Београдске општинске новине

Бро ј 41

— 166 -

Год. XVI

диновић бакалин, Гавра Пурић трг., Глиша Л. X. Поиовић рентијер, Горчаков Миловановић воскар, Дамњан Димитријевић каФеџија, Данило У, Романовић дуванџија, Дим. С. Ђорђевић пензионер, Димитрије Ш. Јовановић бакалин, Драгољуб К. Јовановић пензионер, Драгутин М. Јовановић пенсионер, Душан Т). Ристић трговац, Ђорђе Б. Бељковић земљоделац, Ђорђе Ђорђевић трговац, Ђорђе Јездић бакалин, Ђорђе Стојковић каФеџија, Живан Бугарчић трг., Живко Ђорђевић воскар, Живко Т. Јовановић пензионер, Зарија Кундовић пензионер, Иван Павловић терзија, Илија Хаџи-Максимовић пензионер, Илија Милишић бакалин, Јеврем Марјановић б. каФ., Јеврем Иетровић б. терзија, Јеврем Рајић пензионер, Јован Л. Јовановић трг., Јован С. Г1еткови1| землоделац, Јован С. Петровић абаџија, Јован Т. Протић пенсионар, Јосиф С. Јовановић б. трг. Јосиф М. Милосављевић пензионер, Коста Б. Ђорђевић пензионер, Коста В. Недељковић б. магазаџија, Лазар М. Матић јорганџија, Лазар Филиповић рентијер, Леон Јаковљевић казас, Љубомир С. Петровић јувелир, Мијаило Јанковић каФ. Мијаило Јовичић, винар. трговац, Мијаило Мијаиловић, бив. тргов., Мијаило Церовић, пензионар, Милан Вељковић трг., Милан А. Максимовић каФеџ., Милан Сгојковић пензионер, Милорад Ј. Јанковић бив. бак., Милош Д. Милошевић приватијер,Милутин Ђ. Ристић, трг. Младен II, Стојићевић б. трг., Никола И. Димитријевић каФ., Пикола Р. Поповић пензинар, Никола Д. Таушановић пензионер, Панта С. ТриФуновић пензионер, Петар Б. Арамбашић, трг. Радоје Р. Тирковић бакалин, Радоје Т. Лишанин, бакалин, Риста Паранос трг., Сава Раденковић сарач, Светозар Јанковић гвожђар, Стеван А. Ивановић, пензионар, Стојан М. Протић, пензионар, Стојан Солдатовић гвожђар, Стојан Пајкић трговац, Хајим А. Демајо трг. IX Председиик износи одбору на решење извештај комисије, одређене да изнађе којеФицијенат за одређивање цене лебу. гутин. 7 ) Калај, Милаковић, Медаковић, Мандровић, Крстић, Милојевић, узимају да је Драгутин ступио на престо 1272. 1 ) Рачки узима да је Драгутин већ 1273 год. био с])нским краљем. 2 ) Као што смо видели, неки летописи, као Дорпатски, Сеченички, и Млађи Врхобрезнички, бележе, да је Драгутин дошао на престо 1269 или 1270; један летопис (Софиски ) узима, да ј,е Драгутин дошао на престо 1264 или 1263, а један 1277 или 1278 (Подгорички летопис). Троношац узима да је Драгутин дошао на престо 1251 а Пејачевић 1291!. Рајић, пак, трудећи се да своје субјективно мишљењедоведеу неку хармонију са исказима неких летописа по којима је Урош владао 35 година узима, да је Урош умро 1272 год. Он рачуна, да је Урош завладао 1237 и с тим сабирајући 35 година, изводи он, даје Урош умро 1272. год. Али Рајић није ни како хтео да занемари и један други летопис, по коме је Драгутин дошао на престо 1270 год., и узима да је Драгутин НиК. Дуч. Ист. Срп. Цркве стр. 115. и Годишњ. Чупић. кљ. Ш сгр. 357—362. и Ист. Ковач и Јован. страна 93. изд. 1891 г. и стр. 86 изд. 1895/96. !) Види: Калај. Ист. стр. 43 , — Милак. Ист. стр. 13. — Мсдак. Ист. кн>. I стр. 189. — Крстић. Ист. стр. 47. — Мил. Одл. стр. 117. II св. — Мандровић, Илустр. лист страна 92. 2) Ка<1. ХУШ стр. 217.

По прочитању тога извештаја АБр. 7978 одбор је на предлог исте комисије, после поименичног гласања са 10 гласова против 9 (1 није гласао) решио, да иста комисија, којој даседодајош и одборник г. Глиша Стојановић изврше неколико ирактичних проба са брашном од овогодишњег жита и да иоднесу одбору извештај са предлогом, а док то не буде готово, да се узима број десет за којеФицијенат за одређивање цене лебу. X Председник извештава одбор, да су многи грађани поднели поновну молбЈ^, де се ослободе плаћања за саграђене рупе за смештај водомера жалећи се на решење одбора од 27 Авг. 1898. год. АБр. 7776, којим је наређено, да се ово наплаћује. По прочитању те молбе АБр. 6895, одбор је решио) да се решење одбора од 27. Авг. о. г. АБр. 7776 задржи од нзвршења а да одборници г.г. Н. И. Стаменковић, Ђура Пантелић* Милутин Ј. Марковић и Др. Стеван Марковић проуче овај предмет и поднесу одбору извештај. XI Председник извешгава одбор да одборници г.г. Голуб С. Јањић и Владислав Чортановић одређени решењем одбора од 29. Окт. о. г. АБр. 7733 да са судом општинским саставе буџет општински за идућу годину, не могу да долазе у седнице комисијске ирви за то, што је у Нишу у скупштини а други због слабости. • По саслушању овога, одбор је решио, да се одборници г.г. Голуб С. Јањић и Владислав Чортановић разреше од дужности чланова комисије буџетске изабрав на њихова места одборнике г, г. Милана Капетановића и Стевана Миљковића. ХП Председник извештава Одбор, да се члан суда г. Стев. Ивковић, који је одређен решењем одбора од 15. Окт. о. г. АБр. 6808 зачланакомисије за равнање са А. Антоновићем, бави у Нишу у скупштини, и да би требало на његово место другог одредити. По саслушању овога одбор је решио,

дошао на престо 1270 или 1269.год. „Брзоплети" пак Евгел, како га назива архимандрит Иларион Руварац, желећи да исправи Рајићево рачунање, вели, да Драгутин није дошао на престо 1270 него 1272 године. 1 ) Мишљења су пак, као што смо видели, јако подељена и међу нашим модернијим историчарима. Алихронолошком расправом 2 г. Љубомира Ковачевића, година Драгутинова ступања на српско-краљевски престо данас је потпуно утврђена. И према томе, пошто је расправом г. Љ. Ковачевића искључено свачије друкчије доказивање и резоновање, ми ћемо утврдити годину Драгутпнова доласка на српско-краљевски престо на основу научних резултатаихронографских корекција г.Љубомира Ковачевића. 3 ) Везивајући буну Урошеву са смрћу Асена П, у Јунију 1241 год. 4 ) и монголском најездом на Угарску г. 1242. год., г. Ковачевић изводи, да је Урош завладао српским престолом почетком 1243 год.

!) Види Годишн.. II стр. 243 и књ. Ш стр. 269. 2 ) У Ш књ. Чуиић. Годишљице. 3 ) О истој ствари расправљао је и г. Иван Павловић. Види: Ееколуко хрочолошких питања из сраг,ке историје. Гласник ХЈ ј УШ стр. 221—240. 4 ) Бобчев, Ист. Буг. стр. 108.

да на место г. Стеве Ивковића буде члан комисије за равнање са А. Антоновићем члан суда г. Коста Симић. ХШ Председник извештава одбор, да је за насипање оног дела баре Венеције, што лежи између првог канала за нечистоћу, парнога млина „Захарије ижелезничке станице држана лицитација; да је на тој лицитацији постигнута цена од 1*10 дип. од кубног метра а да се земља доноси са имања „Грантовца" идајеза овај посао нотребан кредит од 30.000 дин. По саслушању овога и по прочитању извештаја грађевинског одељења ГБр. 3259, одбор је решио, одобрава се кредит од тридесет иљада динара за насипање оног дела баре Вене ције, што лежи између првог канала за нечистоћу, железничке станице и парнога млинаЗахарија. Дасеово изврши по излицитираној цени од једног динара и десет пара од кубног метра а да се плати из трошаринских прихода, пошто се добије надлежно одобрење. XIV Председник извештава одбор да Управа вар. Београда претписом својим АБр. 7849 није одобрила решење одбора од 20 Авг. 1898, АБр. 4527 односно установљења сталне комисије за радове. Одбор је примио к знању, Ово решење Управе вар. Београда. XV Председник извештава одбор, да јеГоснодин Министар унутрашњих дела решењем својим АБр. 7752 одбацио жалбу одбора општинског и одобрио решење Управе вар. Београда АБр. 7244 којим је задржато од извршења решење одбора општинског од 17. Септ. 1898. АБр. 6333 односно уступљења општииског земљишта друштву велосипедском за грађење модерног велодрома. Одбор је примио к знању, ово решење господина Министра унутрашњих дела.

Да Урош није престао владати 1270 год., најачи је доказ запис калуђера Тодбра на једном апостолу. који је запис публиковао Ватр. Јагић у IX 81аппата на 124 стр. У том запису вели се: „И кк днм скетороднлго и кјликлго господинл крллл Ст«Ф лнј Оурошл и лрхигепископл Нсолникигл Кк лито б^/пе (6785 == 1277). 1 ) Овај записдобија у толико веће вредности, што је са свим утврђено, даје за збаченим, Урошем отишао и архијепископ Јанићије, Урошева креатура, који није одобравао Драгутинову политику. 2 ) Да Урош ни!е престао владати године 1270, докази су још ови: 1. У иознатом уговору, који је 3 Јунија 1271. год. закључио у Пожуну Драгутинов таст Стеван У са чешким краљем Отокарем П, у потпису, Драгутин се спомиње као млађи краљ, а Урош као „гех ВегуЈае." 3 ) 2. Ђорђе Пахимер, приповедајући за што је покварена Милутинова женидба Аном, ћерком Михаила Палеолога спомиње Уроша I као краља српског. По рачупању 1) 8*аг. IX стр. 124. 3 ) Дуч. Ист. срп. цркве стр. 129 — 81аг. IX страна 124—126. 3 ) Тћет, Мопцвд. Нип§. I стр. 303. — Пејач. Шб(;. 8егу. стр. 221—222. — К1ај6. Р оуј . Воаие стр. 86.