Београдске општинске новине

Број 32

— 128 -

Год. XVII

0 Б Ј А В А По решењу господнна Министра војногпочеће ове године набавка сена и сламе у војеном сењаку у Београду куповином од народа, на дан 15. Јула ове године. Комисија ће сено и сламу примати сваког дана од 7— 12 сати пре и од 2—7 сати по подне и то само кад су лепи дани. Цена је одређена сену 6 дин. а слами 2 дин. од сто кграма. Примљено сено и сламу плаћаће комисија одмах по пријему. У исто време објављује се, да ће се и пшеница и зоб за потребу војену куповати од народа на београдском житном тргу по пијачној цени. Осим овога, сви грађани, који су од државе узели на зајам сена, сламе или пшенице имају ове године неизоставно вратити - Ово позајмљено сено и сламу примаће комисија такоЈ)е у војеном сењаку у Београду, а пшеницу код проФ. слагалишту у граду. 0 овоме се извештају грађани ради знања и управљања. Од суда општине беогадске, 9. Јула 1899. год. у Београду АБр. 4968,, 5283 и 5955.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^еву еснаФа димшгчарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и поеле подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димљичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара.

Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог 0 - 20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0'40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0 - 40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више О '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . . 0 - 20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типлова на пекарницама од типла . . . 0 20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено: колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и когје даначишћење вршено. Наполећини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном рејону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразпјски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — _ — 0-25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостиоиице са кухињом без штале — 1-50 д. За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — О20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — 1*— д. Од суда ошптине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Гробарина:

а )

Гроб за децу — — — —

. _ 7- —

д.

б)

Гроб за одрасле — — -

- - 12--

д.

в)

Мала гробница — — —

- - 555-52

д.

г)

Велика гробница Ш реда —

- - 998'93

д.

д)

Велика гробница П реда —

- - 1099-93

д.

ћ)

Велика гробница I реда —

- - 1684-57

д.

II. Пражвење помијара и

нужника:

а)

Од кубног метра — — -

- — 6- —

д.

б)

Од акова — — — —

- - 0.30

д.

Турски геогра® Хаџи-Кал®а Ђатиб Челебија спомиње у санџаку Херсеку (Херцеговини) место Чербенице. 1 ) Ст. Новаковић мисли да је то Требиње. 2 ) То је свим вероватно, јер су Турци по белешци Ами Буја, 3 ) звали Требишњицу Требенџе, а, по Викенелу, 4 ) Требиње — Требенији Измећу Требенџе и Чербенице јо велика сличност у називу и Хаџи КалФа је, вероватно, Требиње назвао турским именом Требишњице. Данашње своје име Требиње доводи од имена старе српске жупе Требиња. За време српског госпоства, особито у XIV. в. Требиње је било доста знаменит трг на Дубровачком Друму. Требињци су често, по одобрењу дубровачког кнеза и Већа Умољенпх, трговачким пословима долазили у Дубровник, па се неки и настањивали у Дубровнику, као што су и Дубровчани много пролазили преко требињског трга. 5 ) Неки Дабижив, чиновник цара Душана, био је завео да Дубровчани у Требињу плаћају на сваки товар по динар; али на молбу Дубровчана који одаслаше цару посланике чак под Сер, цар нареди да те царине више не буде 6 )

!) Споменик к. XVIII о. 91—92. 2) Јћ. 3 ) ВесиеП (1' Шпегајгев Запа 1а Тигј?ше (Г Еигоре, Ле 1аН8 8 ео 8 г ар1п8т' 8 е(;е. У1епе 1854. с. 204. 4 ) Уоуа^е бапб 1ез Тиг^Ше сГ Еигоре I. I. Рапз 1868. с. 114. Б ) Моп. 8рес4. V. X. с. 62., 92., 96., 98., 119., 269., v. XIII. с 323., 325.; v XXV. с. 356.; v. XXIX. с. 109. Моп . 8егћ. § 100 и 127., е. 117—118., 146.

У XVI. в. Турци на Требишњици подигнуше камени мост за прелаз путника и трговаца; у Требињу бејаше оловом покривен каравансерај за одмори склониште каравана. 1 ) При крају XVII в., 1689. г., Млечићи продреше и у требињски котар, али га већ 1701 г. изгубише. 2 ) За време Турака Требиње је било главно место истоимене нахије, столица муФтије, кадије и нахиског управитеља. 3 ) Требињци су се занимали по мало транзитном трговином. 4 ) Из Требиња је друм ишао у место Јасен, преко планине Љубомира у село МириловиК, у БилеК (у спом. В111 е с ћ 1 а,) где је у XVI в. био један велики каравансерај, 5 ) преко предела РудипЛ (у спом. ЕиДепе, у народним песм. Равис Рудинс) кроз басене Трновицу и Корита у долину Црнигру.

1) Ка<1 к. СХХ1У с. 63. 78. 2) Ка<1 к. 1ЛУ с. 81, 123 8) Јикш, Возап. Рпја4. ву . III. 2а§гећ 1861 с. 38.81. Воапјак, 2ет!јпрја 1 роуЈезЈшса Возпе. 2а^гећ 1851. с. 57-58 — А Воие, КесиеП -1. II. с 204. Атедее СћаитеМе, Уоуа^е еп Возше (Јаин 1ез аппееа 1807 е(; 13и8. Раг18 1822. с. 42. 4 ) Ј. К 8к1с1У1сг 81и(Неп ићег Возшеп ип(1 (Не Неггее0У1па. 1,еЈр7.1§ иш1 ^УЈеп 1868 с. 110 5) Ка<3 к. СХХ1У. с. 63

Десно од овога пута пз Требиња у Црницу, у долини Горње Требишњице, у жупи Врму налазили се градићи Клобук и Мичевац који се спомињу у XIII—XV в. 1 ) Црница. (у дубр. актима гегш^а, фегтда, 2егтга; у путоп. Сегшгга, Сегш88а, Сгп 122 а, ТгегпНга, 8егшсће). У долини Црници још од 1380. г. била јецаринарница и једна Дубровачка колонија. Ово се насеље са царинарницом називало такође Црницом. 2 ) Црница је била дубровачким караванима главна станица на путу из Требиња У Фочу. 3 ) У XVI. и XVII. в. Црнина је била варошица насељења Турцима и Србима 4 ) У близиии Црнице налазио се град Кључ , где су често боравили Сандаљ, Херцег—Степан и његови синови. 5 ) Г. 1533. Кључ је био већ у развалинама. 6 ) (Наставиће се) 1) Н81га88еп с. 75. — Херцег Степан 13 Новембра 1462. г. пишс;. . . „Оуег<Ше т1 1ге са8 (:е1П, е1 ргЈто СогоЂисћ (Клобук) е1 вегоп&оМјгегаг Н ЈЈиаП <1о саз^еШ 80П0 а сопП П1 (1е Ка§и81, е1 (;егг,о сас1е11о 2агеујпа, е1 ^иа1 е а СопИш <1е Ва1таНа." Моп 8рее1. V. XXII. с. 228 — У Растића С1оЂиск у Гундулића К1оШс е Мттаг Моп. 8рес1у. XXV с. 221., 23о., 246., 276., 320. Клобук се спомиње и у народнии песмама. 2 ) На^газвеп с. 75. 8) Јћ. 4 ) Ка(1 к. СХХ^. с. 78. — 8(аппе к. XX с. 127. Марин Бици: „Агпуавбшо ^иеНаега а Сетгга, сКа поп тоНо кгап<1е, е арог1а соте 1е аИге". 6 ) Нб4га88еп с. 7о. «) Јћ.

УРЕДНИШТВО П АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИЋ,