Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVII.
ПЕТЛК I. ЈЛНУАР1 1899.
Број 1.
'ЈГЖЖМЖЖЖЖЖЖЖМЖММЖЈГЖЈГЖЖМЖМЖЖЖЖЖМЖЖЖЖЖЖЖЖЖМЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖМЖЖЖЖЖЖЖЖА
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГ
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т цена:
За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину
6 динара 3 9 „
■ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖМл
'жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжЖжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл ПРКТЦЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА 0Г1ШТИНСКИ СУД А ОВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ ЦА УРВДНИКА.
РУК01ШСИ НВ ВРАЋАЈУ СВ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.
П 0 3 и в Позивају се сви грађани Београдске општине који дугују за калдрму, да свој дуг плате, заједно са 6°/ 0 камате, у противном, иаређено је, да се од свију наплата изврши судским путем. Овом приликом чине се пажљивим купци имања, да се предходно увере, да дотично имање не дугује општини за калдрму, у противном плаћају они дуг, јер дуг од калдрме није лични дуг, него дуг имања. Од Суда Београдске опшшине 11 Децембра 1898 год. АБр. 8675 у Београду.
Н А 3 Н А Њ Е Одбор је општински у седници својој од 19. Нов. 1898. решио, да се касапска аренда на једну заклану краву повиси од 18 динара на двадесет и четири дин. од првог Јануара 1899. год. Према овоме ће се од 1-ог Јануара идуће године наплаћивати за општинску касу 24 динара за клање једне краве.
0 овоме се извештавају грађани, а нарочито месари, ради знања и управљања. Од суда оиштине београдске, 1. Дец. 1898. АБр. 8190. у Београду.
Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898. г. решио је, да од 1. Јануара 1899. год. буде такса псећој марци два динара , без разлике, да ли се марка узима за мушко или женско псето. Исто тако коштаће маркадва динараи онда када се на место изгубљене марке друга купује. 0 овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеца Јануара 1899. год плате ову таксу општини и узму марку за свако псето.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 10. Децембра 1898 Председавао председник г. Н. Д. Стевановнћ; нрисуствовали чланови суда г.г. Б. Рајић и К. Симаћ; од одборника били: г г. Др. Стеван Марковић, Др. Леко, Коста М. Ђу-
рић, Р Драговић, Стеван Максимовић, Стеван Мпљковић Дамњан Стојковић, Ј. М. Јанковић, К. П. Михајловић, М Ј. Марковић, Д Ђирковић, Милов. Миленковић, М. Савчић Ђ. Пантелијћ. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 9. Децембра 1898. год. и у одлуци КЊБр. 762 учињене су ове измене п допуне, Код позпције 22 мети место речи „ис-
чезао•
11
смањен .
После позиције 67, додај: „67/а од леденпце код Коларчетове пивнице дванаест динара". Код позиције 52 изостави речи „Живану Бугарчићу". Позиција 145 да гласи „од копирања акта и цртежа". Код позиције 145 изоставити речи: „за сада општина нема канала". П Продужен је поједпначнп претрес пројекта буџета за 1899. год По прочитању сваке тачке по особ, одборје решпо, да се у буџету општинском за 189-деветугодину предвиде и овиприходи односно расходи.*) *) Буџет ошптински за 1899. годину одштампаће се засебно. — ' Ур.
КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА
Мото: ...„Нат ЛтШагит е( (огтае д1опа јЧлха а1џие /'годгИв еа(; тг1иа сЛага аеГегпадие ћаТ>е1иг ц 8а1и81. Сош. Са1;. сар I. ......„Драгутинова је алада била без живота и свежике" Ист. Ковач. и Јован стр. 102. НАПИСАЛИ К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад иаграђен са.400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) И АЕ. Данило налази о одлуци краља Драгутина поглавито психолошки мотив. Он не саопштава какве спољне или политичке узроке; али, при свем том, у њега има неколико характеристичних наговештаја, на основу ко.јих се могу не само стварати идеје и конјектуре него и основане претпоставке. Тако АЕ. Данило вели: Када је краљ Драгутин сломио ногу под градом Јелечем и оболео, у Србији било је много договарање и негодовање (бајаги!) због овакве казне божје. Џеки су прилазили краљу Драгутину и плачући га питали, шта ће они радитн без њега, ако околни
владаоци чују за његову несрећу, па завојште на Српску Државу и њих себи потчине. И суседни владаоци дознаше па као непријатељи нападоше на Српску Државу. — — — У том времену Српска је Држава била стешњена и смањена. Византинци беху допрли до Лииљана, па, шта више, хтедоше да целу Српску Државу покоре, и да од српског краља Драгутина начине „свог послушног слугу". .„1зАзАе штоу никоторок) рлкоток) кллстели скоими подк грлдомк Јвлсншв. плдк оуко ск коига и сккр01/"ши ногоу скок). Миоз в же млккђ н сктоклншо к^ликоу ккжкшоу кк ОТкЧКСТКИИ №Г0 0 ПРИ16ТИИ Т/1К0К'15!€ М )1.М ГОсподинд ихк, пллчо^ште се и гллголгошт«: о кркпккш И СЛ.1ККНК1И господине нлшк, хрлниТ(ЛК> и ЗЈСТО^ПКНИЧ«, чктк оуко СКТКОрИМк МК1 рлки ткои, ст^до длрокднош ти Когом? Лште ккто отк окрксткнкшхк М^Р слишитк ТЛКОКОК5 ТК016 ПЛД6НИШ, Мћ1 оуко ск но^ждно кедемк а под роуког/" чоуждиихк, лишашште се теке, нлшк лкжнмкш господине и хрлнит(лк), сллко нашл и радосте. — — — — — — — — — — — — К-К КО КК ТК1 дкни кид-к ти землк« сркккскоу кк т-кснот-к келиц-к ОККгетоу и оумллгеиоу; дркжлкл ко џлрксткл гркЧКСКЛЛГО к-к ПРИЛ6ЖШ1ТИ ДО МЋСТЛ ГЛЛГОЛ16мллго Диплганл, и томог/ 1 цлркстког/" нлсиЛкст ко\/'К)што\/', ико хотештоу прик-ти кк со\[
окллстк откчксткнга сего христолкжикллго, плч( ж6 и того слмлго им-кти кк м-ксто послоушки сллго рлкл. 1 ) — - — — Троношац не зна о каквим спољним узроцима, који су наморали краља Драгутина на абдицирање. Он само зна, да је Драгутина непрестано морила савест, што га отац са архијепископом Јанићијем прокле и анатемиса. С матером се никако није могао помирити и то увећа његову тугу. У таквом јаком душевном нерасположењу једнога дана јездећи на коњу близу града Јелеча паде с коња и тако јако изломи ногу, да мишљаше, да ће му тај убој нанети и саму смрт. Видећи у тој својој несрећи оправдану казну од Бога, он позва у своју престоницу Дежево свога брата Милутина и предаде му краљевску круну. 2 ) И ако летописи не знају за политичке и спољне мотиве абдикације краља Драгутина, ипак довољни су они Данилови наговештаји, па да се са свим поуздано претпостави: Да је било и спољних узрока оступања краља Драгутина од престола врховног краљевства. Грцн су били већ ушли у Српску Државу и њиховим продирањем настала је оправдана бојазан по српску
!) Дан Жив. стр. 23—24, 107. — Пв. Павл. Житија стр. 177, '201. 2 ) Гласн. V стр. 54.