Београдске општинске новине

Број 8

- 30 —

Год. XVIII

зграде Славије и иразног илаца, који симетрично лежи преко пута од Славије и у улици Св. Савској и Макензијевој; 4. Цветни Трг; 5. Узун Миркова улица; 6. Краљев Трг; 7. Чарапићева улица; 8. Позоришни трг; 9. Позоришна улица од позоришта па до Југовића улице; 10. Обилићев венац у продужењу позоришне улице са Кнежевим Опомеником; 11. Коларчева улица; 12. Македонска улица до два бела голуба. 13. Маркова улица; 14. Краљ Александра улица од малог балкана до Краљ Миланове улице, која се мора регулисати. 15. Савска улица; 16. Краљевића Марка до босанске улице; 17. Поп Лукина улица; 18. Богојављенска улица од Варош Капије до Национала; 19. Вук Карацићева улица; 20. Кнегиње Љубице улица од Обилићевог венца до Југовића улице; 21. Добрачина улица између Чарапићеве и Југовића улице; 22. Зелени венац; 23. Краљице Наталије улице; 24. Око жељезничке станице, Житног трга и Моравска улица до Оријент каФане. 25. Балканска улица између Немањине и Теразија; 26. Милоша Великог улица од Краља Милана до Краља Александра улице; 27. Дуж будућег зиданог кеја почевпш од тврђаве па докле буде. II. Главне улице, у којима се зграде не морају подизати једна до друге, али се у њима ипак морају подизати вишеспратне зграде, — да буду ове: 1. Обилићев венац; 2. Босанска улица;

из јадранских сланпца много се соли кријумчарило, па су Млетци много настојали да се уништи та контрбанда Ј ) И Турци су покушавали да од Новоога учине један контрбаланс дубровачкој трговачкој моћи; па султан нареди да се из 'Гурског Царства црвац, олово, свила и восак могу извозити само на новски трг; али и то Дубровчани отклонише. 2 ) У XVI. в. X. Нови изађе на глас као знаменита турска тврђава на Мору. Сједињена шпанско-млетачка Флота оте га 28. Окт. 1538. г. и у освојеном граду би постављен гарнизон од 4.000 Шпањолаца. 3 ) Али на годину Турци повратише себи изгубљени град и у њему посаду исекоше. 4 ) — У XVII. в., како и српски летописни заппси сведоче, 5 ) у јесен 1687. г. Млечани отеше од Турака Нови. Сада Млечани настојаху да у Новоме подигну соларе и скеле, да привуку у Нови босанску и херцеговачку трговину. 8 ) X. КалФа о Новоме (Нова) бележи да је од Цариграда уда-

1) Јћ. с. 225 — 227. 2 ) Види р . 160. 3 ) Једна тврђава код Нопога зове со Сиањола. Ћ. Цветковић, АвтобиограФија с. 18. 4 ) За ово зна и X. Кад®а. 5 ) Сиоменик III. с. 190., 204. в) Ка<1 к. ЦУ. с. 123 — 124.

3. Дубровачка улица од Душанове до Високог Стевана улице; 4. Богојављенека улица од Национала па на ниже; 5. Топличин венац у вези са Вука Караџика улицом; 6. Позоришна улица од Југовића до Душанове улице; 7. Немањина улица од Бајлонове каФане до Славије; 8. Хајдук Вељков венац (топџиска пијаца); 9. Цара Душана улица. 10. Кнез Михаилов венац до Душанове улице; 11. Св. Савска улица; 12. Улица Милоша Великог с обе стране између Краљ Миланове и Немањине улице до Војне Академије; 13. Дечанска улица; 14. Југовића улица; 15. Топличин венац од улице Вука Караџића до улице Царице Милице; 16. Царице Милице улица од Топличиног венца до Вука Караџића улице; 17. Око Храма Св. Саве; 18. Милоша Великог улица од Војне Академије до Бирчанинове улице. Ш. Виле да се подижу: 1. У Милоша Великог улици од Бирчанинове улице до краја с обе стране. 2. У Крунској улици од београдске улице до реона. УП По прочитању молбе Васе Дучића, бак. АБр. 265 а по прочитању акта свештенства цркве Св. Марка и проте београдског АБр. 9883)99, одбор је решио, да се Васа Дучић, бак. овд. ослободи дужности главног тутора цркве Св. Марка, изабрав за туторе поменуте цркве за 1900 и 1901 год. и то за главног тутора и благајника г. Симу Матића овд. гвожђарског трговца а за помоћнике Петра Крајиновића бакалина и Андру Чупнћа, економа овдаш.

л>ен 27 дана хода; да се у Новн долази само од Скадра и од Босне. 1 ) На улазу у которски залив налазио се град Ршаа, који у X. в. разрушише Маври. 2 ) II данас једно нристаниште у Которском Заливу носи име старог града Росе. То је пристаниште радпло п у почетку овога века. 3 ) Рисањ. (Швапо, у н. пссм. Рисањ на Крајини. У римској периоди Ккешит је био знаменит град; Которски Залив звао се за време Римљана Рисањским.*) ПорФирогенит га сномиње као травунски град та Ргаеуа. 5 ) У XVI. в. Рисањ беше гласовита тврђава и трговинска скела. Са КрФа, а највише са Пага, у Нови доношаху Млечани со, и са новског трга каравани је одношаху у унутрашњост. Од Марта до Октобра каравани највише долажаху у Нови. 0 ) Али, знаменито, већ у XVI. в. Јевреји беху у Рисњу прихватцли готово сву трговину. 7 ) У Невесињу у ХУП. в. беше трг. 8 ) —

Ј ) Споменик XVIII. с. 93. 2) М. 8рес!.. V. VII. с. 354. 3 ) Ђ. Цветковић, АвтоОиограФИЈа с. 16., 17., 43. 4 ) К1ерег{, Бећгђисћ с. 359. 6) М. 8рес4. V. VII. с. 408., 415. «) М. 8рес4. V. XI. с. 41—42. 7 ) М. Ррес*. V. VIII. с. 245. (Ђустинијаније). 8 ) 81аппе к. XIV. с. 178. Кеуеб1Ј?п, 1егга сН тагса4о, <ЈвКо пазар. СасН VI §1а.

УШ Заступник председника извештава одбор, да суд не добија од 1. Јануара тек. год. са Берзе извештаје о цени пшенице на истој, Т9 према томе неће моћи одредити цену лебу за другу половину месеца Јануара тек. год. По саслушању тога, — одбор је решио, да цена лебу за другу половину месаца Јануара тек. год. т. ј. од 16. истог месеца закључно буде иста која је била и у првој половини истога месеца а на име: двадесет и две паре дин. по килограму, а леб да се продаје по двадесет пара дин. у тежини од 910 грама. IX За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: Молба београдских грађана који имају имања ван реона трошаринског за ослобођење трошаринске таксе на њихова кола, кад са својих имања у варош улазе; тражење дунавске дивизије, да се бањички логор веже са варошким водоводом; избор школског одбора; молба Саве Николића, чистача за оглобођење интереса на дужцу калдрму; молба Јоце Марковића за ослобођење плаћања дезинФекционе таксе; жалба Ђорђа М. Илића приватијера на процену имања у Господар Јовановој улици према зак. о непосредној порези, и молба Думе Деде, каФ. да му оиштина откупи извесну зграду, — одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. Јднуара 1900 год. Председавао заступник председника г. Стеван Ивковић; присуствовао члан суда г. Коста Сими!,; од одборника били: г.г. Вах. К. 3. Поповић, А. Н. Кремановић, Јанаћ М. Јанковић, Дамњан Стојкови}], Јован Петррваћ, Атанасије Петровић, .Товаа Млкић, Михоило Михаиловић, Благоје Милошевић, Ђока Тошић, И. Козлић, Н. Петровпћ, Васа Николић, Сима Николић, Ђорђе Митић, Спаса Илић, М. Клидис, Ђ. И. Станојевић, Младен Николић, Д. Тадић, Петар Новаковић, Д-р Вој. М. Суботић, мдађи. I Прочитан је записник одлука седнице држане 13. Јануара тек. год. и примљен без измене. II Одборник г. Манојло Клидис, примећује да је приликом догађаја, који се десио са благај-

Спуж ( Сплнжј .) се спомиње први пут за владе краља Томе (1444—1460). 8 ) 7. ТргоЕИНски друм кроз Босну, Стару Србију и Мзкедонију у Солун. После Цариградског Друма најзнатнији друм на Балканском Полуострву био је ван сваке сумње, друм који је из Солуна ишао долином Вардара, преко Косова у Босну и даље у средњу Јевропу. Њиме је источна трговина ишла у средњу Јевропу, кад год ратна времена спречаваху трговински пролаз Цариградским Друмом, који је имао више војну него ли трговинску знаменитост. Овај је друм спајао Македонију и Босну, због чега се он и називао Босанским или Македонским Друлом. У XVI. в. овим су друмом путовали и дипломатскп посланици и курири. Путници XVI. в. Босну деле на Доњу и Торњу. У Доњој Восни главни им је град Јајце, а у Горњој — Сарајево. Босна им је насељена: а) Католицима (староседеоци Босанци), б) „Шизматицима" (ас. Православним) Србима и в) Мухамеданцима. У XVII. в. јавља се и Босна Аргентина. У Босни беху свуда растрвљени Ци-

М. 8ег1). с. 483.