Београдске општинске новине

Број 23

- 91 -

Год. XVII

Обреновића; заштитио је Србију од нове несреће и нове катастроФе ; заштитио је Србију од недогледних злих последица и трзавица; сачувао је Србији снажну заштиту њезину; сачувао је нашем милом Господару Краљу љубљенога оца Његова, прву и најјачу потпору његову, а целоме Српству ватрена пријатеља. Зар то није радостан догађај! Зар тај срећни удес неће разгалити, зар неће развеселитн, зар неће у усхићеље довести душу Србинову!! Величансшво ! Ова осећања прожимљу данас душу и срце свакога доброга, искренога родољубивога Србина и у Србији и ван ње; свакидобар Србинданас проклиње демонске душе, српске или несриске, које раде о глави Србије и њенога мирна, слободна и напредна живота; сви добри Срби, који немају срећу да овако, као ово ми, у овом тренутку стану пред Ваше узвишено лице, те да Вам из својих уста кажу своју оданост, учиниће то на друге начине. А ми, срећни и пресрећни, што можемо да Вашем Величанству овако лицем у лице погледамо, узвикујемо из дна душе своје : Злоба је плела сатанску мрежу да њоме спута живот и напредак Србије; да њоме замрачи сјај и славу Србијеињене народне Династије; али јој је Бог одузео моћ да то црно дело изврши. Честити народ српски стоји и стајаће вазда верно и чврсто, као стена, уза свога милог Краља Александра Првог и уза Његова узвишена Оца, Првога српскога Краља Милана! Живео Госиодар и Краљ Алексапдар Лрви! Живео Краљ Милан!

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 10. јуна 1899. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Стев. Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Трајко Стојковић, Ђорђе Н. Со-

слободно нападати и пљачкати дубровачке трговачке бродове. Најзад се дође до споразума и мира 1256. г.: Загарантоваше се међусобни мирни односи; обнови се уговор од 1199. г. и Дубровчани се обвезаше, да ће Анкоњанима платити штету у 1.600 анконских лира. 1 ) Г. 1292. Дубровчани закључише са Анкоњаниманову трговинску погодбу. Овим уговором, особито првом тачком, Дубровчани задобише велике повластице. а) Дубровчани могу слободно довозити свакојаку робу из Српске Земље у Анкону или анконски предео а да, при том, ни Дубровчани (продавци) ни Анкоњани (купци) не плаћају никакве царине; б) На преденој или непреденој свили и конопцима, на житу из Романије, на роби из Прекоморских Крајева и Берберске Дубровчани плаћају на име царине 40 анконских солада на 100 ливара динара; в) На кожама, воску, кострету и посуђу из Византије нема царине; г) На роби из Тоскане, Ломбардије и Романије 20 анконских солада на 100 динара. 2 )

Моп. 8рес1;. V. I. етр. 86—87. Макушевт, Памлт. страна 48. 2 ) Мопит. 8рес4. V. I. с. 151. — Макуш. Памлт. с. 48. — Каа к. XV. с. 20-21., 52—57.

коловић, Михаило С. Протић, К. Н. Лазаревић, Голуб С. Јањић, Дамјан Стојковић, Ђурић, М. Ј. Божић, Три«ун Ђорђевић, П. Козлић, Ђ. Ј. Пантелић, Ђ. Димитријевић, Д. Тадић, Мијајло Миловановић, Милов. Миленковић, Јанаћ М. Јанковић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 8. Јуна о. г. и примљен је без измена. П Одборник г. Ђ. Пантелић примећује да трамвајско друштво честим прекидањем вожње не само да ради прогивно уговору него и штети публику и доводи је у неприлику, па тражи, да суд општински предузме мере против ове неуредности. А одборник г. М. Ј. Божић тражи, да се пропише правилник за вожњу и да трамваји коњски стају само на станицама. Председник је изјавио, да ће по овим напоменама учинити све што по уговору може, да се оне отклоне, а ако устреба, умолиће и државну власт за помоћ. Ш По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 4250, 4357, 4232, 4207, 4299, 4267, 4298, 4297, 4260, 4358, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да ,је Филип Поповић лецедер доброг владања и сиротног имовног стања; да су доброг владања и доброг имовног стања Михаило Банковић шпедитер, Ђура Станојев штампар, Сретен Васиљевић и Стојан Златановић опанчари; да су му непознати: Зака жена Јованче Димитрнјевића зидара, Јоца Врбаловић кравар, Коста Ђокић опанчар, Филип Симљановић бозаџија, Радомир Бонџулић ђак, Пијада жена Живка Азуцког Фијакеристе, Даница Живојиновић девојка, Влајко Стевановић кочијаш на трамвају и Јулијус Михаиловић бив. чиновник с тим, да је овај последњи бивао под судом. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. С друге, пак, стране Анкоњани су добили право да могу слободно долазити у Дубровник н а) Ако преко Дубровника извозе робу у Српске Земље платиће на име царине 40 солада на 100 ливара динара; ако пак извозе робу ма куда а не у Српску Земљу неће плаћати ништа на име царине; б) Ако извезу робу из Српске Земље преко Дубровника платиће 40 солада на 100 лив. дин.; в) Ако прекоморску робу продају у Дубровнику платиће 5°/ 0 а<1 уа1огет; г) Анконски бродови не плаћају у дубровачком пристаништу обаларине; д) Анкоњани не могу у Дубровнику или на дубровачкој територији продавати вино или со. 1 ) Ако се упореде и једне и друге повластице, увиде ће се, да су Дубровчани у Анкони имали већих повластица него ли Анкоњани у Дубровнику. Анконска архива почиње бележити односе са Дубровником тек 1372. годином, када је између Дубровчана и Анкоњана склопљен онај знаменити трговински уговор са утврђеном царинском тариФОм: !) Јћ.

По прочитању тих молби СтБр. 1485, 1894, 1482 одбор је изјавио мишљење, да се Антици Модун, Илији А. Поповићу и Љубомиру М. Јовановићу могу дати тражена уверења о њиховим породичним односима. V По прочитању молбе Јеврема Милетића контролора водовода АБр. 4340 и Вукосава Сталаћанина трошаринског стражара АБр. 4345, одбор је решио, одобрава се молиоцима тридесетодневно осуство од дужности ради лечења с тим, да им се исто има рачунати од дана кад га стану употребљавати. VI По прочитању молбе Миће Ристића лпкерџије, одбор је решио, да се молилац ослободи дужности присутничке а да суд одреди на његово место друго лице за присутника. ^П По прочитању молбе Милоша Луковића скупљача прилога за подизање цркве у селу Гајтану срезу Јабланичком окр. Врањског, одборје решио, да општина београдска за подизање ове цркве даде новчани прилог. Овлашћује се суд општински да одреди суму, као и одакле да се иста исплати. VIII По прочитању молбе друштва за уређење и унапређење варошко дунавског краја, одбор је решио, општинско земљиште звано „Дорћолска пијаца", које је одређено за дрварска слагалишта, уступа се овоме друштву да од првог јула ове године па за десет година прибира приход са истог а тај приход да употребљује на нивелисање и калдрмисање самога з^мљишта, околних улица а доцније и осталих улица тога краја. Општина ће имати права надзора над прибирањем овог прихода, а друштво ће бити дужно сваке године подносити општини

а) На товаре са обале Јадранскога Мора царина Г/4%,; на источној роби 6°/ 0 ; б) За увоз или трансит сребра, злата, новца, бисера и драгог камења не плаћа се ништа; в) за извоз мануфактурне робе и металних израђевина ништа се не плаћа, а за трансит Г/4 0 / 0 . Ако ову робу Дубровчанин продаје у Анкони или Анкоњанин у Дубровнику, царина ће бити на мануФактурним израђевинама 4°/ 0 а на металним б°/ о; г) При увозу робе из Пуље или Сицилије Анкоњанин плаћа у Дубровнику колико и Дубровчанин а Дубровчанину Анкони колико и Анкоњанин; д) При увозу робе Анкоњани односно Дубровчани плаћају I 1 /* 0 /?, а странци ^ 1 /^ 0 /^ ну на мануФактурним стварима плаћају и купци и продавци Г /7°/о; е) За увоз робе која није са обала Јадранског Мора плаћа се 6%; ђ) За извоз робе из Анконе на Исток Дубровчани плаћају 3%, а ако ту робу извезу Дубровчани у свој град неће платити ништа, изузимајући сапун, на чему ће плаћати 2 1 /* 0 /"-, ж) За увоз и извоз вина, соли, зејтина, свакојаког жита, лана, воћа као и у тачци г.;