Београдске општинске новине

Број 7

- 26 -

Год. XVII

0 Б Ј А В А На основу члана 3. закона о устројству војске и правила за регрутовање на дан 11, 12, 13, 14 и 15 Марта ове године, изврпшће се рекрутовање за сталан кадар оних младића, који у 1899. тодини навршују 21 годину живота, дакле свију оних који су рођени у календарској 1878 години од 1. Јануара до 31. Децембра. Регрутовање ће се извршити у здању ово општинског суда. Регрутној комисији имају предстати: 1, Сви младаћи рођени од 1. Јануара до 31. Децембра 1878. године, како овде у Београду тако и они досељени. Са регрутима долазе и сви неспособни задругари њихови, где је тај случај да неспособност дотичног задругара даје регруту права на скраћени рок службе у кадру. 2, Сви привремено неспособни регрути од ранијих година који собом имају понети и уверење о неспособности које су добили од ранијих регрутних комисија или окруукне команде, и сви они који су по чл. 5. оглашени за неборце и то они до навршене 25 г. сгарости. 3. Сви обвезници редовне и оба позива народне војске. који се осећају за неспособне за даљу службу у војсци. 4. Сви привремени инвалиди. Регрути који имају права на скраћени рок, услед тога што су им старији задругари служили у сталном кадру, дужни су ово доказати са војничким исправама пред комисијом. Позивају се сви младићи рођени у 1878 г. и њихове старешине задруга, да лично предстану регрутној комисији ради регрутовања. Који од младића неби хтео предстати одређених дана регрутној комисији казниће се трогодишњом службом, без обзира на задружно стање по чл. 15 закона о устројству војске, а старешина његове

КРАЈБ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: ...,,^ат (ИиШагнт е( [оггпае сјХогга ј'1уха аЈцпе (гадШа ез1; тг1иа сЛага ае1егпадие 1хаЂе1ил м 8а1из(;. Сош. Са(;. сар. I. написали К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (нАСТАВАК) Дубровачки су трговци посећивали тргове и радили у рудницима Сремске Краљевине, а краљ Драгутин уживао је пријатељство и повластице Дубровачке Републике. Из неких, вероватно економских, разлога Дубровачко Веће г. 1303 забрањује насељавање Срба у Дубровнику и његову пределу; али од те наредбе оно изузима властелу краља Сте#ана Драгутини због наклоности и пријатељства, које указује дубровачким трговцима. 1 ) Краљевић Владислав, наследник српског престола и син сремског краља Драгутина, одлази

х ) Моп. 8рес1. уо 1. XIII стр. 300.

задруге који га прикрива казниће се са 300 динара. Од суда општине града Београда 13. Фебруара 1899. г. ОВБр. 7 Београд.

С Т Е Ч А Ј Општински Београдској потребан је један инжињер са квалиФикацијама, који ће имати поред осталих послова нарочито да изврши убаштињење општине на њена непокретна добра Плата је до 4000 дин. годишње. Молбе са потребним исправама, имају се поднети Председнику општине до 1 марта ове год. закључно. Од Суда општине Београдске АБр. 955 19. Јануара 1899. г. у Београду.

С Т Е Ч А Ј На основу чл. 28. правила о уређењу еснаФа димничарског (од 15. јан. 1899. ПМ 210) суд општине београдске расписује овим стечај за 6 димничара за варош Београд. Писмене пријаве имају се подносити суду општинском. Уз пријаву треба поднети : 1., уверење еснаФа, да је молилац занат стално радио ; 2., своје калФенско и мајсторско писмо, и 3., уверење надлежног општинског суда, да за прљава дела није осуђиван. Пријаве ће се примати до 24. Фебруара закључно. Од суда општине београдске, 13. Фебруара 1899. год. АБр. 1064 у Београду.

у Новембру 1313 год. у.госте дубровачкој сињорији а Велико Дубровачко Веће пре доласка високога госта одобрава своме кнезу, да може за дочек краљевића Владислава утрошити 100 перпера. 1 ) Лукарије од некуда зна, да је са својим племићима и краљ Драгутин долазио у Дубровник и на реликвијама Светога Мученика тражио опроштаја свога греха и умирење савести.' 2 ) Дубровчани су у Сремску Краљевину долазили поглавито трима путовима: 1) преко Габеле, Благаја, Коњица, Крешева, Фојнице, Високога. Сутеске, Олова, Борча, Зворника; 2) Дубровачким Друмом: преко Требиња, Гацкога, Фоче, Добруна, Пожеге; 3) Которским Друмом: преко Котора, Никшића, Језера, поред Пирлитора, преко Пљеваља, Пожеге. Док је краљ Драгутин држао пределе до реке Босне, у његовој су земљи била и знаменита трговачка места: Сутеска, Борач, Кучлат, Зворник, Сребрница, Олово, Соли. •Олово или Оловац било је у XIV веку на великом гласу евојим оловним рудницима, од којих је и име добило. Трг и рудЧ Моп. 8рес4. уо ). X стр. 16, 24. 2 ) 0*1. Р. 1лсеап, СорЈозо п'84геМо <1е јг П аппаН сН Каиза стр. 37.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 29. Јануара 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуетвовали чланови суда г.г. Ст. Ивковић, и Коста Симић; од одборника били : г.г. Т>. Димитријевић, М. Јовановић, М. Арсенијевић, Др. Лазаревић, Ђорђе М. Соколовић, Ђока Тошић, Др. Ј. Ђурић, К. Н. Лазаревић, Голуб С. Јанић, Н. И. Стаменковић, А. Ј. Стевановић, Иван Козлић, Младен Николић, Дамњан Стојковић, Ј. М. Јанковић, Д. М. Ђорђевић, Пет. И. Јовановић, Стојан Пајкић, Коета М. Ђурић, Др. Стеван Марковић, Васа Николић, Милован Миленковић, Богоје Јовановић, Мих. Штрбић, Н. Спасић, Ј. Петровић (свршетак) / - ш Одборник г. Јанаћ М. Јанковић предлаже, да се Савска улица, где је савско пристаниште, прошири. Одбор је одлучио, да се овај предлог стави на дневни ред за решавање. IV Одборник г. М. Арсенијевић пита да ш има истине у гласовима, што се у штампи и вароши проносе о неком ухваћеном кријумчарењу против општинске трошарине, и шта је суд по томе урадио. Председник је одговорио, да је доиста ухваћено ' кријумчарење и да је суд одмах повео истрагу но да иста још није довршена. Кад ово дело буде приведено крају суд ће о свему поднети одбору извештај. V Одборник г. Др. Јован Ђурић подноси писмен предлог, како да се регулишу привремена општинска дуговања. По прочитању тога предлога, одбор је одлучио, да се препис овог предлога достави , сваком одборнику на проучење и да се исти стави на дневни ред за решавање за идућу седницу. VI По прочитању акта управе вар Београда и њених одељака АБр. 636, 566, 510, 637, 630 706, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, нике обично су Дубровчани закупљивали и имали отуда лепе користи. 1 ) Борач (дан. Власаница ) био је у XIV в. један од знатнијих босанских тргова. Под градом је био трг са подграђем. 2 ) Из Борча је један трговачки друм ишао у Сребрницу и преко Дрине у Рудник; други преко Дрињаче у долину Спрече, у Соли; трећи на састав Дрињаче и Јадра у Кучлат, Зворник. Сребрница, која вероватно спада у најстарија српска рудничка насеља (а зна се да се она у старије доба развила из оближње знамените римске рударске вароши Домавије ), за време краља Драгутина, као и кроз цео Средњи Век, била је једна од најзнатнијих рударских и трговачких места. У сребрничким рудницима вадило се поглавито сребро. Сребрница је трговала са Сремском и Српском Краљевином, са Босном, с Маџарском, с далматинским трговачким градовима. Знатна дубровачка колони.ја имала је од краља Драгутина велике привилегије. Дубровчани су закупљивали сребрнички трг, поједина рудничка окна и у иредграђу имали доста дужника 3 .) Кучлат је био за време краља Дра-

Т)г. К. Јиречек, БЈе Наш1е1881га8беп стр. 50. 2 ) Јћ. стр. 81. 3) Јћ. стр. 50—51, 81.