Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

'ЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЈГЈГЈГЖЈГЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.

Год. XVII. гжжжжжжжж. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц Е Н А: За Србију на годину 6 дннара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 „

НЕДЕЉА 23. ШШ 1899. ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.

Број 19.

■жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжл '.

ПРЕТПЛАТУ ВАЛ.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦИЈБ ИА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИИАЈ7 ОЕ.

3 А К 0 Н*) 0 ВАРОШКОЈ ТРОШАРИНИ У БЕОГРАДУ (од 1884 год. 36 40 отр. 269). Чл. 1. Влада Краљева овлашћује се, да по епоразуму с одбором општине Београдске може на се узети извршење канализације за одвлачење варошког измета, водоводе за снабдевање варонш са добром водом за пиће, сувремено и по здравље најудесније калдрмисање и осветлење као и све друге радове, који би за здравље становништва у Београду били нужни. Чл. 2. Краљева влада овлагаћује се, да може уступити било целокупно или почесно извршење ових радова једном предузимачу или друштву под условима, који су прописани законом за јавне грађевине. Чл. 3. У то.ј цељи Краљева влада овлашћује се да може, за рачун општипе Веоградске закључити потребан зајам, но услови овог зајма не могу бити тежи, него штО' су код Управе Фондова.

*) Овај се закон понова објављује у овим новинама, пошто се сада баш решава у одбору општинском о регу лисању општ. зајма. Ур.

Но ако општина буде сама вршила радове, предвиђене чланом 1. овога закона, она може сама и зајам закључити. При том, за време отпочетих радова, а докле сталан зајам не закључи, може се општина до три милијуна динара привремено задужити код наших или страних новчаних завода, на залогу прихода од трошарине, и под условима, под каквим ти заводи дају зајмове. Али кад се сталан зајам закључи, из њега се има прво измирити овај привремени. (Измена и допуна од 18 Фебр. 1892 г.) Чл. 4. Као јемство за редовно исплаћивање интереса и амортизације овога дуга; Влада се овлашћује да по споразумљењу с општином Београдском путем Краљевог указа а на основу овог закона установи у Београду варошку трошарину (октроа) или плаћање извесне таксе на извесне предмете за потрошњу при њиховом уношењу у варош. Чл. 5. Ова ће сетакса наплаћивати и водити по књигама Београдске општине и приход од варошке трошарине не може се употребити ни на какву другу општинску потребу, пре но што се овде означена по-

потреба подмири и пре него што влада на то пристане. Чл. 5 а. Устројство, администрација и тариФа трошарине, права и дужности трошаринских чиновника, поступак у кривицама, казне и прописе за жалбе, по аналогији царинских државних у$ећења, као и начин подмирења трошкова за све предходне радове, који су потребни за извршење трошарипског уређења, одређиваће се Краљевским указом, што ће силу закона имати. (Измена и допуна од 24 Априла 1885 год. Зб. 41 стр. 233). Чл. 6. Кад горе означени радови буду извршени, држава ће их уступити општини, задржавајући себи право надзора, како због одржавања грађевина у добром стању, тако и због тачног плаћања интереса и амортизације на утрошени капитал. Чл. 7. Влада се овлашћује, да може принудити сваког сопственика непокретног имања у дотичној општини, да своје имање веже са мрежом канала, водовода и т. д. према усвојеном плану, а ако он то не би хтео урадити, да сама за његов рачун изврши радовекојибипо општемплануна њега пали.

ТРГОВИНСКИ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ

по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ у СРЕДЊЕМ 11 НОВОМ ВЕКУ ИСТОРИСКО-ГЕОГРАФСКА РАСПРАВА Мото : Трховина је један од најзначајнијих номенатау еволуцијиједнога народа. НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ Рад награђен са 200 динара, другом Видовданском Наградом Београдске Општине од 15. Јунија 1898. г.) ( НАСТАВАк) (61 г. Ла Мер (1766. г.): Дубровачки домен прогеже се од рта Кумана до Молунта; планински, неплодан и стеновит окрајак (ипе 1шсге)у дужпну 120 а у ширину 5-6 миља; има више оетрва; са СЗ.-а граничи се млетачком Далмацијом, са С.-а Босном а с Ј.-а Боком која је млетачка; равница је само у конавлима: поље у дужину 4, у ширину Ј /г миље 1 ) д. У извештајима Француског конзула Бријера налазисе иова денунцијацијаДубровчана(одТерм. 4. г.): „(Дубровник) још држи своје сељаке у ропству из варварских времена; своје сељаке Дубровчани нродају заједно са земљомкао стоку". 2 ) 1) 84агше к. ХШ. с. 44. 84 8 ) 81аппе к. XIV. с. 77. (Ка^изе) 1епап1 епсоге 1еигв реир1ев <Јев сатра&пев воив 1'е8с18уа§е <Је 1етрв ђагђагев е4 ^и'Пв уеп(1еп1; ауес 1ев*епез сотте 1е ће1аП.

По сведочанству Бг. К. Војновића, који је до сада најраспространије и најбоље расправљао о правном животу Дубровачке Републике, на дубровачкој територији, нији било ни робова ни „а<Ј84пс4ае ^ећае". 1 ) 6. У Историји Српског Народа Дубровник заузима једно од најугледнијих места. Историчар, који би желео да проучи економску, трговинску па и политичку историју Српског Народамора се, неминовно, на сваком кораку срести са овом гласовитом Суиском Трговачком Реаубликом. Толико је горди Дубровник био уплетен у историју свога, Српског Народа! На источној обали Јадранског Мора било је доста трговачких општина, ко.је су водиле велику трговину по Јадранском и Средоземном Мору. Међу тим трговачким општинама највидније место заузимао је наш лепи Дубровник. Он их је у сваковрсном животу засенио својим великим сјајем. Дубровник је изашао на онај велики, светски глас и својом трговином, цивилизацијом и културом, али поглавито трговином, која је имала светски характер. Природом свога и оближњег земљишта, својим знаменитим географским и политичким положајем Дубровник је био упућен !) Ка<1 к. СУШ. с. 118. „ТЈ Биђгоупјки шв<1а шје ђПо гоћв^уа пШ кте^оуа рпкоуашћ гетЏј."

на спње море. У времену постања и пр вим годииама живота Дубровник се бавио рибарством, незнатним прибрежним бродарењем. Затимсе Дубровник ослободиода се по мало бави и трговином. Временом је Дубровник стао на своје ноге; његова је трговина изашла из узаног круга локалног трговања; почела се стално развијати, па је најзад обухватила и раширила се по Српској Земљи, по Балканском Полуострву, по земљама око Средоземног Мора; допирала је, по неки пут и у оне далеке, чаробне, трансатланске златом богате земље и у егзотични, заносни Леванат. Дубровник се у трговини такмичио и са најзнатнијим трговачким италијанским градовима, са самим Млецима и Ђеновом. Млеци су у своје време били прва трговачка република на свету; они су бивали апсолутним господарима на Јадранском Мору, које су сматрали за своје Језеро или Дуждево Море, па су томе давали симболичан израз у помпезном венчавању дужда Адрија; млетачка се супрематија кроз векове осећала по Средоземном Мору, по Леванту; њихови су трговци свуда допирали. Таквој једној великој трговачкој реиублици и у исто време једној политичкој и поморској сили политички малени Дубровник усудио се конкурисати; његова је конкуренција бала