Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЛХ\ХХХХХ\Ч\Х'

Год. XVII.

ЛХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЛ.ХХХХХХХХХ" НЕДЕМ 14. ФЕБРУДРА 1899.

Л^^\хххххххххххххххххххххххххххххххх<

Број 6.

гжЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖл ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ 11 I; И А : За Србију на годину - 6 динара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 »

ПРЕТГГЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШГИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

С Т Е Ч А Ј Општински Београдској потребан је један инжињер са квалиФикацијама, који ће имати норед осталих послова нарочито да изврши убаштињење општине на њена непокретна добра Плата је до 4000 дин. годишње. Молбе са потребним исправама, имају се поднети Председнику општине до 1 марта ове год. закључно. Од Суда општине Београдске АБр. 955 19. Јануара 1899. г. у Београду.

3., уверење надлежног општинског суда, да за прљава дела није осуђиван. Пријаве ће се примати до 24. Фебруара закључно. Од суда општине београдске, 13. Фебруара 1899. год. АБр. 1064 у Београду.

С Т Е Ч А Ј На основу чл. 28. правила о уређењу еснаФа димничарског (од 15. јан. 1899. П№ 210) суд општине београдске расписује овим стечај за 6 димничара за варош Београд. Писмене пријаве имају се подносити суду општинском. Уз пријаву треба поднети : 1., уверење еснаФа, да је молилац занат стално радио ; 2., својекалФенскои мајсторско писмо, и

0 Г Л А С Општини Београдској потребно је одмах: до 200 куб. метара Колубарског песка, до 200 куб. метара Ташмајданског или Миријевског песка, до 200 кубни метара ломљеног зеленог камена. Исти може бити Топчидерски, Раковички, Бањички, Жарковачки и други. Сав горњи материјал има се урачунати са преносом на Ново Гробље, где ће се комисијски примити, а исплата ће се извршити одмах по пријему, а како је за подузетника угодније, на делове или све укупно. Понуде у запечаћеним ковертима прима благајница Београдске општине. Од суда општине Београдскеб. Фебруара 1899. год. Београд АБр. 403.

0 Г Л А С Суд општине београдске даваће под закуп у експлоатацију путем јавне усмене лицитације општински камени мајдан испод душевне болнице, а тако исто и мајдан звани „Бела Марама" на Топчидерском брду. Лицитација ће се држати у канцеларији економног оделења, и то . за мајдан испод душевне бОлнице на дан 18. овог месеца у 3 сата по подне, а за мајдан звани „Бела Марама", на дан 19.овог месеца по подне у 3 сата. Ближа извешћа и услови могу се видети сваког дана у канцеларији економског оделења. Ово се даје јавности и позивају лицитанти да дођу да лицитирају. АБр. 1008—1008. Од суда општине београдске 10. Фебруара 1899. год. Београд.

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ...„ Уат (ИиШагшп е! [огтае дХопа Г1иха а1цие [гп/јШн еа1; тНиз сЛага ае1етацие ћаМ1иг" 8а1изЈ. Сот. Са1. сар I. написали К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г).

* (наставак) У једној својој хрисовуљн из времена од 1.Септ.1428 до 31 Августа 1429 "г., којом потврђује баштину челнику Радичу, што је имао под деспотом СтеФаном и што је добио од маџарског краља Жигмунда, деспот Хурђе Бранковић пише: И оу Млчке: ТркГћ ДнфћЦК, И СЈЛО КОК- ПрИЛЈГЛ кк тркгоу Декркцоу Прхожо. Овде се изриком каже да је Дебрц (или Дабрац) у Мачви а у близини данашњег села Дебрца, на десној страни Саве одиста се налази село Прхово. 1 )

Дабрац је у XIII—XV в. био од знатнијих српских тргова, а како се у споменицима после овога времена никако не јавља, биће да је пропашћу српске деспотовине у XV. в. трг у Дабрцу изгубио сваки значај и да се градско насеље временом расгурило. На подградским развалинама доцније се развило н одржало данашње село Дебрц, које је, како изгледа, у прошлом веку било са свим незнатно, јер се у аустриским дистриктним списковима спомињу оближња села Прхово (Вегго) и Звезд ('8п'бЈз1а) а Дебрц се не спомиње 1 ).

^) Споменик Ш стр. 9. — Ћен. Карта Краљ. Србије и секд. Вз Шабац.

УШ. ДРЖАБНИ И БЕРОКИ РАД НРАЉА ДРАГУТИНА Драгутин НеманиЂ као владалац и нао човен. — Аокетизам нраља Драгутина и утицај овештенотва, — Унутрашаи државни рад краља Драгутина. — Одноои оа Дубровачком и Млетачком Републиком. — Главни трговачки друмови и центри у Сремокој Краљевини. — Новци краља Драгутина. — Одноои оа Руоијом и Јеруоалимом. — Пријатељствоваае оа АЕ. Данилом II. Одноои оа Римоком Куријом и прогааањз јеретика. — Зидаае задужбина и обдариваае манастира. Посматрајући целокупни рад краља Драгутина (као владаоца и као човека) долази се до уверења, да је краљ Драгутин, свакако, једна симпатична појава у Српској Ј ) Споменик ХУШ. стр. 106.

Историји. Као владалац, он би се могао назвати патриотом (ако овде патриотизам не би био анахронизам). Он није тежио ка великом територијалном проширавању Српске Државе. Он се није надахњавао као врховни српски краљ Фантастичким мислима о спајању два сасвим супротна државна елемента: Српске и Бизантиске Државе. Шта више, када је његов брат краљ Милутин био и сувише окупиран овим високим плановима и када се у Српској Држави почела јако осећати та византиска струја: краљ се Драгутин ставља на чело Српске против те „Византиске Партије" и јавља се као ,јака реакција плановима свога брата. То ће бити један од главних узрока побуне краља Драгутина 1312. год. Као врховни српски краљ, он се трудио, да иоправи веома рђаво унутрашње стање Српске Државе. Он је сам собом давао примере човекољубља, побожности, правде, поштовања старости. Кад је унутрашње државно стање консолидовао, ми смо га видели у једном добро организованом али несретном савезу освајачких тенденција. Државна радња краља Драгутина неће бити да је „без живота и свежине." На против. Долазак на, престо бурним догађајима пропраћен: енергични унутрашњи државни рад краља Драгутина; његово путо-