Београдске општинске новине

Број 7

26 -

Год. XV1И

ствари, неће моћи по тим молбама молиоди задовољити. Оц суда оиит. београдске 5. Фебруара 1900 г. АБр. 989. Београц.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 5. Јануара 1900 год. Председавао заступник председника г. Стеван Ивковић; ирисуствовао члан суда г. Коста СимиЈ); од одборника били: г.г. Младен Николић, М. Клидис, Ив. Ивкови!), Михаило Михаиловић, Ђока Тошић, Благоје Милошевић, Ђорђе Митић, Сааса Илић, К. Н. Лаваревић, Трифун Ђорђевић, Зах. К. 3. Поповић, Мил. СтеФановић, Сима Николић, М. Штрбић, Петар Новаковаћ, К. Др. Ризнић, Јанаћ М. Јанковић, Д. Тадић, С. ЈосиФовић, Дам. Стојковић. (свршетак) VI Заступник председника општине износи одбору на мишљење молбу Андрије Дамјановића, матуранта VII раз. гимн., којом тражи уверење о породичном односу. ј®§ По прочитању те модбе СтБр. 3460|99. одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о иородичном односу. VII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 9778(99 о држаној лицитацији за издавање под закуп општинског права узимања и продавања цубока од стоке, која се коље на општинској кланици, а за време од 1. Јануара 1900 па до 1. Јануара 1901. год, — одбор је решио, да се општинско право узимања и продавања цубока од стоке, која се коље на општинској кланици, изда под закуп за време од 1. Јануара 1900 г. па до 1, Јануара 1901 године Сими К. Наумовићу, месару овд. за годишњу закупну цену од тридесет и седам хиљада пет стотина динара и једну пару дин., а под прописаним погодбама. VIII По прочитању извештаја економног одељења АБр. 9748|99, 60 и 72Ј900 г. о држаним лицитацијама за издавање под закуп ито: преноса угља на белим водама; општинског земљишта, постопањ ( Кориина ) и рачуна да је од Цариграда удаљен 23 дана.') За време Аустријанаца (1718—1739) у оном је крају био образован круиањски дисшрикат. ) Из овог рударског предела у Зап. Србији друм је ишао преко Ваљева илп у Београд или на Рудник.

6. Приморски друмови. Трговински градови у јадранском приморју одржавали су саобраћај већином морем. За њихов сухоземни саобраћај било је и путова, који су ишли готово паралелно морској обали. Друмови који су са И. долазили на обалу одржавали су трговински саобраћај између приморја и градоЕа у унутрашњости Српске Земље. Један је друм полазио из Сења као наставак онога друма који је из С. Италије преко Истре долазио на Балк. Полуострво: Из Сења у Оточац, Госпић, Грачац, Книн, Сињ, преко динаре у Хлевно, поред Блата преко Неретве, у Невесиње, на Гацко (раскрсницу многих друмова), у Оногошт, долином Зете у Спуж, Подгорицу, поред Скадарског Језера у Ска!) Спом. XVIII. с. 8&. — Рашид Беј. Спом. XXIII. с. 4., назива Крупањ — Крупа. 2 ) Спом. XVIII. с 102.

јећег испод војног сењака на Врачару; и општинског права наплате таксе за попашу на општинским утринама, — одбор је решио, да се држе поново лицитације за издавање под закуп: како преноса угља на белим водама, тако и општинског земљишта, постојећег испод војног сењака на Врачару; и општинског права наплате таксе за попашу на општинским утринама. IX По прочитању извештаја економног одељења АБр. 9840 ( 99. о држаној ужој лицитацији између Димитрија Б. Грујића, трг. и Ђорђа Стојиљковића, Фијакеристе, за издавање под закуп општинског права наплате Фијакерске таксе, и по прочитању понуде Ђоке Ј. Пауновића, ковача овд., АБр. 9876 99., којом нуди општини хиљаду четири стотине педесет динара за поменуто право, а за 1900. годину под прописаним погодбама, — одбор је решио, да се општинско право наплате Фијакерске таксе за време од 1. Јануара 1900 год. па до 1. Јануара 1903 год. под прописаним погодбама изда под закуп Тоорђу Стојиљковићу, Фијакеристи овд., по годишњу закупну цену од хиљаду две стотине педесет и пет динара и пет пара динарски, а да се ова понуда Тзоке Пауновића, ковача, као неумесна одбаци. X По прочитању извештаја економног одељења АБр. 984г5]99 о држаној лицитацији за издавање под закуп чишћења димњака на свима општинским зградама, и по прочитању понуде Ламберта Клузачека, старијег, и Симе Бркића, овд. димничарских мајстора, АБр. 9805 99, којомсенуде општини, да врше овај посао бесплатно са разлога у тој понуди изнесених,— одбор је решио, да се не држи друга лицитација за издавање под закуп овога посла. Да се ова понуда Клузачека, старијег, и Бркића, димничарских мајстора овд., усвоји у свему; а на име: да димњаке на свима овштинским зградама за 1900 год. чисте бесплатно Ламберт Клузачек, старији, и Сима Бркпћ, овд. димничарски мајстори, и то Клузачек оне на зградама у квартовима: варошком, дорћолском и савамалском, а

дар, љешкпм друмом у Драч, где се спајао са старом Вијом Егнацијом. Овим је друмом, без сумње, 1096. г. путовала крсгашка војска Рајмунда Тулуског са папским легатом Адемаром, чије је путовање површно описао Вилим Тирски. — Други је прпморски друм ишао ближе обали: из Задра у Скраднн, Шибеник, Трогир, Солин, Сплет, Омиш, Макарску, Вргорац, Габелу, Стон, Дубровник, X. Нови, Дисањ, Котор. Земља, којом су шпли ови приморски друмовп у XI. в., по Внлиму Тирском била је насељена народом „опаким" и навпклнм на крађе и разбојништва. Народ се У унутрашњости бавио поглавито сточарством; приморско становништво бавило се трговином и од становнпштва у унутрашњости разликовало се и језиком и обичајима. 1 ) Дакле, још при крају XI. в. по овом крсташком путописцу, није се могла извршити потпуна асимилација између српског и романског племена. — У XIV в. приморје беше „благословена земља." Ево шта Буркард вели: „Један друм иде кроз Аквилеју и оданде кроз Истрију, па кроз Далмдцију, све земље насељене правим Хришћанима. Пут је туда лак, бла!) Каа к. Х1Л1. с. 91—92. — м. брес*. V. VII. с. 461—464.,..

Бркић оне на зградама у квартовима: теразиском, врачарском и палилулском, а под погодбама ко.је општински суд буде прописао. XI По прочитању извешгаја економног одељења АБр. 18. о држаној лицитацији за издавање под закуп пиљарских места са тезгама у великој згради на Цветноме Тргу, — одбор је решио, да се пиљарска места са тезгама у великој згради на Цветнноме тргу издаду под закуп под прописаним погодбама, а за време од 1. Јануара па до 1. Новембра 1900 год. и то: 1. Пиљарско место са тезгом под бр. 13. Радојици Пиљчевићу, пиљару, по закупну месечну цену од седам и по дин.; а 2. Пиљарско место са тезгом, под бр. 15. Софији Секулић, пиљарици овд., по закупиу месечну цену од седам и по дин. Да се за остала пиљарска места са тезгама у великој згради на Цветном Тргу под бр. 5, 6, 7, 8, 9 и 14, оно без тезге и оно без броја, као и за баштованско место ван велике зграде на Цветном Тргу, не држи више лицитација за издавање под закуп, већ да се за евако од тих места кад је заузето наплаћује дневно по педесет пара динарски. XII Заступник председника извештава одбор, да је општински суд решењем својим од 31. децембра 1899 г. АБр. 9860 одлучио, да цена лебу за прву половину месеца Јануара 1900 год. т.ј. од првог истог месеца закључно, буде иста, која је била и за другу половину месеца децембра прошле године т. ј. двадесет и две паре дин. по килограму, а леб да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 910 грама. По саслушању тога решеша одбор је примио к знању ово рошење општинског суда о одређеној цени лебу. ХШ Застушшк председоика пзноси одбору нарешење молбу Љубомира Војиновића, писара општинског грађевипског одељења, којом тражи гословен, домаћи, плодан и обилат житом, вином, уљем, месом и рибом, пун богаства и задовољства, с доста села, градова и варопш на блпзу. Влада је Млетачке Опћпне, а по негде неких других господара. Одатле се улази у Расвју, па се кроз њу пде ка Солуну." 1 ) У XVI. в. готово сва јадранска приморска трговинска места беху под Млецима: Уцињ, Бар, Будва, Котор, Сплет, Трогир, Омиш, Нови Задам, Нин, Корчула, Осор, н многи кастели. Ове млетачке градове чуваху кастелани, коместабили, капорали и солдати. Рачунало се да у млетачкој Далмацији има 120.000 људи. Због оскудице животних средстава мало је било насељених места. За живот требало је становништву годишње450.000 старажита; а са свог земљишта сабираху само 100.000. Због тога становништво се бавило културом винове лозе, од чега су ималп највише користи. 2 ) Из Сплета је ишао један знатнији трговински друму Клис, Сињ, у долину Цетине, преко Иролога у Хлевно, где се састајали многи приморски далматннсш друмови. ') Чуп. Год. к. XIV. с. 19—20. — Кас1 к. Х1Л1. с. 161 — 162. 3 ) У млетачким реладијама XVI—XVII. в. о стаљу Далмапије ииа интересних иодатака. Ово је из релације Аитонија Дисда. М. 8рес1. v. XI. с. 28—29.