Београдске општинске новине

Број 35

— 136 —

Год. XVII

Поштовани посланици, После плодног и, у многом погледу, епохалног рада ове Народне Скупштине и Моје владе, за последње две године, законодавни рад продужиће се у истом духу и правцу; али, за сада имаће Народна Скупштина поглавито да обрати своју пажњу на измене и допуне постојећих закона, које су се при вршењу њиховом показале као неопходно потребне. Осем тих законских измена и допуна, Моја влада поднеће Народној Скупштини на решење: државни буџет, који ће се за 1900. годину саставити први пут на основу новога закона о државном буџету; дал>е, уговор о трговачкој конвенцији са Турском; и друге законске предлоге. Уверен да ће Народна Скуоштина и од сада, као и до сада, сложно и родољубиво помагати напоре Моје владе за срећу и напредак Отаџбине, проглашујем, да су седнице Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1899. годину, отворене, и призивам благослов Божији на њезин рад.

ИДЕКСДНДНР с.Р.

22. септембра 1899 године у Нишу.

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Г. Филип ЛаРенотије од Ферари, познати пријатељ Срба, сетио се је и овога пута београдске сиротиње, приликом свога доласка у Престоницу и послао је општини београдској двадесет и пет дуката у злату, као поклон за сирогињу београдску. Општина београдска изјављује у име своје сиротиње најтолију захвалност племенитом дародавцу. Од суда општине београдске 22. септембра 1899 г. ББр. 4358, у Београду.

ОПШТИНСКИ послови Народна Скупштина. Његово Величанство Краљ, благоволео је од предложених Му Народни Скупштински шест кандидата указом од 22. септ. о. г. поставити: за председника народне скупштине г. Симу Несторовића, и за подпредседника народне скупштине г. Драгомира Цв. Рајовића. Цветни трг прешао је од друштва за улепшавање Врачара у општинске руке 13 ов. м. Од овога дана рукује и прибира приходе са овог трга општина београдска. У једном од ванредних бројева, донећемо опширнији извештај о овоме тргу. Статистика београдских винограда. Господин Министар народне привреде на-

ТРГОВИНСМ ЦЕНТРИ И ДРУМОВИ 110 СРПСКОЈ ЗЕМЉИ написао КОСТА Н. КОСТИЋ (наставак) 1)г. К. Јиречек узима да се Иови Пазар пре XV в. звао Трговишшем. 1 ) Мени ее чини, да се Нови Пазар пикада није звао Трговиштем, 2 ) нити да се може Трговиште једначити Новим Пазаром. Трговиште, које и данас постоји на путу из Новога Пазара у Рожај и Плав, 3 ) од увекјебило одвојено насеље од Новог Пазара. 4 ) Трговиште се помиње у XV. в. као и доцније. Дубровчанин Брајко Богојевић 1422. г. жали се Дубровачком Већу, да су му Дубровчани разбили дућан у Трговишту. 5 ) X. Кал®а међу кадилуцима Јени-Пазаром, Вухуром и Подмилом (Бихор и Ј ) Нв&авбеп с. 77. 2 ) Да је Нови Пазар старо Трговиште због чега би се он звао Новим? 3 ) Бг. Ј. Цвијић, Картл Србије и Црне Горе — Рожајску Нахију Турцц називају Трговиштем. Н. Вагаг шк1 Коаоуо с. 114. 4) Ли Сапј*е идентифукује Н.'Павар Новим брдом: „n0111 ћагаг Котћагапа МопоћапЈит веп Копив Мегса1ии, оНт уеЈепа КаасЈае иипс ргаеСес(игае стНа« рпперз С. ()и Ггевпе (3. <1и Сап§е: Ј11уг1сит уе!из е! поуит е!с. РовопН 1746 § XVI е: 147. Такође и у НЈв^огЈвсћ-1оро§гарћ1всће ВсзсћгеПшп^ уоп ВовпЈеп ипЗ 8егћјеп. ЛУЈен. 1810 с. 49. МоуоћапЈит ос!ег Коуив Мегса1ив. 5 ) Споменик XI. § 71. с. 73.

редио је суду општине беградске, да, кад берба винограда буде свршена н вино у судове буде сасуто, покупи и поднесе му податке о томе: Колико има земљишта виноградом засађеног; колико има винограда добрих од домаће лозе; младих од домаће лозе; младих на америчкој подлози; оштећених од Филоксере и парлога; колики је приход внна и каквог, белог или дрног. Рад,и прибирања ових података, сви ће сопствениди винограда добити од суда општинског штампан бланкет, који ће попунити и дати општинском суду. За извршење ове наредбе и за прикупљање напред поменутих нодатака одређен је члан општинског суда г. Коста Симић. Моле се грађани — сопственици винограда, да г. Симићу буду на руди, да ове податке пгго тачније прикупи, а они ће то учинити тиме, што ће тачно и искрено одговорити на свако питање, постављено од Министарства.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 16. Сеитембра 1899 г. Нредседавао председник општине г. Никода Д. Стевановић; присуствовали чланови суда: г.г. Стева Ивковић и К. Симић; од о^.борника били: г.г. Ђорђе II. Соколовић, Мих. С. ПротиК, Ђока Тошић, Три®ун Ђорђевић, Младен Ни-

колић, Бг. Јов. Ђурић, Мита Петровић, Ј. Алкалај, Петар и. Јовановић, Дамјан Стојковић, Ђ. Димитријевић, Михаило Миловановић, Мих. Штрбић, Јанаћ Јанковић, К. П. Михаиловић, и Д. Тадић. I Прочитан је записчик одборских одлука седнице држане 30 авгусга тек. год. и примљен је без измена. П По прочитању акта Уираве града Београда и њених одељака АБр. 634.4, 6386, 6439, 6513, 6514, 6534, 6566, 6345, 6б86 ; 6696, 6769, 6770, којима се траже уверења о владању и имовном стању извеснпх лица, — одбор је изјавио, да су му непознати : Ђорђе Нушић, тргов, помоћник, Теодор Теодоровић, Миливоје Симић рентијер, Мита Констадиновић колар, Сава Ракић надничар, Дпагутин Јовичић бив. ср. писар, Илија Павловић послужитељ мин. фин ., Ђорђе Петровић ћевапџија, Милан Пауновић ка®., Јован Јоца — Ристић ђак, син Јеврема Ристића поштара, Биња М. Мандил трг. помоћник, Раде Наумовић зидар, Полексија жена пок. Јована Здравковића баштована, Димитрије Николић надничар, Христина жена Димитрија Николића, надничара, Ђорђе Цветковић хлебар, Терезија Селецки, Христина жена Симе Бабића, Љубица Бабићева и Љубомир Бабић; да је доброга владања а непознатог имовног стања Мјаило Јевтимијадес чинов. жел. дирекције;

Подлимље) одвојено спомиње место Тиргушну, 1 ) што ће, без сумње, бити Трговиште. Такође и у неколиким царским Ферманима из друге половине прошлог века помиње се трговиште као засебно насеље. 2 ) У једном запису стоји да је Трговиште опустошено од Турака 1770. г. при побуни Рожајаца. 3 ) Нови Пазар , судећи и по самом имену (Пазар), постао је у турској перноди. Нови Пазар био је највеће и најглавније трговинско место пзмеђу Дубровника и Ниша. У њему се налазнла једна велика дубровачка и млетачка колонија. 4 ) У XVI. в., према путописцима, Нови Пазар је био повелико место опасано зидовима, са 6.000 кућа с многим мошејама, каравансерајима; имао је врло дуг базар с разноСпоменик XVIII. с. 57 —58. У Вимерову опису Турске с. 161 — 162. спомињу се на Белом Дриму(!) трговишта Тггдошсћат. и Вићие (Трговиште и Бихор). 2 ) П. Јастребов, Податци за иеторију Српске Цркве Београд 1879. с 23—25., 30—34. 3 ) Споменик III. с. 177. ^нлти С( когд4 киск тешки зблам содк проклетие Тоурлкд. Нзид( ТЧктишк од Прнзрнм и мрнл К(Г1„ нд рож4(; рождици с( нб д<нш, а кјгк пдд« од Тргокнфе с коиском, Коискд изеде жито и сир и масло и покл4шс колоке и крдке и сокцј и сокнокј ; и христмнски домоки шд зоуло^ма сопоустнпе, Снротнил кнеждше по ледоу и синегоу и илакдшЕ лоуто и горко зло. и тлдд Тргокиште сопуште шд зо^лоумд.... 4 ) Нв1газзеп с. 77.

врсним дућанима; на његов су трг долазили трговци са свију страна; био је насељен Турцима, Дубровчанима и Млечанима; Католици су имали једну капелу у једној кући, али свештеника нису имали. 1 ) У XVII. в. Нови је Пазар још непрестано био знаменито место. У католичким Фелацијама и дисертацијама XVII. в. Нови се Пазар убраја у ред најзнатнијих тргова на Балканском Полуострву. 2 ) И у прошлом веку Нови је Пазар био знатна варош; на његову се тргу нродавали и мењали пмоизводи Македоније, Босне, Србије, Арбаније и Румуније; 3 ) али при крају прошлога века не беше више у њему дубровачке колоније. 4 ) У почетку овога вска Нови Пазар јако пострада. Последице Српске Револуције и Карађорђева унада у Стару Срби1) Ка(1 к. XV. с. 219.; к. СХХ1У. с. 66- — 81агте к. X. с. 208. — Моп. 8рес1. v. XVIII. с. 13. (реладија једног анонимног католичког бискупа од 1581. г. Од свију путника XVI в. најбоље и најпространије опиеао је Н. Пазар Катарино Зено (1555 г.) 2 ) Ап§. Тћетег, Уе4ега Мопитеп1а 81атоп т тегЈсНо паПит е(;с. 2ајЈГаМае 1875. I. II. с. 213.— 81апие к. XX С. 1-26.; к. XXV. 189. 3 ) 1>е ћагоп ГеНх (18 Беапјоп, ^оуа^е тИИаЈге Даиз 1' етрјге оЉотап е!с. Рагја 1829. 1. I. с. 4<>6. Божур је путовао по Турској у времену Велике Францусие Револуције 4 ј Еп§е1 с. 320. Коуј Разаг, еШа гЈзреНађПе. еипа уоИа авај с1гедиеп1аи <Ја тегсапИ Ка§исе1сће 1'огтауа по со1оп1а (1792)