Београдске општинске новине

Број 26

- 107 —

Год. XVIII

Станојевић, Јанаћ Јанковић, Младен Николић, и инжињер ошптински, да изнађу подесно месхо за грађење антропота, и о томе поднесу одбору своје извешће ради решења о даљем раду по овој ствари. XIII По прочитању одлуке школског одбора за варош Бооград АБр. 2492 којом тражи, да се за идућу шкодску годину, узме под закуп зграда за смештај грађанске школе, као и по прочитању извештаја економног оделења на истом акту, одбор је решио, да председништво општинског суда, у споразуму са надзорником школским нађе подесну зграду за смештај грађанске школе за идућу школску годину и да о томе поднесс одбору извештај на решење. XIV По прочитању извештаја суда и економног оделења АВр. 3783. на који се начин врши чишћење варошких улица, као и наплата ове таксе од сонственика зграда, пред којима се ово чишћење од стране општинских чистача врши, одбор је, на нредлог г. нредседника репгао, да се стави у дужност комисији, у коју да буду, члан суда г. Стеван Ивковић и одборници г г. Пера Новаковић и Отојан Пајкић, да проуче, ово питање, и означе које ће улице чистити општински чистачи и под каквим условима а које сами сопственици имања, и о томе поднесу извештај на решење. XV По прочитању мишљења општинског правозаступника и наредбе суда општине београдске АБр. 3590 да се не води парница са Данилом Романовићем овд. по предмету спорења права својине пописане покретности Мпхајла Лозанића бив. благајника општинске трошарине због деФицита учињеног општинској трошарини, — одбор је одобрио, наредбу суда општине београдске, да се ова парница не води пошто општина нема никакви доказа за своје право нити изгледа да парницу може добити. Римљанн нису имали много обзира према староседеоцпма; отуда се 6. године по Христу дигла побуна у Панонији. Римљани су ову буну угушили и населили нове колоније, чиме се убрзало романизоваље овога краја. За време цара Трајана подељена је Панонија на два дела: Источни део звао се Раппота гп/епог а западни Раппопга трепог. Раппота гп/епог била је дакле источни део целокупне Паноније. И она је такође била подељена на два дела: Северни део звао се Раппота Уа1епа, у којој је било главно место 8ор1апае, а јужни део који ће од сада нас занимати, звао се Раппота зеситЈа и обухватао је цео данашњи Срем имајући за главно место 8Ггттт (који је лежао на месшу данашње Митровице). У II столећу по Христу, била је римска власт у овом крају у најбољем цвету. Овај је крај (као и други околни) био готово потпуно романизован, а поред тога дошла јеу ове крајеве и римска култура. Шума је искрчена и отпочела је земљорадња, те се тако од примитивног начииа живљења (какав је био код староседелаца ових крајева) дошло ка напреднијем. Тај се напредак у привредном животу вршио

XVI По прочитању молбе Милеве Вељковићке овд. АБр. 3493 којом моли, да је општина прими за своју потомицу и одреди јој новчану помоћ ради изучавања курса за бабичлук, одбор је решио, да се ова молба као неумесна одбаци. XVII По прочитању акга Управе водовода АБр. 535 којим тражи објаснење: хоће ли и у будуће паплаћивати дугове за шахтове — јаме — за водомере, — одбор је у смислу решења свога АБр. 7776|98 — решио, да комисија у коју су ушли одборници г.г. Ђока Станојевић, Димитрије Тадић и Јован Илкић проучи ово питање и поднесу одбору извештај на решење. XVIII По прочитању извештаја одборске комисије ГБр. 601 и молбе г. Милорада Рувидића архитекте министаретва грађевина ГБр. 11 којом тражи, да му се одреди хонорар због вођеља надзора при грађењу нове општинске кланице и обрачуна, одбор је решио, да се Милораду Рувидићу архитекти минисгарства грађевина изда из општинске касе на име хонорара за вођења надзора при грађењу нове општинске кланице и обрачуна једна хиљада динара, а издатак да падне на терет готовине општинске за текућу годину пошто се за ово изиште надлежно одобрења. XIX По прочитању молбе Петра Арамбашића, трг. овд. АБр. 3683 којом тражи повраћај трошаринеке таксе у 23'58 дин. на увезени надгробни споменик, — одбор је решио, да се ова молба одбаци, пошто молиоц при увозу овог споменика нији тражио да се ослободи трошарине како то правила прописуну за наплату трошарине XX По прочитању молбе Илије Наранџића овд. АБр. 3595 којом тражи, да му се екснроприше готово за сво време римске владе у овим крајевима, која је трајала до нред крај IV века, и које је време протекло већином на миру без ратова. Осим многобројних колонија Римљани су подизали п путове, да би олакшали ратни и привредни саобраћај. Преко Срема пролазио је један од најзнатнијих и најдужих путова, који је везивао Рим преко Аквилеје, Сисције (дан. Сисак), Мурсе, (Осек), Сирмиума (Митровица), Баслане (Петровац), Таурунума (Земун), Сингидунума (Београд), Наиса (Ниш) са Цариградом. Од овога главног пута одвајали су се други побочни, као од Мурсе преко дан. Беча у Аугсбург п други. Овим се путем кретала и средњевековна трговина, њиме су и Крсташи путовали, а касније такође и Турци при својим војним походима. Као што смо поменули, главни град Паноније секунде, која је обухватала цео данашњи Срем, био је 8тпшт. Ко је први подигао град Сирмиум не зна се позитивно. Бонфин , бивши чиновник угарског краља Матије, мисли у својој угарској историји да је још у прастаро време неки Сирмус (8угтпб), краљ Трибала, положио темељ томе граду и назвао га по своме имену. Исти Сирмус био је, по БонФину, савре-

зграда, звана еснафска кавана" у македонској улици бр. 9. Одбор је решио, да се остане при ранијем решењу одбора општинског од 15. маја 1898 г. АБр. 7169 које је и молиопу саопштио у своје време. XXI За остале предмете, који су били изнети на дневном реду. За данашњу седницу и то: молба СоФије Јов. Николић за номоћ; молба Драг. Дветковића шегрта за новчану помоћ; молба Д. Ђукановића и комп. за повраћај трошаринске таксе; тражење управе града Београда да општина подигне шталу за смештај коња и кола управних; тражење духов. суда да одреди два кмета или одборника у комисију за регулацију нарохија; молба Семаја Ешкенази за уверење, да му син Аврам коњаник резервиста не може да држи коња на лицу; молба Фрање Козланског надзорника водоводне мреже за награду, и тражење Фирме Јевте Павловића икомп. исплате рачуна о издатом материјалу Управи трошаринској за раније године — одбор је решио, да се ови предмети изнесу на идућој одборској седнпци.

0 Г Л А С Према одобрењу Г. Министра Грађевина од 31 Маја т. г. Бр. 4031 држаће Управа града Београда јавну усмену лицитацију у свомеграђевинскомодељењу надан 20-ог Јуна т. г. у 10 часова пре подне за преправку и доправку зграде, за стан рачуновођеказненог заводау Горњем Граду. Предрачунска је цена овога посла 2149 динара и 28 п. динарских, а кауција у 600 динара. полаже се у готовом новцу, вредећим паиирима или интабулацији према закону. Позивају се предузимачи да дођу и лицитирају. Из канцеларије грађевинског одељења Управе града Београда 10 Јуна 1900 год. ТЈ\§ 952 у Београду.

меник маћедонског краља Александра (345 год. пре Христа) и борио би се са Тракима, којих је било и у Срему. Он их победи, али се тиме јако замери Александру Великом, кога ипак ублажи лепим даровима, те овај спремајући се на рат против Дарија, краља персиског, остави Сирмуса на миру, и тако Сирмус, да би овековечио славу свога имена, подигне град Сирмиум. 1 ) И наш Рајић, јамачно по БонФину, вели: „Александерт. бо Великш ев Гетшскимт. царемЂ зововимђ Сирмо (отт> негоже Сремска замлн назвалсн) не далече отђ острва називаемаго Пеуки, вт> ДунавскихЂ островахЂ сушаго жестокое сражеше учинили, 2 ) Од старих писаца помињу Срем п Впгтшт: Страбон, Херодијан, Амиран, Плиније, Флавије Вописк (у опису живота цара Проба), Јорнанд, Евагрус и други. Остаду Сирмије зна се, да се тај град пружао од подножја планине АЈтиа-а (дан.

1) А г М у га роу. ји§.. кпј. V., стр. 199 — У осталом име 8и-тшш постало је из корена зги тећи (грчка лат. пуиа старо нем. 8(;гоит, слов. струја, струга, струмен и т. д.) који се налаза у многим именима као ЈбЈег, 81гушош, бегтша (код Филипоноља) и т. д. В. Лгесек. БееШгавзе стр. 36. 2 ј Рничђ , ИсторЈа разнихг слав. народовЂ. књ. I., гл. VII. 8 10.