Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

М\\\\ХХ' 1

Год. XVII. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ

НЕДЕЉА 9. ШАЈА 1899.

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ*

ЦБН А: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 »

. У

ЖЖЖЖЛ 'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

Број 17.

•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА

ПРВТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИШАЈ7 СЕ.

0 Б Ј А В А Одбор опгатине београдске у седници својој од 22. Априла 1899. год. једногласно јерешио, да се улица Кнеза Милоша од сада зове улица Милоша Великог. Суд општине београдске о овоме извештава грађане ради знања. Од суда опгатине београдске 22. Априла 1899. год. АБр. 3390 у Београду.

Н А Р Е Д Б А На основу чл. 6 правилника о сузбијању пламењаче на виновој лози, суд опгатине београдске наређује свима имаоцима винограда, и имаоцима чокота ма у ком броју и османлука, да изврше прво прскање по пропису члана 2. правилника, одмах а најдаље до 15. маја ове године. Ко од ималаца ово у остављеном року не извргаи, казниће се по прописима закона о унигатавању гатетних животиња и биљака и о загатићавању корисних животиња а поред тога ће суд општински извршити прскање на рачун сопственика.

Члан 2. правилника гласи: 1-во. Да се ови виногради и чокоће у баштама, османлуцима и т. д. прскају смешом од плавог камена и креча у размери: на сто литара воде 1—2 килограма плавог камена и један до два килограма живог креча или око 4'/з килограма гашеног. 2-го. Да се виногради и све остало чокоће прска том смешом редовно два пута, а по потреби и трећи пут, и то: први пут у времену од 1. Маја па најдаље пред цветање лозе; други пут после цветања лозе, а најдаље за 4—5 недеља после првог прскања; 3-ће. Да се чокоће довољно овом смешом прска; и 4-то. Да се за то употребљавају ирскалице, којима се тај посао најнравилније може извршити. Од суда отишине београдске 8 маја 1899. год. АБр. 3481 у Београду.

Н А Р Е Д Б А Скупљање деце код Београдских цркава, кад су у њима венчања и њихово лармање и изазивање свагова, да им ситан новац бацају, било је и раније забрањено, али без стварног успеха. То долази и отуда, што децу, често пута, из личног задовољства, бацањем новаца намамљују на скупљање и сами сватови, те тиме и они доприносе, да се овај ружан обичај продужава.

Да би се у будуће овоме стало на пут, Управа града Београда, у интересу одржања реда и поредка, тишине, мира и спокојства грађана, на основу§326. кривичног закона, издаје ову Наредбу: 1. Забрањује се скупљање деце код цркава, кад су у њима венчања. Деца која се ту нађу, казниће се полициски, ако су преко 12 година старости, а ако су испод ових година предаваће се родитељима или стараоцима, да их они казне. Ђаци предаваће се својим школским властима. 2. Сватови, који буду бацали новац деци код цркве или на улици кад са венчања пођу, и тиме децу мамили на скупљање и неред, казниће се по наведеном пропису закона. Тако исто казниће се и родитељи или старатељи оне деце испод 12 година старости, што су им дозволили, да без њиховог надзора, изађу пред цркву кад су венчања, и да ту својом виком и лармом праве неред. Ова наредба важи од данас. Из канцеларије Управе града Београда, 3. маја, 1899. год. М 10602, у Београду.

И

по

СРПСКОЈ ЗЕМЉИ у СРЕДЊЕМ I I I [ОНОМ ВЕКУ НСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото ; Тр'овина је један од најзначајнијих мо.чената у еволугџ/ји једнога народо. НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ (Рад награђен са 200 динара, другом Видовданеком Наградо.м Београдеке Општине од 15. Јунија 1898. г)

(наставак)

(5)

Дубровчани су још пре тога, 1326. год. покушали преко својих амбасадора да задобију Сшонски Ј'ат: х ) али ту своју давнашњу жељу постигоше тек почетком 1333. год. преко својих изванредних посланика Павла Мартинушића, Климета Гучетића и Николе Лукарића. Краљ Душан својом повељом од 22. Јануара 1333. год у Добрушти учини Дубровчанима ову велику милост и донацију. 2 )

Дубровчани, вероватно да би се обезбедили од будућих претензија босанскихвлада лаца, а можда, као што и Растић узима, 1 ) из неке Формалности ондашњих Феудалних обичаја, због негдашње босанске патронаже над Хумом и Неретвом, замолише и босанског бана Котроманића, да им и он да потврду добивеног земљишта. И Бан учини по молби и жељи својих драгих пријатеља Дубровчана. Повељом од 15. Фебруара 1333. год под Сребрником потврди Дубровчанима право на Сшонски Раш, Сшон, Превлаку и оближња ситна ирибрежна осшрва (шкоље), на земљишше од Превлаке до Лојигита, с иравом, да могу слободно расиолагаши овом задобивеном шериторијом, да могу ирекоиати Превлаку од мора до мора. 2 ) Тако, дакле, Дубровчани задобише и Сшонски Раш (Еа репхзоЈа (Н РипЈа с1 е и а К, а 1; а п е а, Р и п 1; а (11 8 *а §■ п о,

!) МопитепЈа брес^апИа уо 1. XXIX. стр. 214—216. 2 ) Мопптсп(;а 8егМса § Г ј ХХХУШ . стр. 103—105.Мопигаеп^а 8рее(апиа. уо 1. I. § 1ЊХХХ1Х. етр. 398—399.

Ј ) МипитепЈа 8рес4ап41а то1. XXV. стр. 125. 2 ) МопшпепЈа 8егМса §. 1 ј ХХХ 1 Х . стр. 105—107. Мопитеп^а 8рес4апИа уо 1. XXIX. стр. 375— 376. — Лаковерни В. Макушев узима на једном месту (Мат. с. 4,10.) да је краљ Душан дао Дубровчанима Стонски Рат и Стон а на другом по Лукарићу (Сор1ово КгвГпЦо стр. 54) и Црвићу (Ивс.гковаш)! стр. 4.): бан Степан Котроманић. — И В. Клајић, узима да је Стонски Рат дао Дубровчанима само Оан Степан. Роујевк Вовпе стр. 116—117. У Лукарића (Сортво К184геМо стр. 55.) „А11а /риа1е аууГоте апсога V гзо1а (V А1еззап<1па тета аХ рготоп1огго Опео, РоагеИтга пе1 [тте Уагопа, 1ипда 12. тгдИа, та гоЧа гп рш 8содИ е( V жо1е пе1 зепо <И МаИиоз."

Рипс1:а 84а^п1, 8аћМопсе11о; Стонскн Рдтћ, Стонкскн р«дћ). Алисе ДубровачкаСињорија неће на овоме зауставити у својој политици територијалних задобијања. Дубровчани задобише ову велику територијалну тековину после дугог напрезања, потплаћивања, награђивања, а потајно од свог наметнута кнеза Млечанина и Млечана, 1 ) јер ови из својих провидних државних разлога не допуштаху, да се ни дубровачка територија проширује. За примљену територију Дубровчани су платили краљу Душану 8.000 дуката. Сем тога обвезали се, да ће давати сваке година по 500 перпера српском краљу на Ускрс и босанском бану на Св. Власија. 2 ) Овај се годигањи трибут српским владаоцима називао Сшонским Дохотком. Да Дубровчани задобију споменуто земљиште, вероватно да им је много допринела и његовагалантеријау издавању новчаних поклона. Приликом овог задобића Дубровачко је Веће решило, да се поклони жупану Врашку 500 златних дуката; кнезу Тргуру Курја-

!) Мопитеп(;а брес^апМа уо 1. XXV. стр. 124—124 (Растић). — Пудић, Роујез!: Шђгоушка стр. 55. 2 ) Мопитеп4а 8егМса стр. 104., 106. — Растић, Мопит. 8рес4. уо 1. XXV. стр. 125., погрешно повишава трибут босанеком бану на 600 дуката. — Штампарска ће, ваљда, погрешка бити, што је у Лукарића (Сортзо Ш81геМо стр. 54) забележен трибут 509 перпера.