Београдске општинске новине

Вро.ј 13

52 —

Год. XVIII

VII По прочитању решења општ. суда АБр. 8536/99 којим је општина београдска уписана за члана добротвора књижевне задруге, и по прочитању извештаја ликвидатора и месног рачуноиспитача по истом предмету,.— одбор је решио, одобрава се општ. суду да може из буџетске партије на непредвиђене трогакове и расходе за ову годииу учинити издатак у једну стотину и педесет дипара за упис општине београдске за члана добротвора књижевне задруге. VIII По прочитању акта Г. Министра грађевина ГБр. 2935 којим преко управе града Београда извештава суд, да не одобрава молбу суда о непросецању Влајковићеве улице и наређује, да се за сада што пре просече иста улица бар између Косовске и Хилендарске а доцније кад општини буде могуће и даље преко Хидендарске удице, — одбор је решио, да се овај предмет одложи за доцније кад општина буде имала за ово буџетске могућности, јер јој је за сада према срествима, којима на ову цељ располаже не могуће ово просецање изврпшти. Да се о овоме извести и Господин Министар грађевина. IX За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу одборску седнину и то: мишљење одбора, да ли да се уговор са Денком Стојановићем о закупу „Табак Ибрахимовог чајира," раскине; решење шта се има урадити са зградом старе општ. кланице; молба Дим. Стојановића, концесионара, да му општина изда под закуп зграду старе кланице ; одобрење одбора да се 85 дин. за осигурање зграде Цветног трга исплати из партије на ненредвиђене расходе; тражење опсерваторије да општина огради своје плацеве; молба Влад. Савића пенс. за ослобођење поротничке дужности; молба Алексе Васића, пуномоћника Думе Деде, да се његов властодавац ослободи плаћања дужне таксе за воду;

саопштење процене имања Свет. Стојадиповића; тражење Тодора Милишића, да се ослободи касапске аренде; молба Милосава Живковића финанса трошарине, за новчану номоћ ; решење питања. односно нашгате дужне калдрме испред бившег имања Стевана Радоеављевића у Краљ Адександровој удици, — одбор је решио, да се ови предмети ставе на дневни ред за идућу седницу.

Н А Р Е Д Б А Да би се отклонили несрећни случајеви, који би могли наступити услед тога, што појединци врло често пуштају улицама одраслију ждребад па и саме коње, а без икаквог или са врло малим надзором, Упраиа града Београда, позвана дужношћу да се стара о личној сигурности престоничких грађана, овим објављује истима, да ће у будуће сваки онај, чије би се одрасло ждребе или коњ нашао на улицн, а не би био од нарочитог лица вођен или за кола везан, бити кажњен по §. 326. казн. закона. Из канцеларије управе града Београда, 16. Фебруара 1900 г. Бр. 3661.

штава обвезницима резервистима и I позива народне војске, да се свакп, који би желио да се оперише, пријави команданту VII. пуковског округа, са својом војничком исправом или уверењем, да изјави да хоће да се операцији подвргне а команда ће га са својим актом упутити у војну болницу. Од суда општине београдске 14. марта 1900 год. ОВБр. 623 у Београду.

0 Г Л А С Као прошле тако и ове године држаће се у вароиш Пироту тродневни марвени панађур у дане: 1, 2 и 3 априла текуће године. На овоме панађуру продаваће се стока свију врста. Ово се саопштава трговцима ради знања. Од суда општине града Пирота 8. марта 1900 год. у Нироту Бр. 1395.

0 Б Ј А В А Господин Минпстар војни предписом својим од 19. т. м. ЛБр. 561. изволео је наредити: да се саопшти свима просутим обвезницима редовне и првог позива народне војске, да имају права на бесплатну операцију и лечење у београдској војној болници, до оздрављења и о државном трошку. На основу наређења команданта VII. пуковског округа од 25. Фебруара т. г. Бр. 2411. суд општине београдске саоп-

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра грађевина од 6. марта тек. год. Бр. 1802 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у своме грађевинском оделењу, на дан 24. марта у 10 часова пре подне за оправку стакленог салона у Топчидеру. Предрачунска јс пена овога посла 1025 дин. 41 п. дин. а кауцијау170 дин. полаже се у готовом новцу, вредећим папирима или интабулацији према закону, Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије Управе града Бео" града грађевинског оделења 17. марта 1900год. Г.Бр. 363 у Београду.

Петровић 1727. г. уједини Београдску и Карловачку Митрополију. 1 ) За аустријске владе у Београду се још налазио трговачки суд за решавање трговачких спорова. 2 ) У почетку овога века у Београду је била добро развнјена посредничка трговина између турских и аустриских земаља. 3 ) Знамените царинске приходе за се је побирао везир београдски. 4 ) За Карађорђеве владе, као што се види из Карађорђева Деловодног Протокола, преко Београда ишла је у Ниш аустријска транзитна трговина. У почецима новог српског државног живота, док се још не беху подигли омањи трговински центри у маженој српској држави, Београд беше стовариште за све градове и села у Србији. 5 ) Тада се Београд поче трговински развијатн и потискивати турску варош. 6 ) Београд постаде посредником у извозу српских сировина и увозу аустриских Фабриката. 7 ) Ипак је Београд непрестано чинио утисак оријенталске варопш, док је Земун „сијао вели-

!) М. Петровић, Финансије к. I. е. 60. 2) Гдасник к. III. 2. од. с. 272—273. 3) П. Соларић, Гражд. Земл. с. 468. 4 ) М. Петровић, Финансије к. I. с. 33—34. б ) В. и Л. Петровић, Грађи с. 306. в) Споменик XXIV. с. 20., 25. ?) Вопе, ТигдиЈе *. III. е. 161—164. — ЛУештег, с. 228.—230. — Ст. Мшогаевић, Земл. с. 39., 62.

чанственошћу јевропске вароши." 1 ) Сава Мала, у којој су данас груписани највећи београдски капитали, 1826. г. беше село од 100 кућа и спадаше у спахилук Кнеза Милоша Великог. 2 ) Када се Србија под Обреновићима ослободи турске супрематије, Београд, престоница Србије, постаде преставником југославенске радиности, трговине, културе, цивилизације, књижевности. На Београд су управљени погледи од Црног до Јадранског Мора, од Саве и Дунава до Јегејског Мора.... Цариградски Друм полазио је из Београда преко и. дела Врачара и ишао поред Дунава на ушће В. Мораве и даље у срвек. Браничево. Пропашћу Браничева напушта се тај пут на ушће В. Мораве, па се иде краћим путем преко Шумадије. Скретање се вршило код дан. Гроцке. Путницима XVI. и XVII. в. падаше у очи на овом путу до Гроцке градић Авала или Жрлов. 3 ) Градић је био насељен још 1675. г. 4 ) За

!) Г|атаг1шр, Уоуаее еп Опеп4 1832—1834. с. 275. 8ет1т, ргеппеге ујИе (1е 1а Нопдпе, ђгШе <3е 1' ап1ге сбкб <3и Бапиће ауес 1ои1е 1а тајЈпШсепсе (1' ипе тП1е (I' Еигоре. ■2 ) Ј. Вујић, Путешествије с. 19—20., 303. 8 ) У путоп. НоћоНа, Науа1а, Ауа1а, ХЈегпа^т; багпоте, 2агпо. У пир. песм. „Од Авале Порча." 4 ) Морозини 1675. г.: Науа1а, СогЈегга Дј 60 сабе. Ка(Ј. к. БХХ1. с 21.

време Аустријанаца (1718 — 1739. г.) беше колонија Немаца из Пфалца ДвомошКе. 1 ) Гроцна. 2 ) Гроцка је подигнута 1550. г. због темишварских инвазија. 3 ) Како бележе неки путописци, 4 ) у Гроцкој је у XVI. в. био каравансерај. У аустр. дистр. списковима Гроцка се помиње као варош и главно место истоимена дистрикта. 5 ) У Гроцкој се тада налажаше школа и царинарнпца. 6 ) Смедерево. (У спом., докум., акт. 8те(1го, 8епс1его, 2ен(1егуо, 8т(1епп, 8утапс1па, 8те1го, 8тес1егуо, 8теЉео, 81тес1го, 8етегп1г1а, 8атап(1па, 8еп(1егеуо, 8етес1гит, 8та<1егуо, 8т1(1егоуо, 2епс1егет, 82епс1геп, 2еп(1геп; 82еп(1гоУ1ит, 8уп(1егеуо, и т. д.; Смидфјко ; у пут : 8еп(1егеип, 8атап(1па, бсћтедга^, 8сћте(1гауо, 8етеп(1геу и т. д.) (Наставиће се)

!) Чуп. Год. к. VIII. с. 264., 330. Хтееућгиск, 2\уеЈћгискеп, 21пП)гиск. 2 ) У пут. Шзваг^Ме, Н18иаг1иј, Ш88аг1иск, вигик Ра1апка, (Јогог^с, 6го1кка, 18агсћ1с11, Ма1а Ра1апска, С1ееп РаПапса, Оговса, 1сћагсИс, МаН Ви1коуаг, Рагсћап, К1еуп Ра1аиеа; у аустр. рат. рапорт. Кгогка, Кгогпа, Кгеакап, Кгаакап, Сгегка, Ккегка, Кгог. 3 ) НеегаЈгавве с. 124. 4 ) Римов, Цигнадив, Герлах, Л. Рим. 5 ) Спом. XVIII. с. 103. Максим Ратковић назива Гроцку вароши, а Свилајнац, Ћуприју и Параћип шанцевима и селима. Гласн. к. 1 ј У 1. с. 195., 197. °) Гласник к. 1Л'1. с. 195., 197 М. Петровић, Финансије к. I. с. 37.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића.

Уредник МИЛИЈА ЈОВАНОВИЋ