Београдске општинске новине

Број 44

— 178 -

Год. XVI

РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Децембра 1898. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г. г. Б. Ј. Рајић и К. Симић; од одбориика били: г.г. Др. Леко, Н. И. Стаменковић, Р. Драгоаић, Др. Стеван Марковић, Васа Николић, Коста Д. Главинић, Коста М. Ђурић, Стеван Максимови!), Ђ. Пантелић, Ј. М. Јанковић, Милутин Ј. Марковић, К. П. Михајловић- Стеван Миљковнћ, Милов. Миленковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држапе 24. Новембра о. г. и примљен је без измена. П Орборник г. Стеван Максимовић пита да ли се угаљ, што се набавља за водовод, мери на обали савској или на Белим водама и ко присуствује томе мерењу. Председник је одговорио, да се овај угаљ мери два иута и то, ирви иут на обали савској у присуству царинских чиновника а за рачун царинарнице и други пут на Белим водама у присуству оипхтииских чиновника, по којој се мери и плаћа. Каквоћу угља прегледа и потврј)ује нарочита одборска комисија. Ш Одборник г. Стеван Максимовић изјављује, да је дознао, да бив. члан овог суда г. Мих. II. Живадиновић, адвокат при предаји дужности није нредао извесне менице трошаринске и да у томе има неке штете по општинску касу. Председник је пзјавио, да је ова ствар у току парнице по којој је и рочиште одређено а да ће за идућу седницу поднети одбору ошиирнији извештај о овоме. IV Одборник г. Ђ. Паптелић ; саопшгава, да већ неколико дана не сија последња велика лампа у Кнез Милошевој улици. Председник је изјавио, да ће учинити извиђај и наредити пхта треба.

КРАЈБ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: ...„ Уат ЛтМагит е( [огто.е дХопа [1иха оЈ/[ие [гадШ.ч ез1; оГг*ф сЛага ае(егпадие НаЂе1иг" 8а1из(;. Соп1. Са4. сар. I. „ Драгутинова је елада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАк) У времену борбе између Асена Ш-ег и Ивајла јавља се Ђорђе Тертер, који усне; да истера обојицу; да прекрати анархију; да се г. 1280 крунише за бугарског цара, и да оснује династију Тертеровића. 1 ) Анархија је, дахгле, до 1280 год. владала у Бугарској, где су се три цара прегонила. За време те анархије можда је краљ Драгутин гледао да се користи самим згодним спољашњим приликама и да је заузео неке бугарске крајеве. У том би случају Троношчево причање и добило неке пре2 ) С. С. Бопчев. Ист. стр. 111—115.

V Одборник г. К. Д. Главинић тражи, да се поднесе извештај одбору о чишћењу бунара под опшгинском зградом, који је извештај он већ пре неколико месеци тражио. Председник је одговорио, да ће наредити, да се тај извештај спреми за прву седницу за овом. VI Одборник г. Баса Николић ппта, да лије општина убаштињена на својим ненокретним имањима, и ако није, требало би то што нре учинити, јер се чине заузећа општинског земљишта од стране приватних. Председник је одговорио, да општина још није убаштињена на свима својим имањима, али да се на томе ради. Предвидиће се у буцету за идућу годину и један нарочити инжињер за овај посао, па ће се том приликом расправвти и сва заузећа. VII По нрочитаљу акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 8292, 8248, 8246, 8249, 8343, 8510, 8220, 8250, 8247, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања: Јован Христић каФеџија, Стеван Христић каФеџија, Васа Христић каФеџија, Евгенија жена Јована Христића каФеџије, Стеван Максимовић бакалин, Влада Вељковић каФеџија; да су му непознати: Богол>уб Михајловић скитница, Захарија Ђорђевић слуга, Фердинанд Пилца столар и жена му Катица, МилорадЂорђевић шегрт, Јаков Хасон шегрт, Жарко Стевановић шегрт, Петар Јовановић бакалин, Јордан Стевановић ииљар, Јеврем Миланковић, столар, Ћира Тодоровић пескар овд.; да су рђавог владања и сиротног имовног стања: Јеврем Марковић —Ћопа скитница и Алекса Костић варалица. VIII Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о нородичном односу.

тензије на вероватност. Али, да је одиста краљ Драгутин ратовао с Бугарима АЕ. Данило би исто онако споменуо то ратовање, као што прилично опширно описује ратовања краља Милутина. Све до појаве Ђорђа Тертера, изгледа, да краљу Драгутину није никако било до ратовања. Он је, као што смо видели, имао и одвише посла око умиравања властеле и консолидовања државног стања. И 1«1да је он, како тако, консолидовао унутрашње стање своје државе, ми га видимо где у добро организованом савезу где одиста ратује; али ће то ратовање ио њега бити врло Фатално. Изненадном променом на српском престолу г. 1276 за неко време били су прекинути преговори између Карла Анжујског и краља Уроша I о подели Византисхгога царства. Кад је Драгутин дошао на српски краљевски престо, заузимањем краљице Јелене, матерекраља Драгутина тисе преговори у скоронаставише.И,када'се доласком Ђорђа Тертерау Бугарској стишашенемири и смутње, тим сепреговоримапридружии бугарскицар Ђорђе Тертер. Упреговорима се дође до споразума, иа се образовај ак савез, у коме беху: напољско-сицилијански краљ Карло Анжујски, српскикраљ Драгутин, бугарски цар Ђорђе Тертер и тес^лиски севастократор Јов. Анђел. Савезници ступише у рат-

По прочитању тих молби СтБр. 3358, 3422, 3361; 3414. 3346, 3359, 3403, 3461, 3409, 3385, 3386, одбор је изјавио мишљење, да се могу дати тражена уверења о породичном односу молиоцима: Драгињи Катић удовој, Лепосави - Јелисавети Н. Петровић удовој, Милеви Р. Алимпић, Димитрију М. Протићу, правнику, Августи Маклур, удовој, (да њен пок. муж. у Београду нема других сродника сем у молби наведених), Арси Павловићу рибару, Благоју Трајковићу лимару, Ленки Р. Пупић удовој, Димитрију Тадићу овд. за Персиду Ф- Бујдић, истоме за Јована М. Тадића, бив. трг. и Милану Вучковићу котаичару. IX Председник извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 1. Децембра о. г. АБр. 8390 одредио исту цену лебу за прву иоловину Децембра, која је била и у другој половини Новембра ове год. Одбор је примио к знању, ово решење суда општинског. X Председник извештава одбор, да је буџетска комиеија склонила пројект буџета за. 1899 год. и подноси га одбору на решење заједно са својим извештајем. Одбор је одлучио, да се за ревхавање о буџету општинском за 1899. годину сазове ванредна седница идуће недеље. XI Председник објављује, да је на дневном реду решавање о нримедбама Главне Контроле на извесну вересију трошаринску, Како одборска комисија још није поднела извештај по овоме предмету, то је одбор одлучио, да се решавање по овоме предмету одложи, док комисија не поднесе извештај. ХП Председник износи одбору на решење поновну молбу Ђорђа Лакића, поднету услед решења одбора од 19. Нов. 1898 год. АБр. 765/96. којом моли, да му се за одузето земљиште плати онолико колико он дугује општини за саграђену калдрму. ц ничку акцију почетком 1281 год., али се ни један не могаше похвалити особитим успесима. Војска краља Карла успе да се искрца на Балканско Полуострво и да допре до Берата. Али Напуљце овде Византинци тако разбише, да се морадоше вратити натраг у Италију. Пахимер зна за тај рат, али нам не саопштава знатније и опширније вести о ратовању Грка против Срба. Он само спомиње: да је оа Србима против Византијс био Ласкар Котаница (Котаусте«); даје против Срба (Трсракму) био одаслао свог млађег сина царевића Константина (Порфуреуотјтоу Кмуатауто/оу). 1 ) По свему судећи, краљ је Драгутину овоме рату против Византије упао у Македонију следећи традиционалној тежњи сриских владалаца да се српска власт пренесе и у Македонију, у долину Вардара. — По ратном плану вероватно да су Срби и Напуљци одредили место удружења у долини Вардара, Солун. Напуљци би имали да Егнатиским путем дођу под Солун, где би затекли Србе, који би одозго, низ Вардар допхли на Егејско Море. Византинци су најпре обратили поглавиту пажњу Напуљцима, вероватно с тога, што им је отуда 1) С. Расћутепз: Бе М!сћае1е е! Ап<1гошсо Ра1аео1о§13. Вопае 1835 %. уо 1. I стр. 474; уо 1. II стр. 22.