора за град Београд буду ови одборници општински: г.г. Голуб С. Јанић, Раденко Драговић, Коста П. Михајловић, Стев. Максимовић Јанаћ М. Јанковић, трговци овдашњи.

Али, Урош оста неумољив, када га Драгутин и по други пут тако усрдно молио. „И плки МОЛИТК СЛ откцоу скок ; .моу гллгол кз господи мои, колико рОКОТЛК)ШТИИХК ТИ ИЗкмклгетк имк кксего доколкно, лзк же ккзлк)нми смнк ткои н милостикнллго ти штедротксткл лишлк) се душеккнош коглткстко имми м« кк шности мокЈи и прискно кеселеи а о мн-к Землкнллго коглтксткл лишлшши м« оскркКЛМЈбМЈ. Литк ТИ16СТК скткоритн мнлостк о чед-к ТК0К5МК ШЛИКО Х0ШТ(ШИ. Скткори М6 оуко че лишити се когодлроклнкие ти држлкм. Коуди же гллголк оустк ткоихк истинкнк, 16ЛИК0 0К1ЈШТЛ се ин-в, ККЗЛКЖЛШНОМОУ ТК01€моу СМНОУ- ОуМ16 КО ТИ 16СТК скмркти пр15длтн м«, неже ли лкжоккнллго ти ккздлганига сллкм ткошш лишнти ме ) По Данилу, када се Драгутин са свим уверио да од његових молби неће ништа бити, он се (Драгутин) решава на одсудан корак, који ће доцније по Уроша Фаталним постати: Драгутин одлази с неколико својихверних маџарскомкраљу, „тастусвоме" 2 , да у Маџара потражи помоћи, не би ли како одбранио права своја. У овоме се Троношац разликује од Данила. По њему, Драгутин, не могући трпети свога оца,одлази у Зворник, који му јетастдао. Одатле се

!) Види Дан. Жив. 15—17 и Павл. Жит. 169—'171. 2 ) Пада јако у очи, што Данило мисли не на Владислава него на Стевана краља. Ми ћемо доцније видети да време Драгутинове буне падамного после смрти Стевана V.