Београдске општинске новине

Број 43

— 175 -

Год. XVI

VIII Председник извештава одбор, да буџетом предвиђека сума за плаћање кирије за основне школе на Врачару неће бити довољна са тога, што је после свршеног буџета узета по наредби власти још једна кућа под кирију за смештај нових школских одељења, и да би требало одобрити накнадни кредит од 2736 динара, који би пао на терет уштеда по буџетским партијама бр. 118, 12 (Ј, 121, 122 и 124, накојима ће бити уштеде 2840 дин. По саслушању овога и по прочитању реФерата књиговодства о овоме Бр. 6111, одбор је решио, одобрава се накнадни кредит од две иљаде седам стотина тридесет и шест динара за исплату кирије за накнадно узету кућу за смештај школских одељења на Врачару. Ова сума да се исплати из уштеде, која ће се добити на буџетским партијама бр. 118, 120, 121, 122 и 124 у 2840 динара, услед смањених издатака по истима. Да се за ово решење изиште надлежно одобрење. IX Председник објављује, да је на, дневном реду решавање о предлогу одборника г. Милутина Ј. Марковића и осталих о начину извршења великих радова општинских. У свези еа овим предлогом стоји и предлог одборника г. Дим. Ћирковића,'да се прикупљање трошаринсцих прихода даде под закуп и како да се са тим приходима рукује, који је предлог поднет још у 1897 год. По ирочитању оба та предлога АБр. 2602/97 и 8320/98 одбор је после поименичног гласања са 23 гласа против 3 решио, да се о предлогу одборника г. Д. Ћирковића односно давања под закуп прикуиљања прихода трошаринских решава засебно а сада се предлог одборника г. М. Ј. Марковића и осталих о начину извршења великих општинских радова у начелу усваја, с тим, да се одмах пређе на решавање сваке тачке по особ. X По нрочитању сваке тачке по особ предлога г. М. Ј. Марковића и осталих АБр. 8320 који је у начелу усвојен, одбор је реши.о, 1., да се једном за свагда усвоји за каналисање Београда једноставни систем

пенског Манастира. 1 ) У скоро после смрти краља Уроша умре и архијепископ Јанићије I. Драгутин у договору са својом матером после неког времена пренесе Јанићијеве моћи у манастир Сопоћане. 2 )

VI ПООЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ВРХОВНОГ КРАЉЕБАЊА Спољашњи државни рад краља Драгутина. — Односи оаВугарокок. — Рат са Византијом. — Српски неуспех и пооледице тога неуспеха. — Мотиви оиласка краља Драгутина с преотола врхознсг српоког краљевства. — Које је године краљ Дрегутин сишао с преотола српоког врховног краљевства. — 0 Јелечу. — Једна народна прича о краљу Драгутину. 0 спољашној политичкој радњи краља Драгутина АЕ. Данило врло неодређено прича. По њему су околни владаоци гајили мирне односе према Српско.ј Држави због снаге краља Драгутина. И они, који су имали зле мисли, постиђени одусташе од својих планова. 3 ) И више ништа! У опште АЕ. Данило Г1 прича више Фамилијарне ствари српских владалаца, што наводи на мисао, да он није био посвећен у државне ствари Српске Државе. !) Дан. Жив. стр. 9; Ив. Павл. Жит. 171. Гл. V. с. 53 — Гласн. (XXI стр. -238. — Пејач, Шз4. 8егу с. 219. 2 ) Дан. Жив. стр. 289—291. — Ив. Павл. Жит. стр. 171—172. — Глвсн. V стр. 53. 3 ) Дан. Жив. стр. 22—22.; Ив. Павл. Жит. стр. 173...

спирања, а сепарациони систем одбаци, као неподесан и рђав за Београд, због његових теренских прилика, заједно са понудом Косуа и Мариновића, која је везана за овај систем и која по својој основи и садржини у сваком погледу не може никада бити у складу са интересиманаше београдске општине. (Ова је тачка усвојена са свима гласовима против 2 аједан није гласао). 2., да се установе, као што су водовод, канали и кеј, не могу никоме уступити у експлоатацију, већ да интереси здравствени и општи интереси грађанства захтевају, да тим установама рукује општина. 3., да се узму два призната стручњака: један за кеј, а други за канализацију, који би одмах приступили изради планова за канализацију по горњем систему и за кеј, по томе радили као руковаоци радова на подизању кеја и канализацији до њиховог потпуног свршетка и то као нарочито изабрани привремени општински чиновници. 4., да се исто тако у своје време изберу два или три стручњака светскога гласа, који ће изврншти оцену планова, које буду горЕви стручњаци израдили. 5., да се у цељи осигураља извршења ових предузећа стално уноси чист ириход општинске трошарине у једаи сигуран овдапхњи новчани завод, који одбор избере, који ће под извесним погодбама плаћати камату на унети новац од оппггинске трошарине и вршитн исплату оверених рачуна за извршене радове на поменутим општинским предузећима. 6., да се избсре из одбора надзорна општинска комисија од пет лица, која би имала да сврши заједно с председником општинскпм, све пгго је потребно за извршење предњих тачака, и уговоре закључивала и одбору општинском на одобрење подносила. Она би после тога сама водила сталан потребан надзор над радовима у опште поменутих предузећа, било она да се врше у општинској режији, било преко

Троношац, пак, прича неке ствари о ратовањима краља Драгутина; али су та Троношчева приповедања непоуздана и Фабулозна. По Троношцу краљ је Драгутин ратовао против Бугара и босанских банова Од босаиских банова он заузе земље све до БосДе реке; а од Бугара: „стрлнн МлК6ДОНСК1А ДО Лт6,0НСК1А ГорМ, ДО Гр«ЧЈСКИХК предидокћ, и ддже до Момине Клис8рс, до ПетроклПол/л ИЗПОД Софик? И ДО СЛМЈГО Кидинл". Даље, Троношац примећује, да је краљ Драгутин провео цео свој живот у непре станим ратовањима 1 ) Ово Троношчево приповедање Никола Крстић и М. С. Милојевић примили су као потпуну историску истину. Крстић вели Да је краљ Драгутин, желећи срећним ратовањем задобити народну љубав, још у почетку своје владе завојштио на Бугаре и заузео им земље све до Видина. Исто тако да је завојштио и на Босну и заузео неке крајеве те земље. 2 ) Милојевић иде у крајност. Он вели : „ Драгушин је владао Мачвом, Сремом, једним делом дан. Босне и Херцеговине, као и Турске Србије све до Вучишрна које се и звало Мачва иа цо ушока Мораве у Дунав. Даље Сремом и Ма!) Гласн. V. Стр. 52. а ) Крстић. Ист. стр. 49. —Крстићу је нришао К. Мандровић. И он узима да је Драгутин одузео Бугарима земље све до Видина. Илустр. Ист. Срп. Нар. стр. 95.

предузимача и над радом свих онштинских органа, који буду радили на овим предузећима, а у исто време само и једино она оверавала рачуне за исплату радова и куповину потребног материјала за ова предузећа, ако би их општина набавила. Ова ће комисија подносити одбору општинском редовно а бар у три месеца једанпут извештаје о својим радовима.

П 0 3 И в Позивају се сви грађани Београдске општине који дугују за калдрму, да свој дуг плате, заједно са 6%, камате, у противном, наређено је, да се од свију наплата изврши судскнм путем. Овом приликом чине се пажљивим купци имања ; да се предходно увере, да дотично имање не дугује општини за калдрму, у противном плаћају они дуг, јер дуг од калдрме није лични дуг, него дуг имања. Од Суда Београдске опшшине 11 Децембра 1898 год. АБр. 8676 у Београду.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор је општински у седници својој од 19. Нов. 1898. решио, да се касапска аренда на једну заклану краву повиси од 18 динара на двадесет и четири дин. од првог Јануара 1899. год. Према овоме ће се од 1-ог Јануара идуће године нанлаћивати за општинску касу 24 динара за клање једне краве. 0 овоме се извештавају грађани, а нарочито месари, ради знања и управљања. Од суда оиштине београдске, 1. Дег{. 1898. АБр. 8190. у Београду.

0 Б Ј А В А Општина београдска издаје под закуп подрум под школом код Саборне цркве. Ко жели узети исти, нека се јави економном оделењу општине београдске.

чванвким Банатом т.ј. данашњим Банатом и Бачком и т. д. и иокорио је од Искра до Видина бугарске земље"(И) 1 ) У оном времену у Бугарској су се збивали таки догађаји, да се на основу тих догађаја може у неколико и примити оно Троношчево приповедање. Бугарском при Драгутинову ступању на српски престо, беше овладало неко раздражљиво стање из крјег се ускоро развише велики немири Год. 1277. у Бугарској се јавља народни покрет под Ивајлом или Лаханом. Цар Константин изгуби сваку популарност и, користећи се самим догађајима, „овчар и селенин" Ивајло могаше: да за ношљивим и Фантастичним приповедањем о својој необичној мисији придобије необавештену светину; да се докопа престола и да се он „груби јунак" ожени „ изнеженом" царицом Маријом, удовом цара Константина а унуком Михаила Палеолога. У истом се времену појављује и оружана интервенција византиског императора Михаила Палеолога у корист Јована Асена Ш. (Наставиће се)

!) Милојевић. Одлом. II стр. 118. 2 ) С. С. Бопчев. Ист. стр. 111—115.