Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖМЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖМГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА
Л\\ХХЧЧЧХ^Ч^ХЖХХ\Ж\ХХХХХХ^ХХХ>.Х'15Л.ХЧХХХ>.ЧХХХХ*\\^Х\.ХЧЧХ\\ХХ'*,ЛЖ\1 лгххлЈ Год. XVIII. Г ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ 11. I : II V :
.ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ1 НЕДЕМ 5. 1ШТА 1900.
' ХЛЖХХЧ ^ ЧЛХ *^'*''** Л ХХХХХХХХХХХХ\Х\ХХХХХ\ХХХХХХХХХХ*.ХХХ\ХХХ»
Број 11.
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛТЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ
За Србију на годину на нола године . . За стране земље на годину .
•ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА
ПРЕТПЛАТУ ВАЛ.А СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТПНОКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДВНЦШЕ НА УРЕДНИКА
6 динара
РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ
НЕПЛАЂЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Фебруара 1900 год. Предоедавао председник општине г. Ант. Пантовић; присуствовали чланови суда, г.г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Д-р Вој. М. СЈ'ботић, млађи, Миленко СтвФановпћ, Н. Петровић, И. Коздић, Петар Новаковић, Мих. Јовановић, Спаса Илић, Сииа Николић, Мита Петровић, Јован Илкић, М. Клидис, Д. Тадић, Јанаћ М. Јанковић, Коста Др. Ризнић, Ђ. Соколовић, К. Н. Лаваревић, Зах. К. 3. Поиовић, Петар И. Јовановић, Н. Спасић, Михаило Михаиловнћ, М. Ј. Божић, Три#ун Ђорђевић, Стојан Пајкић, Давид Вули, Ђока Тошић, Атанасије Петровић, Ђорђе Митић, Мијаило Миловановић, М. Савчић. - (свршетак) XVI Председник општине извештава одбор, да је на дневноме реду тражење кварта палилулског, да суд оиштински да реч: признаје ли право своЈине Сими Ђ. Поповићу, вишем контролору мин. војног и Данилу Романовићу овд. трг. на извесну покретност, која је као својина Михаила Лозанића, а не Милана Симића, као што је у дневном реду погрешно стављено, — узета у попис по забрани одобреној решењем првост. суда за вар. Београд оц 10. Новембра 1899. год. М 24152, а по тражењу Главне Контроле, за обезбеду 7885,05 дин. нађеног недостатка трошаринској управи, на покретност Милана Симића, бив. управника, и Мих. Лозанића, бившег благајника општ. трошарине. Да је општ. правозаступник изјавио мишљење, да појављени господари пописане покрет-
ности до данас нису ничим доказали, да су пописане ствари ; које су означене као својина Михаила Лозанића, њихова својина и даим с тога не треба признати право које полажу, док то не би законим путем доказали. По саслушању тога одбор је решио, да општински суд изјави, да не признаје ираво својине појављеним господарима Сими 'Б. Поповићу, вшпем контролору мин. војног и Данилу Романовићу, овд. трг. на пописану покретност, по забрани одобреној решењем првост. суда за варош Београд од 10. Новембра 1899. г. ЈУа 24152 на покретност Милана Симића бив. управника и Михаила Лозанића, бив. благајника општ. трошарине, а за обезбеду 7885,05 дин. нађеног мањкауУправи општинске трошарине, а која се покретност означује за својину Михаила Лозанића, док то судским путем не докажу. ХУП По прочитању решења општ. суда АБр. 222^ — одбор је решио, одобрава се ово решење општ. суда, а на име, да се вредност набављеног рама за велику слику Његовог Величанства Краља Александра I. у две стотине дин.
исплати у овој години из буџет. партије на ванредне и непредвиђене расходе. ХУШ Председник извештава одбор, да је општина београдска учинила Српском Друштву Црвенога Крста у прошлој години извесну новчану помоћ ради успешнијег постизавања његових добротворних намера, па предлаже, да то и у овој години учини. По саслушању овога, одбор је једногласно решио, да се Српском друштву Црвенога Крста и ове године учини поклон у две хиљаде и пет стотина динара, која сума да се исплати из трошаринских прихода, за ову годину. Да се за ово решење изиште надлежно одобрење. XIX Председник извештава одбор, да јеопштински суд решењем евојим од 18. окт. 1899 АБр. 8994 решио да се пок. Мих. Богићевић, бивши предеедиик београд. општине, упише за члана добротвора друштва „Краљ Дечански" са улогом од пет стотина динара. Да је одбор општински у седници својој од 21. Октобра 1899. г. решењем АБр. 8900, одобрио ово решење општ. суда с тим, да се овај удог од пет стотина динара исплати друштву из буџетске партије на непред виђене иотребе за 1899 год.
и
по
СРПСКОЈ ЗЕМЉИ написао К0СТА Н. КОСТИЋ
( наставак) Приштина. (Успом. и пут. Ргез1ша, Рпесша, Рп8с1јпа; Приштинд; т. Пиристина). 1 ) Приштина се већ 1322. г. помиње као град. 2 ) У XIV. и ХУ. в. у Приштини је била повећа дубровачка колонија. Дубровчани су узимали под закуп приштинску царину с целом царинском облашћу. 3 ) Краљ Стеван Дечански, цар Душан, а доцније Бранковићи и Гребељановићи бавили се и писали повеље у Приштини. Вуку Бранковићу Приштина је била престоница. Дубровачки посланици, враћајући се са двора ') Име Лриттина Вује, Кес. 4. I. с 201 , доводи у везу са речи иришт {(ишсиг), а Хан и са речи брежуљак (Веи1е, Ниће1). КеЈае с. 123. 2 ) М. 8егћ. с. 663. а ) Пуцић, Спом. к. II. с. 61—64. „ЦЛрИН8 ПрИШТ6КћСК8 Ск КСЕМИ ШГГ21МИ К016 С8 ПОДк ПрИШТЈКкСК8 ЦЛрИНв; приштеккск« Ц^ринб И кири; аес1оћапа (1е РпвЦпа еС (1еШу ђјгј. — М. 8рес4. v. XXIII. с. 136.
кнеза Лазара у Крушевцу, свраћали су у Приштину, да и са Вуком закључе трговинске уговоре. 1 ) И у XVI. в. Приштина је било трговинско место, Петанчићу (1522. г.) Приштина је „место некада веома омиљено мизиским (§с. српским) господарима, најбогатије село у Лабу. 2 ) Курипешићу (1530. г.) Приштина је варош. 3 ) И у другој пол. XVI. в., по Комуловићу (1584. г.) у Приштини се налазила дубровачка колонија. 4 ) У XVII. в. Приштина је била још знатнија варош. Ар. Петар убраја Приштину у ред најглавнијих места призренског епископата (1655. г.). Б ) У Приштини беше столица надзорника оближњих мајдана. 6 ) Дубровачка колонија бројала је на 20 кућа. 7 ) Д-р Браун (1669. г.), на повратку своме из Скопља кроз Качаник, бележи за Приштину да је добра варош. У Приштини је онда владала куга и Браун похита у Куршумлију из епидемичне ва-
!) М. 8егћ. с. 149—152., 207—209. — Нуцић, Спом. к. I. с. 5.; к, II. с. 5., 61., 62 — 64 — Споменик XI. с. 48., 52., 34., 65., 102. 2) КаД к. Х1ЛХ. с. 127., 133 -131. 3) Ка(1 к. ИУ1. с. 177., 179 — 180. 4 ) Моп. ВресЈ. V. XXIII. с. 339, 5 ) 81аги1е к. XXV. с. 189. 6 ) Споменик XVIII. с. 58. 7 ) 81а1Јпе к. XXV. с. 196., 198.
роши. 1 ) — Пространије и драгоценије податке о Приштини у XVII. пружа нам релација познатог Петра Богданића (1685. г.). Богданићу је Приштина „отворено место" са 3.000 кућа од прилике и доста живо трговинско место. Имала је односа са Скопљем, један дан удаљеним. Косовски .валија становаше у Приштини, да би избегао трошкове и руднике надгледао. 2 ) И у прошлом веку Приштина је остала као трговинско и политичко место. Енгелов путописац спомиње је; 3 ) а Божур рачуна у њој 7 — 8.000 становника. 4 ) У почетку овога века, по извештају Француског консула А. Васа (1812. г.), Приштина је имала на 8—9.000 душа. На далеко је била позната са својим панађурима у Априлу и Септембру. На врло живе панађуре долазили су трговци из свију околних места и из Солуна, Једрена, из Арбаније, Босне, Ниша; а продавала се: чоха, капе, млетачка стакларија, немачка чоха и ножеви, муселин, готове хаљине,
*) Споменик IX. с. 41. 2) Тћејпег, V. М. 81. Мепс1. 1. II. § 2(3. с. 221. РпвИпа. 11011 ћа са8 (е11о, пе VI е С1п (;а (11 гаига §Пе, та 1ио^о арег1е (Ц 3.00 ) сазе јпсјгса, е аааа! тегсап(ј1е, Иеие соггЈзропДепга соп 8еор1а ииа ^10гпа4а 1оп(;апа. ОпПпхагЈа1пеп1о дш гевз1е(1е П ћ18ва <3ј 8сор1а рег Ги^и-е 1е вреве е рег а88181еге а11е т1и1еге и т. д. 3 ) Еп^е1, с. 322 4 ) ^оуа§;е 1;. I. с. 409.