Београдске општинске новине

Број 27

— 108 -

Год. XVII

дин. у готовом новду, вредећим папирима или интабуладији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. ГВр. 626, од грађевинског одељења Управе града Београда, 23. јула 1899 год. у Београду.

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра Грађевина од 12. Јула ове године Бр. 5105. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитадију, у своме грађевинскоме оделењу, у згради општинског суда, на дан 3. Августа у 10 часова пре подне за оправку зграде Гимназије Вука СтеФана Караџића у Београду. Предрачунска је сума овога посла 724 дин. и 90 п. дин., а кауција износи 150 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији, према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. ГБр. 615. Од грађевинског одељења Управе града Београда, у Београду.

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра грађевина од 12. Јула Бр. 5008. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију, у своме грађевинском одељењу, у згради општинског суда, на дан 7 Авгусша ј 10. часова пре подне за оправку зграде жандармеријске касарне у Београду. Предрачунска цена овога посла је 3280 дин. и 64 п. дин. а кауција износи 500 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији, према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају.

вачка колонија имала своју цркву и гробље. 1 ) Дубровачки консули имали су на првом месту да-штите трговинске интересе свога града, а Република је њима придавала и политичку мисију и Функцију. Дубровачки консул морао је увек пратити српског владаоца, био он на своме двору летњиковцу, или на бојном пољу; консул је имао да суди и приватне спорове Дубровчана; ако потреба захтева морао је дубровачки консул ићи и у оближња места где има Дубровчана; он је имао право суђења приватних спорова Дубровчана; он није смео трговати ни у своје име ни у име кога члана своје породице, нити да с киме ортакује у трговинским спекулацијама; на послугу су му биле дане неколике слуге с неколико коња; од своје годишње плате обично 200 или 400 п.п. и од царињења дубровачке робе која се увози и извози из Србије, консул је издржавао себе и своју послугу. 2 ) На своје консуле и министре на страним дворовима Дубровчани су много трошили, у времену свога пада Дубровачка је Република трошила годишње на њих 24.658 грошева. 3 )

1) Каа к. УП. с. 184. 2) Моп. »рес*. v. XXIX. с. 284., 342—343. 3 ) Макуш. Изсл$д. с. 24.

Из канцеларије грађевинског одељења Управе града Београда, 18. Јула 1899. год. ГБр. 604. у Београду.

0 Б Ј А Б А Према распису Господина Министра народне привреде од 3 маја тек. год. ПБр. 2514 држаће се ове године у вароши Пироту тродневни марвени панађур у дане 15, 16 и 17 августа текуће године. На овоме панађуру продаваће се поред свију врста стоке и сви ово-земаљски производи законом одобрени. Ово се саопштава привредном и трговачком свету ради знања. Од суда Општ. вароши Пирота 16 јула 1899 године, № 5264 у Пироту.

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра грађевина 6. Јула о. г. Бр. 4568. држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацују, у своме грађевинском оделењу, у згради општинског суда, на дан 31. Јула ове године у 10 часова пре подне за грађење дрвене капије у огради кошутњака у Топчидеру. Предрачунска цена овога посла је 1413 дин. 5 п. дин. а кауција износи 150 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији, према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског оделења Управе града Београда, 9. Јула 1899 год. ГБр. 576. у Београду.

Са својим многобројним колонијама и консулима по Српској земљи Дубровчани су одржавали везу номоћу плаћених курира (у лат. спом. сигаогез ; у итал. кипеп, сћопеп, сћогеп; у срп. књижници, лисшоноше, књигоногиеЈ. Полазећи на пут курири су пред Већем полагали заклетву да ће у одређеном времену предати писмо у руке адресанту. 1 ) Ови државни гласници могли су под извесним условима кадгод вршити услуге и појединим грађанима, а већи дубровачки трговци имађаху и сзоје гласнике. 2 ) Овојим материјалним богатством Дубровник је изашао на велик глас, да се о његову богатству по свету бајке причале, 3 ) Феликс Фабр вели за Дубровник да нема богатије општине на свету. 4 ) Већ споменути Никола де Николај вели за Дубровчане да су веома богати, јер сви иду за трговином и добитком. 5 ) Један анонимни

!) М"П. 8рес4. у . X. с. 121., 127., V. XIII. с. 238. 2 ) Наш1е1881 ;гаи8еп с. 69. 3 ) Једну од таквих бајки ла Мер саопштава. Једна, причало се, велика множина из Шканије истераних Јевреја и Мавара укрца се на дубровачке лађе да се разаспе по свету. Дубровчани, који еу возили ове прогнанике, на мору поубијају их и дограбе њихово огромно благо чиме јако увеКаше своје богатство. 81аппе к. ХШ. с. 43. 4) Ка(Ј к. ХШ. с. 178—179. б ) Ка<1 к IXП. с. 86.

0 Г Л А С Према одобрењу г. Министра грађевина од 8. Јула т. г. Бр. 3312 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију, у своме грађевинском оделењу, у згради општинског суда, на дан 30 Јула ове године у 10 часова пре подне за оправку меридијанског павиљона у опсерваторији Вел. Школе. Предрачунска цена овога посла је 419 дин. 40 п. дин. а кауција износи 50 дин. у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења Управе града Београда, 9. Јула 1899 год. ГБр. 575 у Београду.

ТАКСЕ ЗА ИЗНПШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалекн, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње иди мањег дућана са собом — — — —' — — 0-25 д. 2. Од две иди три собе са кухињом или већег дућаиа са магазом — — — 0 - 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФаие са кухињом, од гостионице са кухињом без штаде — 1'50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућаиа са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостиоиице са кухињом без штале — 1"— д. Од суда ошитине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

путописац : Дубровчани су сви трговци од природе лукави, одани интережџилуку; 1 ) а једна релација још додаје да су Дубровчани лакоми као и већина трговаца. 2 ) Соранцов путописац бележи : да је Дубровчанима главно занимање трговина и да се једино труде да што више згрну новаца, да имају 100 великих трговачких бродова и 5.000 морнара. 3 ) И т. д. Својим богатством, а на првом месту својим характером, Дубровчани су уживали велики глас и поштовање на свима странама а особито у Српској земљи. Српска властела па и сами владаоци сматраху за част звати се дубровачким грађанином.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

!) 81агте к. X. с. 250. Ј сМасПт ^иа81 4иШ зопо тегсапИ Лј па!ига ауап, е! <ЗаШ јп 1иМо аЦиаЛа^по ит д. 2) Моп. 8рес1. v. XI. с. 74. Аиепбепо ао1атеп4е а 1'аг етап соп1ап(Ј. 8опо пп1уег8а1теп4е псШ е ауаап соте т]рт Ле тегсапИ. 3) Ка<1 к. СХХ1У. с. 20.

УРЕДНИШТВО И АДМИШСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ