Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVII.

НЕДЕМ 3. ОКТОБРА 1899.

.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХУЧХКУХХ^

Број 36.

ТЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЛ ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДДН-П7Т Ц Б Н А: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За страие земље на годину 9 „

гжЖжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж.'жжл

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈВ НА УРЕДНИКА

РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

АДРЕСА

којом је Народна Скупштина, сазвана у Ниш, 20. Оептембра 1899. године, у редовни сазив, одговорила на Престону Беседу ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА СРБИЈЕ

9 којом је отворио скупштинске седнице за 1899 годину

Ваше Величанетво Преузвишени Гоеподару, Осећаји срдачне радости, истинске среће и неизмерне захвалности према Свевишљему, испуњавају груди верног Ти Народног Представништва, што Те, скоро после девето-месечног растанка, опет види у својој средини у пуном здрављу и крепости, и што с висине сјајног Ти Престола чује Твоју мудру и родољубиву Краљевску реч, којом га позиваш на патриотски, сложан и истрајан рад за славу и срећу миле нам Отаџбине и њеног сјајног Престола Краљевског. Наша радост, племенити Господару, у толико је већа, што с тако узвишеног места чујемо, да одношаји наше Отаџбине са свима страним државама потпуно одговарају непрекидном старању Вагаег Величанства, да Србија вазда остане елеменат мира, реда и културног рада на Балканском Полуострву, и да са својим суседима буде увек у најбољем пријатељству. Народно Представнигатво саслугаало је с достојном пажњом поздрав свога Краља, намењен једној новини за цивилизацију, која је потекла племенитом и великодуганом иницијативом Његовог Императорског Величанства Цара Николе II., радујући се гато је и наша Отаџбина у том племенитом послу учествовала, упоредно с најмоћнијим и најстаријим државама светским. Везе искренога пријатељства између Вагаега Величанства и Његовог Царског Величанства Султана Абдул Хамид Кана, дају поуздане гарантије, да ће се добри, приЈатељски одногааји између двеју суседних држава и даље стално развијати и неговати. Ваше Величанетво, Народ српски, прихватајући свесрдно државни програм свога Краља, одредио је нама, својим представницима, свету и узвигаену дужност, да према томе програму и радимо, и да у његову остварењу свесрдно помажемо родољубиву Владу Вагаега Величанства. И Народно Представништво од срца се радује, што су успеси, постигнути по свим гранама државног рада, у сразмерно кратком времену, несумњиво доказали, да над Србијом блиста у свем величанственом сјају Звезда Обреновића, и да она српски народ стално води срећи и напретку. Витешки Краљу, И ми, народни посланици, као и цео народ, који нас је у овај узвишени Дом послао, и ставио нам у свету дужност' да будемо усрдни помагачи Твојих узвишених напора за срећу Отаџбине, осећамо у души својој велико умирење и крепко по уздање у бољу и светлију будућност српску, кад нам сам наш Господар и Врховни Заповедник војске отворено каже, да је? упоредо с огромним радом на Финансиском, привредном и просветном препорођају Србије, стално корачало и непрекидно усавргаавање и јачање наше одбранбене снаге, и да наша узданица, верна војска Вашега Величанства, поуздано напредује и у својој Формацији и у својој тактичној и материјалној спреми. Створена џиновском мученичком борбом нагаих јуначких предака, Србија је наследила свети и вечити аманет, да нам никакве жртве не буду велике и тегаке за јачање нагае народне војне снаге. И ми Те, Господарз т . молимо, да примига и да непоколебљиво верујега у нагау свагдашњу готовост, да овај свети аманет великих предака очувамо и неповређен потомцима предамо. Народно Представнигатво, мили Господару, с одугаевљењем је саслушало оне топле изразе Твоје Краљевске захвалности, којом се сећаш онога жарког и срдачног пријема, којим Те је верни народ српски предусретао на целоме путу кроз знатан део драге Ти Отаџбине. Али мудро и истинито опазило је Ваше Величанство, да је бага та узорита једнодушност и неизмерна љубав између српског народа и његовог племенитог Владаоца још вигае распалила завист и мржњу дугамана и издајника српских, и подстрекнула их, да најме туђинску руку, која ће посегнути на драгоцени живот Краљевског Ти Родитеља. Врло је утегана појава, Величанство, да се тако мрачан злочинац није могао наћи међу домородним синовима миле Ти Србије.