Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЛ
'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
Год. XVII. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕМ И. ЈУЛА 1899.
ЛХ\УХХХХХХ%ЖХХХ>УХХ\ЧУХУХХ\\\У\\ХУ%Х\ХХЧХХ\.ЖТО
Број 25.
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ-ЖЖЖЖЖЖЖЖЖл
Ц I : II -А. :
За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину
6 динара 3 » 9 ,
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
рукописи не враћају св
НЕПЛАВ.ЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ
СРПСКА ПРЕСТОНИЦА поводом атентата на Н>егово Ведичанство Краља Милана, Команданта Активне Војске Према решењу одбора оиштинскога од 25. Јуна 1899. год. сви одборниди опшгине београдске, са оба члана суда и председником општине на челу имали су част бити примљени у аудијенцију од Његовог Величанства Краља Господара Алексанара I и од Његовог Величанства Краља Милана 28. Јуна о. г. у подне, и том су приликом изјавили Краљу Господару своју непоколебљиву љубав, оданост и верност, и своје гнушање и осуду злочиначког догађаја од 24. Јуна о. г. и искрену радост за срећно спасење живота Његовог Величанства Краља Милана. Поздравна реч председника општине г. Н. Д. Стевановића овом приликом изговорена, гласи: Ваше Величансшво љубљени Краљу и Госиодару! Општинско представништво верне Ти престониде дошло је да и пред Краљевским Ти престолом изјави своје гнушање и осуду зликовачког покушаја, којим је једна најмљена рука хтела мучки да угаси живот родитеља Краљевства Ти, који
је тако драгоцен Теби, Србији и српској војсци. Госиодару, Одбор Те најпонизније моли, да и овом приликом примиш изразе оданости и верности Твојих суграђана, Твојих Београђана, и да дозволиш да се може придружити радости Твојој, радости свеколике Ти Краљевине, и да ту свеколику радост подели с Тобом, што је Бог, Бог који чува Србију, омео зликовца и спасао живот узвишенога Ти Оца, команданта Активне миле Ти Војске, који је тако потребан за славу престола и величину Србије. А Тебе, Величанство, обновиоче Кра љевине, који си Србију проширио и увећао, независном начинио и у сваком правцу унапредио, одбор престонице нашег љубљеног Господара, Његовог Величанства Краља Александра, понизно моли, да му дозволиш, да се придружи осећајима највеће радости свију Београђана и целе Србије, што Те је Свевишњи сачувао и није даодатиједан најмљени зликовац узме живот, који је престолу нашег узвишенога Краља, Србијии српској војсци незаменљив. Живео Краљ Александар I! Живео Краљ Милан!
0 Б Ј А В А Члан 14. закона о народним школама наређује да „свако мушко и женско дете које живи у Србији, дужно је да сврши основну школу"; а члан 17. истог закона наређује, да се сва деца прирасла за школу уписују у исту у првој половини месеца Маја. Школски одбор, за град Београд, преко „Општинских Новина" позвао је родитеље да своју децу до означеног рока упишуу школу. Ну, извештаји Управитеља београдских основних школа гласе, да је се до сада пријавио врло мали број родитеља, да своју децу упишу у I разред осн. школа. Услед тога школски одбор, у својој седници од 26. Јуна о. г. решио је, да се упис ђака продужи до 1. Авг. о. г. Позивају се родитељи ђачки, да своју децу до тога дана упишу у школу, како после овога дана не би искусили законске последице. Упис ће вршити Управитељ школе у својој школи сваког радног дана. Да се родитељи неби излагали трошку око набављања крштеница, школски од-
И
по
СРПСКОЈ ЗКМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( НАСТДВАК) Дубровник је одржавао односе са Флоренцијом преко Анконе: Дубровачки су бродови, пуни источних трговина и сировина долазили до Анконе, одакле би дубровачки трговци караванима одлазили у Флоренцију. У Флоренцију су Дубровчани односили поглавито сребро. Помиње се 1406. г. да је један дубровачки караван који је носио сребра конФискован од кастелдурантских војвода на путу од Анконе у Флоренцију. 1 ) Флорентинска Општина 13. Фебруара 1407. г. пише: ....„Г1оменути дубровачки трговци недавно су носили у наш град око 470 Фуната сребра, као што су они то чинили целе године." 2 )
!) Јћ. с. 405.. 433—438. 2 ) Јћ. с. 407. 435. — Ка(1 к. XVIII. с. 235. Ј <1еШ тегса1апИ с1а Ка§и§1а Љсетапо сотЈисеге росћо равза^о а11а сШа по81га Нћђге 470 о с1гса (1' апеп4о, соте аппо Гас1о 1иМо ^иеб4о аппо.
У Флоренцији су Дубровчани имали многе дужнике. Тако Дубровчанин Марин Гучетић беше задужио Флорентинца Јована Камбија великом сумом новаца, па се, чак, на молбу Дубровчана, мађарски краљ Људевит Велики два пута, 1365. и 1368. г., обраћао Флорентинској Општини, да тај дуг Марину исплати Камбијо или општина. 1 ) Веће умољених 9. Децембра 1330. г. доноси одлуку, да се у Дубровиик не увози ни Флорентиско сукно нити каква друга Флорентиска трговина. 2 ) Када Флоренција заузећем Пизе и Ливорна изађе на море, Флорентинци се сада решише да сами на својим бродовима одлазе у Дубровник. Већ 1430. г. Флорентински бродови односе у Дубровник флорентинско сукно а из Дубровника довозе у свој град: злато, сребро, коже, восак и друге сировине. 3 ) Тиме Дубровник ступа у ближе односе са Флоренцијом. Утицај Флоренције
! ) Макуш. Памлт с. 332, 405, 431. 2 ) Мопит. 8рес4. V. XIII. с. 330. 3 ) Макуш. Памлт. з. 408., 440—442. — Флорентинци су одлазили трговачкии послом и дубље у Српску Земљу. Флорентинска Општина 27. Апр. 1434. г. пише рекомандацију неким Флорентинцима који иду у Србију да приме имање свога преминулога рођака Е)г. Јеронима де СанМињано, који је као лекар пробавио у Србији врло дуго време и стекао велико иман.е. У своме писму од 27. Апр. 1457. Флоренција навива X. Степана „заштитником и оцем" свога града и трговаца. Јћ. с. 414.. 531—532.
на Дубровник огледа се на индустриском пољу. Флорентинац Петар Пантела 1490. г. у Дубровнику нодиже Фабрику сукна а 1530. г. Никола Лукарић подиже Фабрику свилених и вунених рукотворина. 1 ) Флоренција 1495. г. установљава у Дубровнику свој ђенерални консулат. Флорентински је консул у Дубровнику наплаћивао на сваком товару, који је долазио из Флоренције у Дубровник 3 аспре, а на товару који је одношен из Дубровника у Флоренцију 5 аспри. 2 ) И Дубровник је имао у Флоренцији свој консулат, који је посредовао у односима између Дубровника и Флоренције. У Флоренцији је била дубровачка колонија, која се називала Дубровачком Улицом (81гас1а (1ел Ладизсг). & ) Када се до италијанског савршенства и јевтиноће разви дубровни^ка индустрија, у Дубровнику нестаде потреба за Флорентинским сукном. Тада Дубровачка Репу-
1) Макуш. Памлт. с. 409. 2 ) Јћ. с. 409., 457-463. 8 ) Јћ с. 411. — Макуш. Изсл1>д с. 17. — Кас! к. VII. с. 184.; к. 1|ХН. е. 86. — Г. 1436. 31. Марта Флоренција пише Дубровачкој Републици: „Метинтиб, сит уеа(;и С1Уез т ст4а4е ПогепНе ^гаЛа тегсапНае ћиШагеи!." Макуш Памат. с. 442.