Београдске општинске новине

Број 16

а средњег имовног стања: Радован Антић каФ. ; да су мј г непознати: Светолик Косић, трг. момак, Вељко Цветковић и Драгомир Николић, келнери, Јохан Раутек, лимар, Зигмунд Виоли, обућар, СоФија Грујић, удова, Даница Јовановић, служавка, Таса СтеФановић, аутограФ мин. фин . Иван Лучић, аутограФСки помоћник мин. фин ., Лазар Војисављевић. штампар мин. фин ., Т одор Зељић и Васа Васић, слагачи у мин. фин ., Милан Арсенијевић, служитељ мин. фин . и Ката жена Јована Томића општ. служитеља; да су доброг владања а сиротног имовног стања Радиво.ј Ковачевић, учитељ у пензији и Коста Буковала, чинов. управе Фондова. . V Председавајући члан суда пзноси одбору на мишљење молбу Др. Николе Петровића, уиравитеља Народног Позоришта, којом тражи уверење о породичиом односу. По прочитању те молбе СТБр. 802, — одбор је изјавио мишљење, да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. VI Председавајући члан суда извештава одбор, да је општински суд решењем својим од 15. марта тек. год. АБр. 2308, одлучио, да цена лебу за другу иоловину мессца марта тек. год. буде двадесет и две паре дин. но килограму а леб да се нродаје но двадесет пара дик. у тежини од 910 грама. По прочитању тога решења, одбор је примио к знању, ово решење општинског суда о одређеној цени лебу. VII По прочитању молбе Јевгенија Чоловића, овд. бак. АБр. 2009, — одбор је решио, да се Јевгеније Чоловић бакалин овд. ослободи дужности присутничке а да на његово место буде за 1900 год. присутник при ислеђивању кривичних дела при кварту палилулском Никола Тодоровић, овд. каФ. У XVII. в., 1637. г. Муса-Паша подигну белопаланачки градић од развалина из старе Ремезијане, па се тај градић прозва Муса - Пашином Паланком , а доцније погрешно Мусшафа- Пашином Паланком. 1 ) Неки путописци Н. Века помињу на путу из Ниша у Пирот неку станицу Куручеише, Клисуру, Клисурицу или Суху Клисуру. Јиречек, Матковић а по њима и Бг. Шишманов на основу Тавернија и Моризинија једначе Б. Паланку и Куручешму. Али је то идентиФиковање погрешно. Куручешма се налазила у близини дан. села Клисуре на месту које се данас зове Куручесме или Стара Клисура. Ту се виде остаци зидане чесме, која се и данас зове Куручесме. По причању ту се налазила варош Сшара Клисура , која је имала 40 дућана, и која је записана у ћутуку. Још се впде темељи варошке цркве Св. Илије. 2 ) — У XVI. и XVII. в. Куручешме је била повећа варошица и главно преноћипгге између Ниша и Пирота. Из Б. Паланке друм није ишао трагом дан. пута у Пирот: кроз Цигански Кланац, поред Старчева Хана, Круше и Хајдучке

1) НеегзЈгаззе с. 126—127. — Бенаљија, Бенетн и Бурбури правилно називају Б. П.-у Муеа-Паш. Паланком. 2 ) Вг. Цвијић, Преглед ев. III. с. 30.

- 66 -

код „Два побратима" у Македонској улици бр. 33. VIII Председавајући члан суда итгаоси одс5ору на решење молбу Николе Јов. Протића, рачуноисиитача главне контроле, којом тражи, да се ослободи нлаћања дуга од калдрме саграђене пред имањем његове жене Катарине, ностојећим у Каменичкој улици. По прочитању те модбе КАБр.. 1679, одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци а овај дуг од саграђене калдрме на основу тач. 3. § 465. гр. суд. ност. наплати ексекутивним путем из имања пред којјим је иста саграђена. IX По прочитању молбе Мијаила Симића, рачуноиспитача главне контроле ББр. 53@§|99 ш извештаја општин. књиговодства, — одбор је решио, да се Мијаило Симић рачуноиспитач главне контроле, ослободи плаћања 6?' 0 , интереса на дут у две стотине динара и тринаест пара дин. од саграђене калдрме пред његовим имањем постојећим у балканској улици, а за време од 1. јажуара 1892 год. па на даље. (Свршиће се)

БЛАГОДАРНОСТ Г. Љубомир Христић, коњички потпуковник, српски војни изасланик у Петрограду, изволео је преко г. Милана Мићића, овд. новинара предати један чек у вредности од 30,50 динара у злату председнику општине београдске, да се ова сума подели сиротињи београдској. Суд опттине београдске у име београдске сиротиње, изјављује овим благодарност племенитом дародавцу. Од суда општине београдске 7. априла 1900. ББр. 1320. Београд. Чесме, кроз Шумје. Овај је друм саградио Митад -Паша. — Стари друм је ишао кроз Клисуру, пео се на један изданак Белаве, пролазио кроз Суво-До, ишао подножјем Белаве и Асарлука и улазио је у Пирот путем поред Бањице и преко каменог моста на Бистрици. 1 ) Овим је друмом прошао Брокијер. Он бележи да је из Пирота идући у Извор прешао неку планпну (т. ј. Белаву) па је дошао опет на исту реку (Нишаву). У турском времену одвајао се од старог друма код Суводола један пут и ишао ј. страном пиротске котлине у село Средорек , које се налазило на једном чоту од Божурате. И данас се по мало познају развалине села и Хана на месту Ханшише. Средорек спомпњу неки путописци XVI. в. Дриш спомиње реку Средорек , поред које се улогорило Вирмонтово посланство. 2 ) Из Средорека је пут ишао подножјем Ћелташа па је са Ј. И. преко Рогоза улазио у Пирот или је, пак, ишао даље не скрећући у Пирот, поред јужне Нишавине терасе. И данас се познају трагови тога

Ј ) Онај део Цариградског („Нишког") Друма иепод Пирота кроз Врбе постао је у времену Митад Паше. Пре тога ту се, као и по целом Барју, протезала недогледна мочвар. ђ Ке18е с. 82., 84—85.

Гад. XVIII % ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Суд општине београдске издаваће путем јавне усмене лицитације п©д закуп траву за кошење и попашу на еледећим скојим земљиштима за време ов©* летње еезоне и то* г I. На дан 12. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне траву на сшаром гробту; II. На дан 13. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне шриву у новом оишчжтекем сењаку:;: III. На дан 14. априла т. г. од 3» до 6 сати по подне траву код свију резервоара водоводних;: IV. На дан 15- анрила т. г. од 3> до 6 сати по подне шрту/ у оигитинској р<%садници, великом и малом Калимегдану: и код бив. батал џамије;: V.. На дан 16. априла т. г. од 3 до бсати по подне шраву/ на оиштинским ливадама код бемих вод:сн- Т VI. На дан 17. априла т. г. од 3 до 6 сати по подне шраву* на омштинској ли* вади коц кршне Луирије ;: и VII. На дан 18. априла т. г. од 3 до 6 сати по ноднс траву на илацевима бив* Сака Чесме, Мале Чесме,. црквеном илацџ у Душановој улици и на Дунаву од градског реона иа до земљишша устуиљеноз■ друишву за уређење и унаиређење Дунав^ ско-Варошког краја. Лицитације под бр. I, II, III, IV, VI, и VII, држаће се у канцеларији економног одељења Суда општиаског, а под бр. V. пред механом на белим водама. Ближи услови могу ее видети у поменутој канцеларији сваког радиог дана за време канцеларијско. Од стране Суда општине београдске 29 марта 1900 год. АВр. 2730. у Београду. старога друма, који етановници називају „Караванским Друмом". Овај је друм напуштао Пирот, па је разумљиво шш је неким путопиецима Пирот остајао у лево. 1 ) Пирот. На месту дан. оронуле пиротске цитаделе, квја је јако раздробљена барутном експлозијом 1885. г., беше рим. шап810 Тиггеа а доцније виз. (,)ште<1ата. 2 ) У Ср. В.-у Пирот се звао дан. именом како га и Брокијер зове. 3 ) -— У XVI. в. јавља се турско име Шехерћој, ШарЛој. А ) — У Ср. В.-у Пирот није био на великом гласу. Едризи (1153. г.) спомиње Тгонуа или Аи-оуа град поред речице, која долази са српских гора а излива се у Мораву. 5 ) Брокијер га спомиње као мало месго са градићем. 6 ) — У XVI. в. Пирот беше новећа лепа варошица, већином Турцима насељена. (с вр ш.ље с е > 2 ) За време Турака поетојао је још један нут из белопаланачке у пиротску котлину. Он је ишао из Пирота опет преко Биетрице, сев. подножјем Аеарлукн и Момчиловца, преко Будин-Дела, Темшнице, поред Црноклишта и даље сев. етраном белопаланачке котлине. Тим је путем нрошао А Вопе. КесиеП 1;. I. с. 236—239.; Тт^ше 1. 1У. с. 506. Неегв^газзе с. 24. 3) Ка<1. к Х1Л1. е 171. 4 ) У пут. XVI—XVIII. в : 8агеко1, Хзсћагакуп. 8сћег - аш, Шбсћагко, васкагкој, 8агеск, 8сћаг§оу, Твећаг^оу, 8егб1воуе, Сћег^шој, Хагсћпи, 8асксгко1, бећећег кг<м, Аз8агк101, А8сћагс1по1, Рјго!:, Ерп-о, РЈго1ћит, РЈгосћ, Р1го4а, Ругго, Ртог и т. д. в ) Кад. к. ХЕП. с. 147. в ) Јћ. с. 171.