Београдске општинске новине
Бро ј 15
- 59 —
Год. XVIII
раније одлуке донесене по овој етварн у седници одбора од 31. децембра 1899. АБр. 9451, — одбор је решио да се прек.о ове молбе пређе на дневни ред. X По прочитању акта Асана Смаиловића бозаџије, АБр. 1736, којим тражи, да му општина изда под закуп право продаје бозе салепа и осталих бозаџиских артикала, на новој општ. кланици по годишњу закуппу цену од три стотине и шесет динара и по прочитању извештаја економнога одељења по истом предмету, — одборје решио, да се ова понуда одбаци, а да се држн лицптација за издавање под закуп овога општинског права продаје бозе, салепа и осталих базаџиских артикала на новој општинској кланици.
посланици у једној чађавој каФаници са прозорима од прорешетане хартије. 1 ) Бован , 3 ) У Ср. В. Бован беше знатно тржиште. У XV. в. пострада од султана Мусије. 3 ) У XVI. в. је обично село; али друм и после тога и у XVII. в. пролази кроза њ. 4 ) X. КалФа спомиње „Булован на главном београдском друму." 5 ) Код дан. села Јовановца, које се до 1859. г. зваше Шуиељак?) од Цар, Друма се одвајаше једна побочна грана, па поред СталаИа и преко Ј. Мораве иђате у Крушевац. Ирушеваи,. (У спом. Сћт080^а12, Сги8бћоуа^г; Крог/чшккцк, Крглшмцћ; у нар. песм. Крушевац и Крушево; т. Алаџа-Хисар. 7 ) Крушевац се подиже у XIV. в., када га Кнез Лазар учини својом престоницом. Дубровчани су долазилн у Крушевац, да од Ј ) У путоп. Кизи, Каавеп, Казпа, КазсИаих, Кавоћпа, Ка§пја, Кајап. КаЗ. к. СХУ1. с. 51. —Чуп. Год. к. XVII. с. 106., 153., — 1)пе8сћ Кејзе с. 48., 61., 472 2 ) Колкклнк; у путоп ВоНуап, ВоПћап, 6о1ућап, ВоНпаш. 3 ) Неегз4га88е с. 125—126. ") Каа. СХИ. с. 217. — 8(аппе к. XXII. с. 95., 180. 6 ) Споменик XVIII. с. 32. °) Мидићевић, Србија е. 801. 7 ) Алаџа-Хисар значи Шарени Град и отуда се, ваљда, у нар. песм. Крушевац навива „шануем шареним", „шареном чаршијом " Вук, Пјесме к. II. с. 190. — Мидић. Србија с. 217. — Бује изводи име Крушевад од глагола крушити (сисППг) Тиг^ше, 1. I. с. 31.
XIII По нрочитању молбе Милеве Јорговпћ, удове, управитељице завода за васпитање и женски рад АБр. 1827, којом моли за новчану помоћ за набавку клупа за свој завод, — одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци. XIV По прочитању молбе Спире Јаковљевића, АБр. 1829, којом моли за новчану помоћ за Драгомира Јаковљевића, ванбрачно дете, које је усинио, а сада га, пошто је и сам осиротео и као старац од 76 година не можс издржавати, — одбор је одлучио, • да се ова молба упути на оцену и даљи ноступак одборској комисији за издавање милостиње. ' XV
К. Лазара задобију трговинске повеље. У XV. в. Крушевац са околином постаде поприштем борбе између Турака и Срба са Маџарима. Брокијер га нашао ограђена двоструким зидом; али беше незнатна варош. 1 ) Турци га учинише знаменитом и стратегиском етапом против Србије и столицом алаџахисарског санџака. 2 ) Крушевац спомињу и АЕ. Нетар (1655. г. а ј и Браун (1669. г. 4 ) Из Крушевца је друм ишао долином Расине, кроз Јанкову Клисуру, у долину Топлице у Куршумлију. Нуршумлија. У Ср. В. - у се најпре звала Топлицом, Из ње је Немања отпочео свој рад око уједињења. У близини је Немања подигао цркву Св. Николе, која је доцније постала столицом топличке епископије. Доцније она доби име Бела Црква, како се мисли од Немањине цркве. 5 ) Име
1) Чуп. Год. к. XIV. с. 52. — Ка(1. к. Х1Л1. с. 171. — Гласн. к. VI. с. 249—226. — По Новаковићеву и Матковићеву изводу Согзећесћ, а по Ристићеву СогвећеЈће. Извод Ристикев на брзу руку рађен у номенклатури се у нечему разликује. 2 ) Алаџа хисарски санџак имаше, по Рико-у, 27 зијамника а 509 тимарника; а скопљанеки: 20 зијамника а 344 тимарника. 3) 8(аппе к. XXV. с. 189. 4 ) Споменик IX. с. 38. 6 ) Јгесек, Н84га88еи с. 88.; Неегз1.габзе с. 77.
XVII По прочитању решења општинског суда од 7. Марта 1900 АБр. Ј 935 донесеног за промену коња Управе општинске трошарине званог Биџа" путем трампе као и по прочитању извештаја комисије састављене за преглед истог коња, одбор је решио, одобрава се у свему ово решење оиштинског суда. XVIII По прочитању акта економног одељења АБр. 1826, — одбор је решио, одобрава се накнадни кредит у хиљаду динара за ову годину на буџетску партију бр. 79. на потребе: административне, рачунске, техничке, књиговезачке и претплата новина. Издатак овај, да падне на терет општинске готовине. Да се за ово решење изиште надлежно одобрење Господина Министра Финансија. XIX Ј Председавајући члан суда износн одбору на решење понуду проте Алексе Илића, којом нуди општини, да му и даље од 1 маја т. год. задржи под закуп његову зграду у којој су.смештене канцеларије водоводног одељења, нод досадањим погодбама и цени, л да он о своме трошку изврши нужне оправке на истој зградп у горњем спрату. По прочитању те понуде АБр. 2010 и извештаја економног одељења, — одбор је решио, усваја се ова понуда с том изменом да месечна кирија буде у место досадање у две стотине двадесет динара, две стотине динара, и са оном изменом тачке 3. под б. ранијег уговора која је учињеиа-!* споразумом од 6. новембра 1899 год. између уговорача и општине. XX По прочитању решења општипскога суда од 6. марта тек. год. АБр. 2144, донесеног од-
је ово било и у XVI. и XVII. в. ; Ј ) а, по извештају М. Ризнића, и данас постоји предање, да се Куршумлија некада звала Белом Црквом. 2 ) У турско-аустриском ратовању 1737—1739. спомиње се „1а ра1апдие Де СоззитћНа." 8 ) Из Куршумлије пут је ишао преко Преполца у долину Лаба и даље на Косово. Долина Лаба, као год и Косово , у Ср. В.-у беше врло културан крај. 4 ) Из околине Бована и Алексинца Цариградски је Друм ишао даље у Ниш. Ниш. (Виз. Хитјоој, N аСааоу, №ао;; у крст. пут.: Шсгћ, N12, Шзва, Шазеа; у срп. спом. СЛЛКИК1Н Нншк; у пут. XVI.—XVIII. в.: Шааа, Шва, Шаса, Швае, N^8, Ш«, N118, Шсе, М188аеа, Шзсћа, N1801), Јзсће). У византиско доба Ниш је био један од главних трговачких градова и једна од четири оружница у Илирику. То беше, особито за Константина Великог, лепа, богата, украшена, добро насељена и утврђена варош. Он беше на десној страни Нишаве и могло му се прићи са свију страна. У Великој Сеоби Народа Ниш пострада.
1) Кас1. к. Х1ЛХ. с. 126., 128., 129. Петанчић: Ва31Пса А1ћа. — Куршумлија је дан. име добила вероватно у XVII. в., јер Браун (1669. г.) спомиње Ве11а сћегдиа ог Сигзитпе. Споменик IX. с. 41. Старинар к. I бр. 4. с. 148. 3 ) С1е Сгег\у. ТћеПпаћше с. 255—256. 4 ) Српски војници 1878. г. из патриотске жудње прозваше долину Лаба Малим Косовом. Отаџбина к. IV. с. 217
XI Но прочитању молбе Душана Ђ. Остојића, бив. контролора"државне трошарине, АБр. 1648, —- одбор је решио, да се молиоцу изда из општинске касе а из сиротињске кутије педесет динара на име помоћи за — лечење — операцију. XII Председавајући члан суда износн одбору на решење молбу Павлије удове Илије Јанковића, бив. општ. службеника, којом моли за месечну новчану помоћ. По прочитању те молбе и извештаја стараона општ. сиротиње АБр. 1057, — одбор је решио, да се Павлији удови пок. Илије Јанковића, бив. општ. службеника, и њеној деци од првог марта ове године издаје из ошптинске касе на име помоћи по тридесет динара месечно нз буџетске партије број 86.
По прочитању акта Свештеничког Удружења АБр. 1260, — одбор је решио, да се општина београдска упише за члана утемељача свегатеничког удружења са улогом од сто динара. Издатак овај, да се учини из буџетске партије бр. 157 на ванредне и непредвиђене расходе. XVI Председавајући члан суда износи одбору на решење молбу Денка Стојановића, баштована овд. којом моли, да му се одобри да може задржати у целости зграду, коју је самовласно подигао Јосиф Здравковић на плацу регулационог ФОнда званом „Табак Ибраимов Чајир", који он под закуп држи, а коју је зграду купио путем лицитације, кад ју је кварт дорћолски продао за наилату извеених трошкова које је Здравковић поменутом кварту имао плаћати, — с тим, да ова зграда по истеку закуна поменутог земњишта остане у општ. својину. По прочитању те молбе АБр. 1792, — одбор је одлучио, да члан Суда г. Сгеван Ивковић и одборници г. г. Пера Новаковић и Стојан Пајкић, изађу на лице места, учине потребан увиђај и поднесу одбору извегатај са мигаљењем односно умесности ове молбе.