Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
к \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\^\\\\\\\\\\^\1к\\\\\\\\\\\\^\\\ Год. XVIII. I ; -Јжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжлгжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж* ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
Л\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\у\\'
НЕДЕМ 27. ФЕБРУЛРА 1900.
Број 10.
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УП.ГТНИЦОМ НА ОПШ ГИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИ.ГЕ НА УРЕДНИКА
II I. II А : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 »
РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАШЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
Б еоград , 26. Фебруара 1900. г. Његово Величанство Краљ Милан, армијски ђенерал и Командант Активне војске, отпутовао је 24, ов. м. у ј 11 сати пре подне, у пратњи своје ! свите, дворским возом у Ниш.
Н А Р Е Д Б А Да би се отклоншш несрећни случајеви, који би могли наступити услед тога, што појединци врло често пугатају улицама одраслију ждребад па и саме коње, а без икаквог или са врло малим надзором, Управа града Београда, позвана дужношћу да се стара о личној сигурности престоничких грађана, овим објављује истима, да ће у будуће еваки онај, чије би се одрасло ждребе или кон. нашао на улици, а не би био од нарочитог лица вођен или за кола везан, бити кажњен по §. 326. казн. закона. Из канцеларије управе града Београда, 16. Фебруара 1900 г. Бр. 3661.
РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г ВАНРЕДНИ САСТАНАК 22. Јануара 1900. г. Предоедавао ваступник цррдседника општине члан суда, г. Стев&н Иввови1>; Присуствовао члан суда г. Коста Симић; од одборника били: г. г. Младен Николић, М. Клидис, Ђ. М. Станојевић, А. Петровић, Јован Питровић, Петар И. Јовановић, Спаса Илић, Д. Стојковић, Ђока Тоншћ, И. Козлић, Пера Новаковић, Захарије К. 3. Ноповић, М. Штрбић, К. РизниК, Д р Вој. М. Суботић, млађи. (свршетак) 15. Лаудановој на Савинцу, од кичевске у поље иза подгоричке; 16. Мачванској, на Савинцу, од Чубурске до подгоричке; 17. Милшпевској, на Савинцу, од Кичевске и В. Мокролушке у поље ка Приштинској ; 18. Млатшпумској, на Савинцу, од Краља Александрове у поље више Трнске: 19. Московској, на Савинцу од Чубурске код утрине близу Крста; 20. Небо.јшиној, на Савинцу, од старог споменика до Бокељске; 21. Нишкој, на Савинцу, од Сннђелићеве до Војвођанске; 22. Ново Пазарско.ј, на Савинцу, од Кичевске до Макензијеве;
23. Орловској, на Савинцу, од Чубурске до позади Приштинске; 24. Павиној, на Савинцу, од Крагујевачког друма ка бањичком логору; 25. Поцерској, на Савинцу, од Милешевске у иоље ка Нишкој; 26. Подгоричкој на Савинцу, од драгачевске до Лауданове; 27. Приморској, у кв. палилулском, од потока булбур-дерског до гробљанског пута; 28. Приштинској, на Савинцу, од каФане Чубуре у поље ка Св. Сав. крсту; 29. Расинској, у кв. палилулском, од Краљ Александрове у њиве ка булбулдерском потоку; 30. Рудничкој, на Савинцу, од ТТТумадиске до Небојшине; 31. Синђелићевој, на Савинцу, од Краљ Александрове до Милешевске; 32. Сокачету Вулетовом, у кв. врачарском, од Крагујевачке без излаза; 33. Средачкој, на Савиицу, од Краљ Александрове до Нишке; 34. Трнској, на Савинцу, од Милешевске до у њиве ка Краљ Акександровој улици; 35. Хаџи Милентијевој, на Савинцу, од Небојшине у поље;
И
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ написао коста н. костић
( наставак) Из Сарајева је полазио један друм на СИ, преко Олова и Борча у Зворник; други на ЈЗ. у Коњиц и Мостар; трећи долином Босне у Борд. Овај је друм имао више стратегиску вредност: њиме су Маџарн, а доцније и Аустријанци, продирали у Босну, Главни трговински друм из Сарајева је полазио на ЈИ., уз Миљацку, поред дан. развалина Старога Града или Кодидела. Нодидел. (У спом. ст!а8 СћосНсНсћ, Со(1јуе1;, СћосИсећ, СћосИсИсит.) 1 ) Већ у пол. XV. в. Кодидел беше у турским рукама 2 ) и са Врх-Босном беше од првих турских етапа у Босни. У Апр. 1459. г. Краљ
Ј ) Феркенџин погрешно једначи стари Кодидел са селом Годињем код Сарајева. 2 ) М. 8рес1 т. XXIII. с. 311—312.
Тома осво.ји од Турака Кодидел, подграђе попали а народ нешто поубија, а нешто у ропство одведе. 1 ) Ово је пустошење учинило, да Кодидел пропадне. Град је постојао и у XVI. в., јер га Зен (1550. г.) спомиње (Ко(Ше1). У граду је седео турски кастелан са 50 Јаничара. 2 ) Данас од Кодидела постоје развалине на ушћу Палошћице у Миљацку, испод М. Требевића. 3 ) Из Кодидела је друм ишао у трг Прачу. Прача. У ХШ. в. (1244. г.) спомиње се „Гп соин1;а1;и (Жупа) Вегег Ргасћа Вузсћггрша". 4 ) Прача се спомиње као трг и у XIV. в. Г. 1336. на дубровачкој територији се насели неки г Вурађ Прачанин. 5 ) У XV. в. Прача беше гласовит трг; али она изгуби свој трговински значај развитком Сарајева. 6 ) Већ 1550. г. Прача (РагасМа) беше незнатно место; 7 ) али Прача са свим не пропаде, нити се друм преко Прача наиусти. Божур спомиње „уПа^е с1е Рга^а." 8 ) Још при крају про-
!) Јћ. с. 239. 2 ) 81аппе к. X. с. 20Г>. — Ка<1 к. 1.ХТ1. с. 124. 3 ) Бг. В1аи, КеЈзеп ( В иди карту) —Козк. с. 148. 4 ) Тћкјпег. V. Моп. 81. Мег. 1 I. с. 298. 6 ) М. 8рес(;. v. XXIX. с. ЗРЗ., 403. °) Нз1 ;га88еп с. 85. 7 ) Ка <1. к. 1 ј Х1Т . с. 124. — 81аппе к. X. с. 206. (Зен). 8 ) Уоуа^е I. I. с. 404.
шлог века путовало се овим друмом из Сарајева у Прачу. 1 ) Из Праче се долазило на Дрину код Горажда. Горатде. (СогахДа, Сога81(1а. СгогоибДе, Оогас1ја. 2 ) Горажде, као год и оближњи кастели Самобор и Прилии, спадаше у баштину Војводе Сандаља. 3 ) У XV. в. трг у Горажду похађаху Дубровчани. 4 ) Зено спомиње Горажде као Ога§^ас1а. 5 ) У XVI. в. у Горажду беше ћириловска штампарија. 8 ) У ХУП. в., по неким католичким релацијама, Горажде беше варошица од 150 кућа. 7 ) Из Горажда је друм ишао преко Дрињаче у Чајниче и даље у Пљевље, где се састајао са Дубровачким друмом. У XVI. в. на Дрини беше камени мост, од кога данас стоје стубови у води; 8 ) Из Горажда је ишао један пут уз Дрину у Фочу. Из Сарајева је ишао исто тако важан друм на И. у село Мокро, преко Романије у хан Подроманију, преко Гласинца,
! ) Епке!, 6. КајЈ. с. 315—317. (Путопис од 1792. г-) 3 ) У нар. песм. „Гораждч на Ердеговини". Вук. Пјесме к. III. с. 543. 3 ) М. 8рес1 v. XXII. с. 350—351.; v. ХХШ. с. 268. 4 ) Пуцић, Спом. к. I. с. 13'\ ») Ка<1 к. 1 ј. БХН. с . 97. в ) Спом. Обод. Просл. с. 61—62. 7 > 84аппе к. XIV. с. 177.; к. XVII. с. 138. 8 ) Т>г. О. В1аи, Ке18еа с. 84—85.