Београдске општинске новине
Број 5
— 19 -
Год. XVII
Члан 24. Ко на опомену димничара свој дрвени димњак не замени другим од тврдог материјала или запаљиве предмете око димњака не уклони, казнићесе са 5—15 динара (тач. 22. §. 329. казн. зак.) Члан 25. Димничару, који би у року од месец дана три пута узастопце био кажњен за полицијски иступ (по чл. 21. и 23.), а који би уз то био и рђавог владања, може суд општински упразнити место и расписати стечај за новог димничара. Члан 26. На преставку управе димничарског есна®а надлежна полицијска власт забраниће на основу §. 373. а. казненог закона упражњавање димничарске радње свакоме ономлицу, које није уредним путем задобило право на упражњавање те радње (чл. 2. и 4. у вези с чланом 28). Ако полицијска власт таквим лицима не забрани радњу у року од 30 дана, управа ссна .Фа има право жалити се министру народне привреде. Члан 27. Како за односе између димничарских мајстора и њихових млађих, тако и за њихове односе према властима, важе прописи есна®ске уредбе, у колико они нису овим правилима регулисани. У погледу унутрашњег уређења еснаФа, важе правила о уређењу есна®а занатлијског реда од 5. марта 1898. год. Пбр. 1187. Прелазна наређења Члан 28. Кад ова правила ступе у живот, министар народне привреде позваће општински суд у Београду и све општпнске судове по окружним местима, а исто тако и по среским местима које имају најмање 8000 становника, да у року од 15 дана — објаве стечај и затим настану, да се избор димничара изврши саобразно чл. 3., 4. и 5. ових правила. лдји народ прича, да је био велики и који је Сава, обалу ронећи, са свим иодронида. 1 ) Вук је забележио да се на'200 корака од моста усред села Малог Дубокога пошав низа Саву виде остади великог шанца а г. Мшшћевић саоиштава, да се тај гаанац још познаје. Још је Вук забележио: Да се, где се обала рони, виде у земљи многе људске кости; да су на неколико година пре 1852. год. при грађењу пута преко тога шанца нашли различне старинске новце, рбине од земљаних судова и друге неке ствари; да народ приповеда да је то негда био велики грчки град. 2 ) И на Ђенералштабној Карти Краљевине Србије и њеној секцији Вг обележене су развалине Дебргра близу истоимена села, између Малог Дубокога и Новог Села, изнад Саве, с десне стране Дубоке Јаруге на висини 129 т . 3 ) На супрот Данилову изричном исказу да се Дабрац налазио у Срему, ваља ипак тражити Драгутинов Дабрац у Мачви а не у Срему. Одсудно ваља напустити сремско сеоце Добринце. Највероватније је да Ј ) Милић. Кнеж. Срб. стр. 425. Вук. Речн. стр. 114. Дебрд ш. село у Шабачкој Посаеши од Оаве код Малог Дубокога ма.го унутра у земљу. — У Дан. Речн , за чудо, нема никаква спомена о Дабрцу. Види Речн. књ. I сл. д. и дод. у Ш књ. 8 ) Ђсн. Карта Кр. Срб. и секц. Вз Шабац.
Члан 29. Ова правила ступају у живот 1 Фебруара 1899. године. (Пронисана од г. Мин. народне привреде 15. Јануара 1898. г. ПЛ2 210).
0 Б Ј А В А Општина Д. Милановачка у овој 1899 години, регулисаће своју варошицу Д. Милановац а уједно приступиће и нодизању Кеја за пристаниште паробродско на обали Дунавској спрам варошице. Позивају се г.г. стручњаци који би желили да регулацију варошице с планом, као и предрачун са планом за подизање Кеја изврше — да се најдаље до 10. Марта ове године јаве овоме суду, лично, или са понудом за коју се цену примају да горе поменуте планове са регулацијом и предрачуном изврше. Уз понуду г.г. изволсће послати и своја документа. Од суда општине Д. Милановачке 21. Јануара 1899 године № 83. Председник општине, Јанићије И. ГениЂ Деловођа, Ст. М. ВељковиЂ
НАПОМЕНА Прошле недеље није могао број ових новина изаћи због извесних сметњи у администрацији.
ОПШТИНСКЕ ТАНСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА а) Проста кола са 2 коња — — — — 10 дин. б) Кола са анђелима са 2 коња — — 18 „ в) Стаклена кола са 2 коња — — — 24 „ г) Стаклена кола са 4 ко ња — — — — 60 „
се стари Дабрац налазио близу данашњег | села Дебрда на Сави, а у толико нре, што се тамо виде јасни остаци некадањег већег градског насеља и што се у народу сачувало име Дебрц и за развалине. Ако ваља судити по самом називу онда је сличност имена Дабрац и Дебрц куд и камо већа него што је сличност имена Дабрац и Добринци. Сем тога је филолошки разумљиво, како се данашњи именски облик Дебрц развио из старије Форме Дккркцк. Што, пак, АЕ. Данило изрично вели дасе Дабрацналазио у Срему, и то би сенекако могло протумачити.УХШ до XIV века Мачва је ималаисту судбину саСре^оми образовала сњиме једну целину и у политичком и у геограФСком, етнограФСком, па и у стратегиском 1 ) смислу. Када се поред овога узмена ум још и то, што се Драгутин назива раг ехсе11епсе Сремским Краљем , јер он није владао искључиво Сремом, онда се са свим поуздано можс претпоставити: Да АЕ. Данило П није водио шако велше разлике у називу између Мачве и Срема. Срем је онда био ионајзнатнија иокрајина ме1ју земљама краља Драгутина и он је своме влацаоцу доносио назив саме краљевске шитуле. Према томе, Данило је иод Сремом подразуме-
Ј ) Драгаш. Илир. Пол. стр. 124 — 125.
ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијсви, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1"50 д. За квартове: Дорћолскп и Палилулски
1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — ■— — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — !•— д.
Од суда оиштине београдске 28. августа 1-892 год. АБр. 9449.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ
I. Гробарина:
а)
Гроб за децу — — —
— — 7-—
д.
б)
Гроб за одрасле — —
- - 12--
д.
в )
Мала гробница — —
— — 555 - 52
д.
г)
Велика гробница П1 реда
— - 998-93
д.
д)
Велика гробница П реда
— — 1099-93
д.
ђ)
Велика гробница I реда
— - 1684-57
д-
II. Пражвеве помијара
и нужника:
а)
Од кубног метра — —
- - 10--
д.
б)
Од акова — — — —
- — 0-50
д.
вао и Мачву и Срем . 2 ) Иначе се никако не може протумачити, за што Данило узима да је Дабрац у Срему, јер по сведочанству г-на проФесора В-га Јована Цвијића таква је прибрежна конФигурација у околини села Дабрца, да се никако не може иретпоставити, да се Дабрац налазио у Срему, па да га је Сава временом оцепила од Срема и да је тако природним доцнијим узроцима пренесен на десну страну Саве. Да је Драгутинов Дабрац одиста био у Мачви а никако у Срему, имамо најачи доказ у једном споменику из прве половине XV века.
(Наставиће се)
2 ) И наш народни песник узима као једну целину Срем и предео с ове стране Саве. Познати су стихови српске народнс песме Деоба Јакпшћа: „Богдан узе Сријем земл.у равну. „Сријем земљу и равно Носавље „И Србију до Ужица града." Тако нешто узима и песник Љ. П. НенадовиК — У њега се налази стих: „0 дајем тн Мачву око реке Саве". Целок. Дела св. П стр. 20. Б. 1892 изд. Љ. Јокс. Али народни песник разлнкује Мачву од „Ваљевск Нахије". Познати су народни стихови: „Па се спусти Нахији, оде право преко Мачве равне".