Београдске општинске новине

Број 42

— 168 -

Год. XVII

85, 102 а, 104, 105, 115 пошто су ван реона; у решењу књ. бр. 636, на крају додају се речи „према непосредној порези коју сада плаћа." Н Одборник г. Голуб С. Јанић пита, да ли стоји то да процениоци општинског имања, које је уступљено А. Ђ. Биби, нису заклети пре него што су приступили процени и ако стоји онда зашто нису заклети кад је то требало да буде. После говора о тој ствари одборника г. М. Ј. Божића и после одговора г. председника, да му то није познато и да се он слаже са гледиштем г. Јанића да је то требало да буде, одбор је одлучио, да општински правозаступник изјави своје мишљење: да ди је према закону потребно, да се процениоци општинског|имања, које се уступа приватнима, заклињу пре процене или не, па да се то питање са мишљењем правозаступника изнесе одбору на поново решење. III По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 8222, 8292, 8312, 8318, 8355, 8409, 8414, 8448, којима се траже уверен.а о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања: Нестор Чистопулос трг. и Милош Д. Милошевић, бив. ликерџија, сада рентијер; да су му непознати: Ружица Петровићка раденнца, Стеван Матић, служитељ срп. кредитне банке, Никола Танасковић, зидар, Емило Ковач цимерман, ЈозеФ Ванрек, цимерман, Ранко Марковић ликвидатор укопног друштва, Михаило Лаушевић, бив. чувар казненог завода и Мијаило Миловановић, надничар; да су доброг владања а сиротног имовног стања Михаило Љ. Луковић, писар мин. привреде, Стеван Дугалић, обућар и Пава жена Живка Штерића, овд. раденика: IV Председник износи одбору на мишљење молбу Димитрија В. Марковића, учитеља из Церовца, којом тражиуверење о породичном односу.

На -крају прошлога века Будва као да се подигла, јер Феликс де Вожур рачуна да у Будви има око 2.000 становника. 1 ) Цетиње (У спом. СеШ^пе, Цетине Ц«тише, Цитини). На Цетињу је Иван Црнојевић подигао своје дворове и 1485. г. манастир Св. Богородице, 2 ) где пренесе са Врањине столицу зетског митрополита. 3 ) Овај су манастир доцније Иванови синови Ђурђе и Стеван обдаривали селима, виноградима, воденицама, приходима од царина, риболовима, кабловима соли из својих солила и другим. 4 ) Архим. Н. Дучић, непознато на основу чега, узима, да је Цетиње, као насеље, постало средином овога века. 5 ) На против, има доказа да је Цетиње старије насеље, можда старије од XVII в. Маријан Болица (1614 г.) бележи да Цетиње има око 70 кућа. Мален а леп манастир Св. Богородице имао је тада 25 калуђера и биојерезиденција црногорског владике. 6 ) Хаџи -КалФИ је Цетиње (Чешин) главно местоЦрнеГоре. 7 ) Исто се тако Цетиње спомиње као место (1ио§о) и у

х ) Уоуа^е 1, I. е. 343. 3 ) Споменик III. с. 69., 198.. 200.. 3 ) Ђ. Поповић, Историја Црне Горе. Београд 1896. стр. 64. 4 ) Гласник к. V. 2. од. с. 171—177. 5 ) Књиж. Радови св. III. с. 25—26. 6) 81аппе к. XII. а. 169. ?) Споменик XVIII. с. 53.

По прочитању те молбе СБр. 3107, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. V Председник износи одбору на решење молбу Милоша Јанковића, општинског сдужитеља, којом тражи осуство. По прочитању те молбеАБр. 8390,—одбор је решио, одобрава се молиоцу Милошу Јанковићу, општ. служитељу, петнаестодневно осуство, које да му се рачуна од дана кад га буде употребио. VI По прочитању извештаја економног одељења АБр. 8370 о држаној лицитацији за издавање, под закуп општинског имања, које постоји испод војног сењака, одбор је решио, да се ова лицитација одбаци и поново држи друга лицитација за издавање под закуп означеног општ. имања. VII По прочитањуизвештаја економног одељења АБр. 8422, о држаној ужој лицитацији између Ђорђа Стојиљковића, Фијакеристе и Тоше Јовановића, посредника овд. за издавање под закуп општинског права наплате Фијакериске таксе ипо прочитању понуде Јоце Јуришића, овд. ковача и мишљења економног одељења АБр. 8424 одбор је решио, да се како ова лицитација тако и понуда Јоце Јуришића одбаце и држи поново лицитација за издавање овог општ. права под закуп. VIII Председник извештава одбор, дајенадневном реду продужење претреса извештаја ужег одбора за процену имања у Београду нрема закону о непосредној порези. По саслушању тога одбор је продужио претрес поменутог извештаја иизјавио мишљење, да имање у вароши Београду вреде од квадратног метра по улицама и то: 121. Макецонској, у кварту теразиском и палилулском (пређе Кастриотова) двадесет пет дин;

депеши Антонија Генијера млетачког провидура у Далмацији и Арбанији од 20. Окт. 1767 .Г. 1 ) Ријена. Ова, данас напредна, црногорска варошица постала је почетком прошлога века. Када је 1702 г. владика Данило порушио потурички град Обоц. тада се на градским рушевиеама настанише становници Ријечке Нахије и тако засноваше Ријеку. 2 ) Шестдесетих година бејаше Ријека варошица, која је трговачким лађицама одржавала саобраћај са Скадром. У близини Ријеке на кнежеву имању сејапге се тада пиринач. 3 ) Шабљан. 4 ) Постанак овога места учени Гус Павле Говински ставља у X. в., а побија мишљење да је Жабљак војничка творевина XV. века, 5 ) Жабљак се у споменицима, колико је мени познато, први пут спомиње 1413. г. у једној Баошиној повељи (Чегга с1наша^а 8аМасћ) 6 ) Г. 1453.Жабљак се спомиње као град српског деспота а да је

1) Гласн. к. II. 2. од. с. 30. 2 ) Дучић, Радови св. III. с. 26. 3) „Вила" к. III. г. 1867. с. 114. 4 ) Хаџи-КалФин Жабибак. Споменик XVIII. с. 53. в ) Черногор1Л т. I. с. 265—346: в ) Моп. 8рес4. у. XXI. с 57.

122. Макензијевој на Савинцу (пређе Орашка) до ка®ане Орида петнаест динара; Макензијевој од каФане Орида до Палића шест динара; Макензијевој од Палића надаље два динара; 12^. Малајничкој на савинцу (пређе Ташкова) три динара; 124. Мирочкој у кварту палилулском (пређебез назива) три динара; 125. Мишарској у кварту врачарском (пређе ЈБубовијока) осам динара; 126. Мојсијевој у кварту дунавском (иређе без назива) два динара; 127. Молеровој на савинцу(нређе Оридска) три динара; 128. Мосшарској у кварту савском (пређе Херцеговачка) двадесет динара; 129. Мушаиовој на Савинцу (пређе два златна кључа) два динара; 130. Невесињској на савинцу (пређе стара Чупићева) два динара; 131. Неманиној у кварту савском и врачарском (пређе Споменичка) дванаесет динара; 132. Никољски шрг у кварту савском (пређеЖитнитрг) двадесет пет дин. 133. Његушевој у кварту врачарском и на Савинцу (пређе Пријепољска) до Београдске дванаест динара; Његушевој од Београдске на даље три динара; 131. Обили&ев венац у кварту варошком и теразијском (иређе иста) двадесет и пет д. 1Љ.Охридској наСавинцу(пређе Тајсићева) пет динара; 136. Пајсијевој у крарту теразијском (пређе Лекарска) осам динара; 137. Панчи&евој у кварту дунавском (пређе Пећанска) четири динара; 138. Позоришној у кварту варошком., палилулском и дунавском (нређе Глумачка и Вршачка) двадесет динара; 139. Пои Лукиној у кварту савском (пређе иста) петнаест динара; 140. Поцерца Милоша у кварту врачарскот (пређе Колубарска и Жетеочка) шест динара; 141. Призренској у кварту теразиском (пређе иста) двадесст динара; 142. Принца' Евђенија у кварту дунавском (пређе Дапре тога био Стевана Црнојевића. 1 ) Г. 1460. Стеван Црнојевић назива Жабљак својим градом (ппо са81е11о с1е 2аМаск) 2 ). У времену Маријана Болице (1614. г.) Жабљак је имао у предграђу 250 кућа. Предграћани су се бавили риболовом. Жабљак се још непрестано сматрао као знаменита тврђава, коју је и природа тврђом учинила. Тврђавом је управљао диздар у име султаново (ш поте с1е1 ^гап 81^поге) 3 ). Жабљак спомиње и Хаџи-КалФа као „град близу Црне Горе, на обали језера". 4 ) До пре ослобођења Жабљак је био у оном крају гласовита тврђава, на коју су биле управљене црногорске патриотске аспирацпје. У осталом је био прљаво и малено чисто мухамеданско место (свега 460

Ј ) Стеван Црнојевић, „рарНзпепз ^епе1огит га ХепЈа" 1453. г. пише Млецима: „Ј4ет 1а 1егга. сће & ппа, сМата1а 8а(насћ, сће е а1 ргезеп^е сЦ вг. (1еаро1;о, 1е пе 1а 1;а1 (ИзровШоп рег 1е ^гашНзате адие, сће 1а јтрага, сће уоЈапЛо 1а вегепИа уоа!га, 1а рогето соп§и181аг Моп. 8рес1. V. XXII. с. 22. 2) Јђ. С. 154. 3 ) 81аппе к. XII с. 168. 2аМаећ, р1агга (И аНо ГогНз81то, аЦиа(;а 1п сгта <!' ипа ааза! ег!а соШпа, р1е1 ;о8а, !а!зпса1;а а11а тос1егпа. (}иез1а ГоНегга соп 1а соШпа <3а ип сап!о е ћа§па(;а (1а1 1гате ( Могагга; с1а аНге 1ге ћап(1е ге881е (1е пе1 1ај ?о аорг-авеио. Е с1гсоп(1а1;а 1а соПгаа <1а ип ћог§о (1е са«е (1о1сеп1о ст^иап!а, П сис ћаћНа1оп вопо ре1 П рих (1е (1Ш аНа реаса^шпе. СЈиеаИ резсапо 1е асогапге е! аПго, сће а 8ио 1ио§о сП гИо 8егу1апо. 4 ) Сноменик XVIII. с. 53.