Београдске општинске новине

Број 1

- 3 —

Год. XVIII

5. Пиљарско месхо са тезгом под бр. 1в /17) Ђорђу Стојановићу, пиљару, по закупну месечну цену од двадесет и један динар. III. Да се за издавање под закуп пиљарског места са тезгом под бр. 5. у великој згради на Цветном тргу држи поново лицитација. VIII По Јфочитању извештаја економног одељења АБр. 9220 о држаној четвртој лидитацији за издавањс под закуп оиштинског права наплате Фијакерске таксе; и по прочитању понуде Димитрија Б. Грујића, трговца, АБр. 9569, којом тражи, да му општина изда то своје право под закуп за 1900 год. под прописаним погодбама, а по закупну годишњу цену од 1250 динара, одбор је решио, да се држи ужа лицитација између Ђорђа Стојиљковића, овд. Фијакеристе, и Димитрија Б. Грујића, трговца, за издавање под закуп овога општинског права наплате Фијакерске таксе. IX По прочитању извештаја економног одељења, АБр. 9447, о држаној лицитацији за издавање под закуп онштинског права наплате таксе за ва!)ење леда из река Саве и Дунава, — одбор је решио, да се не држи друга лицитација за издавање под закуп овог општ. права, већ да се такса ова наплаћује као лањске године по 0 - 30 дин. од кола. Да суд извиди који су соиственици леденица напунили леденице а таксу ову нису платили, па да се иста од њих наплати и то по тридесет пара дин. од кола. X Председник извештава одбор, да је општински суд решењем својим од 15. децембра тек. год. АБр. 9477 одлучио, да цена лебу за другу половину месеца децембра тек, год. т. ј. одшеснаестог истог закључно буде иста, која је била и у првој половини месеца децембра тек. год. т. ј. двадесет и две паре дин. по килограму, а леб да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 910 грама. По саслушању тога, — одбор је примио к знању торци. С тога су Дубровчани флотом блокирали Котор. Без допуста Д. Већа нико није пуштен унутра. Млетачки бродови могли су ући у которско пристаниште ако не носе хране, соли и оружја. 1 ) Најзад некако дође до мира, али пријатељски односи између Дубровника и Котора нису били непрекидни. Которани 1371. г. потпомагаху Николу Алтомановића против Дубровника, па су му чак набављали оружја из Млетака, Марке и Ломбардије, за што су се Дубровчани чак и папи пожалили. 2 ) Непријатељствовања нису престала ни 1379. 3 ) До изумрћа Неманића Котор је био под врховном српском влашћу, па је после прешао под млетачку врховну власт. Али већ 1381. г. по Туринском Миру. Котор пређе под заштиту маџ. краља ЈБудевита Великог. 4 ) После тога Которани 3 пута, 1396., 1404. и 1405. г., 5 ) молише Млечане да их приме под своју заштиту желећи да се заштите од босанских краљева и Баошића; 6 ) али тек 1420 г. Млечићи им учи!) Моп. 8рео4. V. XXVII. с. 11., 92., 95., 105., 130 131., 158., 171 . 178., 171., 190. Неутралнн беху Баоша и градови: Уцињ, Будва, Бар и Скадар. Моп. 8рес4. V. XXVIII. с. 123. 3 ) Јћ с. 220. 4 ) Моп. 8рес(;. ч. IV. с. 176—178. 5 ) Моп. 8рес(;. V. IV. е. 353., 355.; V. V. с. 48—49.; V. VI. с. 53—54. * е ) Нз^гаваеп е. 72.

ово решење општинског суда о одређеној цени лебу. XI Председник извештава одбор, да је на дневном реду избор присутника при ислеђењима кривичних дела за 1900 год. По саслушању овога и по прочитању списка кандидата, — одбор је решио, да у 1900 години буду ова лица присутници при ислеђењима кривичних дела и то : Васа Дучић, бакалин; Светозар Бешевић бакалин; Јордан Антоновић, каФеџија; Димитрије Наумовић, каФеџија; Петар Пандуровић, предузимач; Евгеније М. Чоловић, бакалин; Влајко С. Каленић, економ; Милорад Чупић, земљоделац; Ђорђе X. Потић, бакалин и каФеџија; Јеврем Марјановић, земљоделац; Благоје Милошевић, берберин; Михаило М. Ђорђевић, бакалин; Милан Миладиновић, ковач; Јосиф Здравковић, каФеџија; Живко 'Борђевић, каФеџи.ја; Коста М. Марковић, бакалин; Нестор Ристић, рентијер; Петар Кандић, ^бакалин; Стеван Николић, каФеџија; Станоје Кузмановић, каљеџиЈа; Ђорђе Стоиљковић, фијакерист; Јованче Ристић, рентијер; Светозар Адамовић, каФеџија; Аврам Тирић, рентијер; Михаило Јанкови!], каФеџија; Ђорђе Павловић, берберин; Милун Цукавац, опан чар; БиљанВуковић, каФ.;11етар Пејић,бакалин; НићиФор Милинковић, продав. ужичких производа; Љуба Јоксимовић, књижар; Алекса Миловановић, каФеџија; Сава Деспотовић, кројач; Никола Кркић, каФеџија и бакалин; Милија Миливојевић, каФеџија; Мијаило Ц. Тодоровић магазаџија; Љубомир Гачанић, каФеџија код „Пролећа"; Павле Ђорђевић, берберин; Наум Ристић, каФеџија; Петар Танасковић, дуванџија; Глиша Трајковић, каФеџија; Јосиф Матковић, гвожђар; Благоје Снасић, платнар; Стојан Александровић, каФеџија; Тодор Б]лаковић, кројач; Коста Јанковић, Фабрикант бонбона; Радован Јевтовић, бакалин; Давид Пијаде, трговац; Раденко Драговић, трговац; Димитрије Најдановић, каФеџија; нише по молби. 1 ) Млетачку је власт онда у Котору представљао кнез или ректор, који је са 3 суца управљао градом. 2 ) Крајем 1450. г. Котор задобп и свој царински статут (ВШикип са!еп Де тегстшша регзо1уепсНа). Царина при извозу чохе билаје 10 кот. гр. за сваки комад чохе ; 1 кот. гр. за комад г-оркета; за мрчарију и осталу робу 3°/о по вредности. Из града изнети или граду продавати нецарињену робу одређена је била велика царин. казна. 3 ) У XVI. в. Котор је био непрестано богат и знаменит трговачки град. Которска је трговина онда наносила штсте и самој млетачкој трговини. 4 ) У Италију су Которани онда извозили кердован, који су справљали у своме граду, коње, коже, словенке, вуну, восак, хране н др. 5 ) У XVI. в. Котор је имао градску територију са 31 селом. 8 ) У которску територију спадали су

!) Моп. 8рес1. у. XII. с. 302—307. 2) Моп. 8рее4. V. XXI. с. 143.; V. XXII. с. 227. 11. Маја 1441. Млеци наређују кот. кнезу : „ик сиш 1пћи8 тсНеЈћид СаЉагГ <1ећеге јиз гесЈЈеге." 3 ) Моп. 8рес4. V. XXI. е. 378—ЗР8; 4 ) Моп. 8рес4. V. VIII. с. 16—17, 5 ) Јћ. с. 247. Ђустин. Ј. 1гаћи'М зопо рг1пС1ра1теп4е еогсЈоуапЈ, сће 81 ћпЉ пе11а ^егга е4 81 бросНзсупо ...<П 8СћЈатт1, сегере11ага1 е4 1апе и т. д. — Моп. 8рес1;. V. XI. с. 120. Ерицо и Боно 1559. У јуопо ... <1е тегсапИе (1е сиоп ре1атј, ћЈауе, аНге гоћће. 6) Моп. 8рес1. V VI. е 177. VIII. с. 50., 85 ; V. XI. с. 68., 120.

Вуја Ранковић, б. чиновник; Риста Паранос, приватије; Таса Неранџић, трговац; Димитрије Момировић, трговац; Јован Гргић, каФеџија; Петар Видовић, каФеџија; Павле Поиовић, бакалин; Станимир Мирковић, трговац; Ђорђе Атанасијевић, каФеџија; Сава Филиповић, бакалин; Спаса Илић, каФеџија; Васа Лазаревић каФеџија; Сима Р. Миљковић, бакалин; Стеван Стојановић, бакалин; Светозар Барић, опанчар; Димитрије Поновић месар; Тодор Каменовић каФеџија; Филип Рељић пензионар; Светозар Николић, берберин; Светозар Милојевић, бакалин; Петар Ристић,бакалин;КостаАрсенијевић,бакалин;ГлишаХ.Поповић, рентијер;Тихомир М. Стоиљковић, бакалин; Милован С. Јокић, бакалин; Ђорђе Кузмановић, каФеџија; Стојко Магденовић, пиљар; Алекса Станиншћ, месар; Јанко Гинић, каФеџија; Марко Колаковић ликерџија; &ранц Штибнер, каФеџија; Богомир Брајер, столар; Ђорђе Лазић, бакалин; Мијаило Николић, каФеџија; Јевта Глигоријевић, каФеџија; Стојан Јанковић, каФеџија; Јован Мицковић, бакалин и каФеџија; Стеван Петровић, каФеџија; Милисав Т. Мипшћ, бакалин; Стојан Трајковић, приватије; Лука Милетаћ, механџија; Никола Цвегковић, берберин. ХП Председник извештава одбор, да је према члану 55 зак. о усгројсгву општина и општинских власти истекао рок службовања онима одборницима и њиховим заменицима, који су изабрати ире две године и да се имају па њихово место, као и на место оних, који су престали бити одборници, као и на место оних којима претпостављена власт није дозволила, да се дужности одборских заменика приме, изабрати нови одборници и њихови заменици. По саслушању овога, — одбор је решио, да се на дан тридесет првог децембра ове године обави општински збор за извршење избора потребног броја одборника и њихових заменика за општину београдску. За чланове бирачког одбора одређују се одборници г.г. Сто.јан Пајкић и Миха-

Пераст и Љуштице, где су се налазиле градске сланице. 1 ) Которани се онда дељаху у племиће (-које народ мрзаше), 2 ) грађане и прост народ („плепс"). 8 ) Градски је патрон био Св. ТриФун, чији се лик налазио у градскем грбу. 4 ) 0 градском празнику Св. ТриФуну из Турске су долазили многи Срби, да су Млечићи, господари зазирали од те множине народа у Котору. 5 ) У XVII. в. Французи су радили код Млечана дауКотору поставе једног агента који би се старао о Француској трговини и пошти. 6 ) У XVII. в. по М. Болици, Которани иђаху дубље у Б. Полуострво или сшарим кучким иушем; у Подгорицу, Пећ, Планину, Црницу и т. д., а између тих места требаше им по 1 дан; или пак новим херцеговачк-им иушем: кроз Пјешивце, Дробњаке, у Бродарево, Сеницу, Н. Пазар и Приштину, докле им требаше 8 дана. 7 ) (Наставиће се).

!) Мои. 8рес1. V. XI. с. 10—11. а ) Мои. 8рес1- V. VIII. с. 247. 3) Тћетег. Мои. 81. МепЗ. 1. II § 233. с. 219. 4 ) Споменик XVII. с. 17. 5 ) Моп. 8ресЈ. V. VI. 177. б ) Ваго221 е4 ВегсћеЈ, Ке1аи1оп1 р. I. е. 40. ?) 8Ш-те к. XII. с. 187.