Београдске општинске новине

Број 15

- 61 -

Год. XVIII

VI. На дан 17. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву на оиштинској ливади коц кршне Луирије; и VII. На дан 18. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву на илацевима бив. Сака Чесме, Мале Чесме, црквеном илацу у Душановој улици и на Дунаву од градског реона иа до земљишта устуиљеног друштву за уређење и унаиређење Дунавско-Варошког краја. Лицитације под бр. I, II, III, IV, VI, и VII, држаће се у канцеларији економног одељења Суда општинског, а под бр. V. пред механом на белим водама. Бдижи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцеларијско. Од стране Суда општине београдске 29 марта 1900 год. АБр. 2730. у Београду. 0 Б Ј А В А Господин Министар војни предписом својим од 19. т. м. ЛБр. 561. изволео је наредити: да се саопшти свима просутим обвезницима редовне и првог позива народне војске, да имају права на бесплатну операцију и лечење у београдској војној болници, до оздрављења и о државном трошку. На основу наређења команданта VII. пуковског округа од 25. Фебруара т. г. Бр. 2411. суд општине београдске саопштава обвезницима резервистима и I позива народне војске, да се сваки, који би желио да се оперише, пријави команданту VII. пуковског округа, са својом војничком исправом или уверењем, да изјави да хоће да се операцији подвргне а команда ће га са својим актом упутити у војну болницу. Од суда општине београдске 14. марта 1900 год. ОВБр. 623 у Београду.

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛА о уре ^ењу еснаФа димаичарског Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима пре и носде подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних разлога не могућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања допустити другога дана у исто време. Тако исто димњичар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочито за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цилиндар без раздике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог <>20 „ в) Т) у) г) спрата ........ 0"40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 0-40 „ д) за чижћење зиданог шпархерда 0'40 „ ћ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама I - — „ е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више 11'40 „ ж) за чишћење ауруна с чункоковима до два метра . . . 0'20 „ з) за испаљивање димњака . . 1*50 „ и) за чишћење типдова на пекарницама од типла . 0'20 „ Члан 17, Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових плаћају закупници (кирајџије).

Плаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће напдатити полицијска власт без икаквог одлагања. По наплати таксе димничар је дужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : колико је и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је наплаћено и ког је даначишћење вршено. На подеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене ориги налним потгшсом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалскн, Теразијсви, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале —

0-25 д.

Ј 0 70 д.

1'50 д.

За квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — Г— д.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ II. Пражвење помијара и нужника: а) Од кубног метра — — - — 6'— д. б) Од акова — -- — — — — 0.30 д.

нице, на гогу СербТе, великг и народообиланЂ градт. сђ твердинвомг." 1 ) Четрдесетих година Ниш је имао 16.000 становника, 11 мошеја, две цркве, сахатну кулу и велики базар са многим дућанима. Улицама се могаше и колима пролазити, (реткост за турске вароши.) Ханова је било много и доста добрих. Главни део становништва беху Срби; а било је доста Турака и Цинцара. Становништво се јако смањи кугом од 1838. г.; али се доцни.је намножи. 2 ) Ниш је онда стајао у трговинским везама преко Београда и Смедерева с Бечом и Пештом. 8 ) Турци су много ценили Ниш и звалн га „чистим сребром." 4 ) По ослобођењу у Нишу се, без војног гарнизона. рачунало на 30.000 становника. 5 ) Ниш је од вајкада био раскрсница врло важних друмова. Са Ј. 3-а долазио је Дубровачки Друм: са Ј-а са Косова, из Дубочице; са С. И.-а из Видина; на И. је одлазио Цариградски Друм, који је са С.-а долазио.

!) Гражд. Земл. с. 4 68. 2 ) А. Воие, КесиеП 4. I. с. 60—61., 76., 179. ^ше I. II. С. 340. ; {. III. с. 164. ; IV. с. 494. 8 ) Наћп, КеЈзе с 34—35. 4 ) Милићевић, Србија с. 92. 5 ) Карић, Србија с. 783.

Тиг-

На Ј. је ишао друм у Лесковац а поред града Коиријина /) од кога данас постоје развалине Курвин-Град.' 1 ) За време Турака код Курвин-Града, као на граници Лесковачког Пашалука, стајала је погранична турска жандармерија од Арбанаса. 3 ) Лесковац. У Ср. В.-у Лесковац са околином звао се Дубочицом. Да ди је стара Дубочица дан. Лесковац, у нашој се литератури водида доста упорна подемика. П. Срећковић са слабом аргументацијом доказивао је да је Дубочица предео Куманова. 4 ) Г. 1884. он дође до уверења да су биде двс старе Дубочице или Глубочице: Једна између пд. Ђакова, Маглича, Ибра и Моравице; а други предео дан Куманова. Прву је од цара Манојла добио а другу је мачем освојио. 5 ) — Да је стара Дубочица дан. Лесковац Ст. Новаковићје изнео овај најстварнији доказ:°) У једној Хрисовуљи Кнегиње Милице помињу се у Дубочици села: Мирошевци, Вина, Горино, река Сушица и рацоњинска међа. 7 ) На Нетерници надазе сс села :

>) У сри. лет., Спом. III. е. 1'26., 140. : Когпанц Копшлн. 3) Гласник к. Х1ЛХ. с. 9—12. Бује је на градским развалинама читао неке рим. натписе. Тигцше I. II с. 367. 3 ) А Ноив, КесиеИ I. I. с. 77., 79. 4 ) Гласник к. 1>ХХ. е. 202.—212. 5 ) Глас XXII. с 51—53. — Истор. к. II. с. 12., 43. 8 ) Чуп. Год. к. I. е. 182—186. Новаковићу је пришао и Љ. Ковачевић изневши још неке доказе. Старинар I. III. к. 3. с. 95—98. 7 ) Гласник к. XXIV. с. 273.

Мирошевци, Вина, Горина и Радоњица; а у њиховој близини тече Сушица. 1 ) За време Турака Лесковац је био од знатнпјих тргова. На његову се тргу продавали чувени домаћи ужарски производи и разносили се по Балк. Полуострву. У XVII. в. на великом је гласу био многопосећиван лесковачки панађур, који се држао у Августу у затвореном простору. 2 ) — За време Турака Лесковац је био повелика чпста варош и главно место истоимена пашалука. 3 ) Лесковачки паша имао је под собом Прокупље, Куршумлију, Крушевац и Параћин; а када 1833. г. последња два места бише ослобођена: паши остадоше само Лесковац, Прокупље и Куршумлија. Из Лесковца се ишло у Врање или мучним н дужим путем уз Мораву или, пак, веругавим путем долином Ветернице. Првим је прошао Јеротије Рачанин(1704.г.) другим: Браун (1669. г.) Хан и Ракић. 1 ) Из Ниша је један пут шлао кроз подграђе Неготин — а данас Јагодин - Малу, па је преко Грамаде силазио у долину Тимока и ишао у град Сврљиг. (Наставцће се)

1) Секц. Ђен. Кар. И м. 2 ) Споменик IX. с. 38—39. (Браун); XVIII. с. 62. 3 ) Вопе, Кес. I. 1. с. 77., 79., 81.; 4. I. с. 145 , 4. II с. 290.; I. II'. с. 186.; 1. IV. с. 508. —Каћп, Кејзе с. 57.