Београдске општинске новине

Број 14

- 54 -

Год. XVII

0 Б Ј А В А Како су попуњена сва места на Новоме гробљу, правнлима гробљанским одређена за велике зидане гробниде првога реда, то је одбор општински, на предлог гробљанског одбора, у седници својој од 9. мартао. г. решио, да у парцелама III, IV, V и VI новога гробља поред пута од улаза ка цркви, сједне и с друге стране буду велике зидане гробнице првога реда. Цена овим гробницама одреЈ)ена је истим решењем одборским 2000 дин. у сребру заједно са зидањем. За ову цену стиче се право службености за 100 година; после овог времена има се по нова ова цена платити каси гробљанској, ако се жели задржати гробница у службеност за других 100 год. Поред цене од 2000 дин. има уживалац оваке гробнице плаћати годишње по 15 дин. за одржавање исте. Ово се објављујеграђанству ради знања. Од суда општине београдске 10. марта 1899. год. АБр. 1451. у Београду.

0 Б Ј А В А Суд општине града Београда, ставља грађанству на знање, да је на основу одлуке одбора општинског од 4. Марта т. г. под АБр 1441. концесионар за чишћење нужника и помијара Димитрије Стојановић овд. за време од 1. Јануара ове па до 1. Јануара 1902. год. Цена је за овај рад утврђена на шесш динара од кубног метра (0 - 30 дин. од акова). Концесионар станује у улици Цара Уроша бр. 45. Од Суда општ.града Београда 8. Априла 1899. год. АБр. 1441.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСНОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 8. Аирила 1899. год. Председавао председиик г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г. г. Стев. Ивковик и Коста Симић, од одборника биди : г. г. М. Ј. Божић, М. С Протић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, С. ЈосиФовић. Младен Николић, П. Петровић, Мих. Јовановић, Т>. Димитријевић, Вас Николић, Ђ. Пантелић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић, Вогоје Јовановић, Ђорђе Н. Соколовић, Н. Спасић, Мих. Ђ. Илић, М. Савчић, Ј. М. Јлнковић, Три®ун Ђорђевић, Ј Алка.1ај, Мита Петровић, Д. М. Ђорђевнћ. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 1. Априла о. г. и примљен је без измена. II Председник саопштава одбору, да ће се на Цвети прославити успомена на Таковски Устанак и предају градова, да ће се у Саборној цркви држати Архијерејска служба а у горњем граду благодарење, па нозива одборнике да овој свечаности присуствују. Одбор је примио к знању ово саопштење и позив. III По прочитању акта Управе вар. Београда п њених одељака АБр. 2754, 2554, 2620, 2745, 2553, 2755, 2708, 2579. 2578, 2675, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и сиротног имовног стања Марко Костић, Светозар Ивановић и Милан Поповић зидари, Радован Хрватовић надничар, Коста Цветковић, судски рачуновођа; да су доброг владања и доброг имовног сгања Влада Б. Вељковић каФеџија и Петко Вељковић предузимач; да су му непознати: Берта Верки удова, Јоца Радаковић калФа, Стева Радуловић раденик, Михаило М. Ханџарлија ФОтограФ, Павле Ранковић новинар и Остоја Јовановић стрводер. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о нородичном односу. По прочитању тих молби СТБр. 879, 862 и 880, одбор је изјавио мишљење,

да се Јелени ж. Ђорђа Стојковића рибара, Марији Ивановић удовој и Милеви Р. Алимпића могу дати тражена уверења о њнховим породичним односима. V По прочитању молбе Миладина Шеварлића, проФесора АБр. 2680, у којој излаже бедно и јадно стање нејаке деце пок. Антонија и пок. Милеве Павловић, и моли одбор, да овој самораној деци одреди помоћ, — одбор је решио, да се Зорки, Ружи, Радмилу и Олги, деци покојних Антонија и Милеве Павловић издаје из општинске касе а из партије на издржавање сиротиње од првог априла ове године сваком по десет динара месечно на име издржавања. Поред овога ова ће деца имати од општине бесплатно лекара и лекове. VI По прочитању молбе Јованке X. Јевтић удове бив. општ. службеника АБр 2131, одбор је после ноименичног гласања са 13 гласова против 5 (1 није гласао) решио, да се Јованки X. Јевтић издаје из општинске касе а из партије на издржавање породица умрлих и изнемоглих општинских чиновника од првог аирила ове године по тридесет динара месечно све донде докјој год буде жива болесна ћерка. VII По прочитању молбе ковачко-коларске задруге АБр. 2681, да се закуп колеричних барака, у којима су задругине радионице, нродужи до 1. Новембра о. г., и по прочитању решења суда оппггинског од 26. Марта о. г. АБр. 2086, којим је задруга од овог тражења одбијена, одбор је, са разлога у том решењу суда наведених, решио, да се ова молба задруге ковачко-коларске одбаци, и да остане у сили решење суда општинског по овоме предмету АБр. 2086. VIII Председник износи одбору на решење акт господина министра Финансија, којим се тгозива општина, да или узме другу подеснију кућу за пореско одељење, или да садањим просторима толико сродили са Србима, да су се осећали потпуно као Срби Дубровчани. Привремено су били настањени Италијани лекари, циролози (хирурзи), магистри, Фратри, проФесори, сликари, које је Дубровачка Република као потребне држала на одрећено време под уговором и платом. Било је раденика Италијана, који су, путујући по свету да што год зараде својим занатом, свраћали и у Дубровник да ту окушају своју занатску срећу. Такве луталице раднике спомињечак и лаМер (1766). 1 ) Било је, дакле, различитих странаца у Дубровнику настањених. Тако, по летописима, племићка кућа БуниЛи била је пореклом из Германије; племићка Фамилија СМза^па дошла је 1358 г. из Барселоне; Сгаиесапо 1350. г. и СШрра 1348. г. из Париза; 2а1'гап1со 1358. г. из Енглеске; СНио 1348 г. и 2аиКе$о 1401. г. из Маџарске; С и г а 2 а, Весћиа] 1313 г. из Драча; из Грчке РЈ81§'ПО 1349. г. и МагЈа (са КрФа) 1389. г.; Вагаћа из Бугарске 1417 г. 2 ) Године 1320 налазимо у Дубровнику настањена два трговца Флорентинца. 3 ) Г.

!) 81аппе књ. XIII. стр. 66. 2 ) Мопит. 8рес1. уо1. XIV стр. 149, 151, 153, 154, 156, 158, 159, 162, 181—186. 8 ) Мопига. 8рес1. \'о1. XXIX стр. 273, 298.

Из разних српских места: ВаП81ата, В 0П2 0, Вгагпге, Са8812а, Ве§ - а1о, Вота^па, Оатће, ЈаМашсћ 1, Боти 1о, Мо81гас1а, Раћога, Рас1е1;1, Ропхо, Ргоси1о, Рго11аие1о, 8ау1§-иа, Тагра^па, УНа^на, 2есин1, 2е1аиа, 2еп1. Првобитно становништво Рагузе били су, ван сваке сумње, избегли Епидаурци. Њима, у утврђену Рагузу, а испред варварских инвазија, придруживали су се емигранти из приморских градова на источној обали Јадранскога Мора. Рагужанско се становништво особито намножи по паду Салоне (662.) и Дукље (980.). Тада се из палих ових градова доселише у Дубровник многи грађани и свештенство; тада је дубровачка Епископија подигнута на степен Архијепископије. 1 ) Као што сведоче дубровачки летописи у Дубровник су дошле из Италије многе породице с племићким претензијама. Када су се, по доласку Срба, на Балканском Полуострву политичке и етно!) А. Мајков, Историја Срп. Народа стр. 196. —Ј. Сћг. Еп§е1, ОевсћЈсМе <1ег Гг. Ка^иза стр. 54. — У Томе сплетског архиђакона: Кга1 аи4ет ЕрНаигиз ерЈасораНз с1уИаа, 8а1опК;апае есс1е8]"ае зивтакапеа Ноттез (зс. ЕрхДаигев) аи4ет сит е18 (зс. 8а1опЈ 1;ат8) регтЈхН 8ип4 е1; ЈасИ зип!; рори1и8 ипиб; ае(НПсауегип(; Ка §ив1ит е4 ћаћНауегип!; 1п ео. Ех ео 4етроге сопап соерегии! ра1Нит 8ио ер18соро ор1;теге. Мопит. 8рес!;. уо1. VII. стр. 279; уо1. XXVI. стр. 30.

граФСке прилике сталожиле, и када је преостало римско становништво, повучено у планине и утврђене градове, почело ступати у односе са досељеницима, у Рагузу поче дотицати и српско становништво. То притицање српског елемента било је снажно и континуално, да је још у Средњем Веку Дубровник постао српском вароши. Од старог римског и страног елемента остале су једино празне племпћске амбиције и успомене; латински и италијански језик постао је канцелариским језиком; свеостало упио је у се српски елеменат. Још у X веку српски је елеменат био у Рагузи заузео знаменити положај, јер ми имамо једну драгоцену белешку у дубровачким аналима. Византиски император 980. г. пише једно писмо Дубровчанима; то царско писмо преводи се с грчкога на латински и — срискијезџк (т 8с1науо, уи1§'аг).') Дубровник није био насељен искључиво Србима. У њему су били настањени многи и различити странци. Од стране народности било је највише Италијана. Италијани су се наетањивали или деФинитивно или привремено. ДеФинитивно настањени бавили су се трговином и занатима; временом се !) Мопига. 8рес1. уо1. XIV стр. 23. 98; уо1. XXV стр. 25. — Унореди Ј. Сћг. Еп§е1. Ое8сћ1сћ4е 3. Ег. Ка§ива страна 57.