Београдске општинске новине

Број 40

— 158

Год. XVII

208. Љубомир Тошић, чинов. жељезнички: 209. Коста Илић, машиниста; 210. Фердинад Францези, зидар; 211. Стеван Димитријевић, бравар; 212. Милан Цветковић, ђак; 213. Самуило Адања, трговачки помоћник; 214. Звонимир Авадић, чинов. народ. банке; 215. Јован Јовковић, правник; 216. Душан Петровић, трговач. помоћник; 217. Лазар Тодоровић, каФеџија; 218. Милан Т. Влајковић, практик. мин. унутрашњих дела. 219. Милан Павловић, 220. Никола Н. Вујић, трговач. помоћник: 221. Живко Којовић, тежак; 222. Никола Марковић, 225. Љубомир Бошковић, келнер; 224. Светолик Поповић, књиговођа трговач. 225. Михајло Стојановић, слово-слагач; 226. Крста Ђорђевић, стаклорезац; 227. Сава Стојадиновић, казанџија; 228. Ђорђе Маринковић, келнер; 229! Радосав Васовић 230. Божидар Даниловић, практикант; 231. Коста Ј. Лињак, раденик монопола дувана; 232. Светозар Т. Поповић, званич. жељез. дирекције; 233. Никодије Н. Бошковић, практик. управе Фондова; 234. Марко Радаковић, кал®а златарски ; 235. Симеун - Сима - Младеновић, трговачки помоћник ; 236. Милентије Петковић, кал®а терзиски; 237. Никола Поповић свршени богосдов; 238. Милан Маринковић, геодета 239. Никола Васиљевић, столар; 240. Живота Илић, кројач; 241. Љубомир Јовановић, чувар пруге; 242. Божидар Живановић, раденик на железници; 243. Едуар Стојшић, 244. Милан Ђорђевић, 245. Стеван П. Марковић, литогра®; 246. Глигорије Милојевић, абаџија; 247. Крсман Миловановић, бивши ноћни стражар; 248. Михајло Ђорћевић, трговач. помоћник; 249. Јован Илић, приправник жељезнички; 250. Милосав Вучићевић, помоћник тргов. (Иаставиће се)

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре^ењу еснаФа димњичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и после подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога немогућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар јо дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без разлике на спрат . 0'40 динара б) за чишћење димњака простог 0'20 „ в) „ „ „ на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шиархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1-— „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више <ј '40 „ ж) за чишћење Фуруна с чункоковима до два метра . . .0-20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење тинлова на пекарницама од типла . . . 0'20 „ Члан 17. Таксе за чишћење димљака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије). Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљењп, таксе ће' наплатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико ј е и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На полеђини приз-

нанице мораЈу битн одштампане таксе из чл.ака 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригнналним потписом мајстора, кодотичном ре ји у ону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУВРЕТА За квартове: Савамалскн, Теразијски. Варошкк н Врачарски 1. Од собе п кухиње или мањег дућана са собом — _ — — 0'25 д> 2. Од две или три собе са кухињом илн већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или впше соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д.

За квартове: Дорколски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — _ _ _ 0'20 д Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом. од гостионице са кухињом без штале —

0-60 д.

Г

д.

РАЗНЕ ОПШТИНСНЕ ТАКСЕ I. Гробарина: а) Гроб за децу _____ 7б) Гроб за одрасле — _ _ _ 12- д, в) Мала гробница — — — — 5.55*52 дг) Велика гробннца Ш реда — — 998 93 д. д) Велика гробница Г1 реда — — 1099 93 д. ђ) Велика гробница I реда — — 1684*57 д. II. Праж&е&е помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6*— д. б) Од акова — — — — — — 0.30 д.

Новобрдска сашка колонија остала је и за време Турака; чак их је био у XVI. в. јер Феликс Петанчић назива Ново Брдо (Коуотоп1апа СГуНаа) немачкомнасеобином. 1 ) Оно, што је Ново Брдо тако високо уздигло и учинило да се о њему по свету причају занимљиве Фабуле, било јерударство. Ново је Брдо било главним дентром огромне рударске радње на Копаонику. У новобрдским рудницима, у Српској Земљи најзнатнијима, у огромним се количинама копало поглавито сребро и злато и та жива експлоатација, доносила је српским владаоцима (особито деспотима) велике користи. То огромно богаство сребрних и златних новобрдских рудника учинило је, да Константин Философ и неки српски летописци називају Ново Брдо „грлд^ срекржћш кк истннб и злдтћш." 2 ) Критовул бележи, да у Новом Брду има толико злата и сребра, да би се у Новом Брду могло по чистом злату и сребру орати. 3 ) Брокијер бележи, да се у Новом Брду толико много копа злата и сребра, да Ново Брдо доноси

1) Е,ас1 к. ХМХ. с. 127., 134. , 2) Гдасн. к. ХХХИ. с. 275.; к. XXXVIII. с, 404.; к. Х1Л1. с. 282. — Спом. к. XV. с. 18., 19.; к. XIX. с. 52.Кики ].јет1с, А г М у к. III с. 19—21. — Дучић, Књиж. Рад. к. IV.'с. 187., 194. 3 ) Нз^газаеп с. 66.

Ђурђу Бранковићу 200.000 дуката годишњег прихода и да деспоту Ђурђу није тог прихода, он би био давно изгнан из земље. 1 ) Због великог богасгва и славе Турцц су звали Ново Брдо Мајком свијуграцова.ђ Ново Брдо достиже кулмннацију свога развитка у XV. веку под деспотима Стеваном и Ђурђем; када је бројало на 40.000 становника. Оно тада беше једно од највећих и најглавнијих трговинских и рударских места не само у Српској Земл>и него и на Балканском Полуострву. Бејаше оно насељено Италијанима. Дубровчанима, Сасима и српском властелом. На његову тргу, који се налазио испод града, виђаху се различити трговци са свију страна и с тога се ту најпре могле чути новости на Балканском Полуострву. 3 ) Већ почетком XV. в. настају силни напади турски на Ново Брдо. Ново Брдо налазило се не само наједном однајзнат-

!) Чупић, Год. к. XIV. с. 57. — КаД. к. Х1Л1. с. 171. — Гласн. к. VI. с 57. — Г. Мијатовић мисли да је Брокијеровавесто величини новобрдских прихода преувеличана и да ће бити да је Деспоту толики приход био од свију његових рудника. Д. Ћура}) к. I. с. 95. 8 ) Наштег. НдаЈ. ОИот. к. I. с. 196. 3 ) Н8(га88сп с, 56.—Дубровчани г. 1419. Јуннја пишу Д. Стевану: . . . „Л ГДЋНО С8 СЛ4КНИ И К6ЛИКИ ТркГОКЕ кдконо у Нокомк кркдоу и по ин-кхк келиц-БХк м -кстехи ГОСПОДВСТКД т И." Пудик к. I. с. 138.

нијих трговинскпх друмова, него и у бдизини главних комуникацијоних артерија, у близини друмова којим се кретале турске војске ка С.З.—у Балканског Полуострва. С тога у отпору противу Турака Ново Брдо постаде јединим од главних земаљских утврђења. Турци непрестано нападаху Ново Брдо и ти напади турски иградскеодбране постадоше најзад по Ново Брдо Фаталнима, Онај енергични али сверепи и нерасудни турски султан Мусија Јануара 1412. г. беше се кренуо с великом војском против Новог Брда из СоФије по клизавом и залеђеном путу преко Чемерника и Врања, чинећи уз пут страшна сверепства; али се Ново Брдо спасе поглавито јуначком одбраном колониста. 1 ) Г." 1427. Турци безуспешно опсађиваху Ново Брдо под султаном Муратом II. И сада град одбранише колонисте са посадом. 2 ) (Наетавиће се).

!) Ст. Новаковић, Срби и Турди с. 352. — 356.; II. Брдо с. 50. 2 ) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић. Школ. Ист.к. II. с. 31

УГЕДНИШТВ0 И АДМИНИСТГАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАИОВИЋ