Београдске општинске новине

Број 28

да је Ђорђе Јевђенијевић поштар у I пензији доброг владања и сиротног имовног стања, да му је непозиат Сима Видла' ревић овд. III По прочитању акта исљедног судије првостепеног суда за вар. Београд. АБр. 4645. одбор је изјавио, да је Лука Ћеловић овд. доброг владања и доброг имовног стања. IV По прочитању акта ћупријског првостеп. суда АБр. 4177 и извештаја министарства привреде АБр. 4577. — Одбор је изјавио, да је Јован Васић, марвени лекар, при министарству народне привреде доброг владања и средњег имовног стања. V Председник износи одбору на мишљење молбу Милеве Дим. Петровића, Марије П. Марјановић и Лепосаве В. Глишића, СтБр. 1862. којом траже уверење о породичном односу, одбор је изјавио мишљење, да се молитељкама може дати тражено уверење о породичном односу. VI Председник износи одбору на мишљење молбу Димитрија Јовановића овд. шпекуланта СтБр. 1863. којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе, — одбор је изјавио мишљење. да се Димитрију Јовановићу, шпекуланту, може дати тражено уверење о породичном односу. VII Председник износи осбору на мишљење молбу Катарине Ђ. Атанасијевића, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе СтБр. 1782, — одбор је изјавио мишљење, да сеКатарини Ђ. Атанасијевић може дати тражено уверење опородичном односу.

Од 575., год. отпочеше јачи напади обарски на римску царевину. Хаганова војска, користећи се незгодама римске царевине која је имала да се бори са Персијанцима у Азији, продре преко Илирика у Тракију, до самога мора. 1 ) Бајан није могао дуго да трпи римску посаду у граду Сирмији, „чинило му се, због стада тога града, да је она трајна погибао слободи обарској." 2 ) Пошто је Бајан победио дачке Словене, он одмах друге године опседне сремски град Сирмију, који беше добро утврђен. Ну, да не би Римљани послали граду помоћ, он спреми велики број лађа, којима направи мост преко Саве, да би пресекао помоћ граду. Грађење савског моста поплаши Римљане и Сет, заповедник Сингидунума, изјави свој протест на овај Хаганов рад. Хаган одговори Сету, да се он тиме спрема за рат против дачких Словена, ну Сет није ово веровао. Тада Бајан изјави, да он према уговору има право да иде на заједничког непријатеља, и чинио је Сета одговорним, ако би дошло до прекида односа са царевином. Да би својим речима дао вероватност, он се при1) Љуб. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар. св. I., стр 47. 2) ЈћМет, стр. 50.

- 115 —

VIII По прочитању молбе Драгутина М. Ђукића служитеља управе водовода АБр. 4364. којом моли за одсуство од дужности због болести, одбор је решио, Одобрава се Драгутину 'Букићу, служитељу водовода, шест недеља одсуства од дужности због болести, које ће му се рачунати од дана када га буде употребио. IX По прочитању молбе Рад. Ј. Стојисиљевића, контролора општинске трошарине, АБр. 4459. којом моли за продужење одсуства због болести — одбор је решио, одобрава се Рад. Ј. Стојисиљевићу, контролору општинске трошарине, продужење одсуства још двадесет дана због болести. X По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 4514. о учињеном увиђају на општинском земљишту, звано „Табак Ибрахимов Чајир" које је, као закупац овог земљншта Денко Стојановић, овд. преорао, — одбор је примио к знању, овај извештај, и одобрио поступак закупца Денка Стојановића, пошто је овим преоравањем затрпао рупчаге, које су на томе земљишту биле, и тиме општини користио. XI По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 1792 о учињеном увиђају на општинском земљишту сниже рибарске пијаце, као и молбе Денка Стојанпвића овд. за посредовање суда, да по наредби кварта дорћолског не мора рушити зграду, пестојећу на томе земљишту, пошто ће исту зграду, по истеку садањег закупа овог имања уступити општини у својину, одбор је усвојио, предлог комисије, да Денко Стојановић не руши зграду која постоји на зем љишту општинском сниже рибарске пијаце, а кога је — земљпшта — он закупац, ако то одобри надзрона власт. 0 овоме да се извести и кварт дорћолски и од истога тражи одговор на ову одлуку. пошто је он био наредио ово рушење зграде.

творно закуне најтежим клетвама по обарском начину, а затим и Светим Писмом по римском начину. Сет, ма да му није веровао, ипак није могао да предузме ништа, да га спречи, пошто није имао довољно војске. 1 ) Када је Бајан био готов с мостом, потражи од римског цара Тиберија град Сирмију, с тим, да се грађани и во.јска могу слободно из њега иселити са свим што могу понети. Цар није хтео на то пристати, но пошље граду војску у помоћ. Пре борбе учињен је још један покушај | за мир састанком Бајана са Теогнидом, војводом и заповедником града Сирмије. На том састанку седео је Бајан на златном преетолу, а пред њиме је био намештен заклон, да га не би Римљани преваром убили. Када ни овај покушај не успе, настане борба око Сирмије, која је издржала Бајанову опсаду три године дана (од 579 —581.). Ну у томе наста у граду глад, а помоћ није могла доћи због направљеног моста, а поред тога Тиберије је имао рат и у Азији, те му је изгледало боље да преда град, него да му га отме, и да му грађане одведе у ропство. Тиберије, дакле, нареди заповеднику Тео1) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Истор. Срп. Народа, св. I., стр. 51—52.

Год. XVIII

ХП Председник износи одбору на решење молбу Душана Огњановића, чинов. мин. Финансија, АБр. 4245. којом моли, да се ослободи дуга за калдрму испред свога имања у улици Везира Соколовића у 491"81 дин. пошто му је ово имање, нивелисањем улице затрпано и остало у рупи, а он се одриче тражења накнаде за то. По прочитању те молбе, —одбор је решио, да се изиште извештај од општинског грађевинског оделења, да ли је заиста и каква штета причињена имању Душана Огњановића нивелисањем улице Везира Соколовића, па да се предмет пзнесе понова одбору на решење. XIII По прочстању извештаја грађевинског оделења АБр. 4481 и прегледаној скици плаца регулацијоног ч>опда до барјак џамије, као и по прочитању молбе Сулејмана Фалаџића, оџе, да му се овај плац уступи за подизање једне зграде, — одбор је одлучио, да суд општински позове оџу, те да изјави, колики простор и у којим границама жели, да му се од тога плаца уступи, па да се предмет изнесе понова одбору на решење. XIV По прочитању извештаја одборске комисије АБр. 3783. на који ће начин у будуће, моћи најзгодније и најпрактичније чистити ^варошке улице, — одбор је одлучио, да се решавање по овоме предмету одложи за другу седницу.

РЕДОВНИ САСГАНАК 6. Јуна 1900 год. Дррдседавло иредседник општине г. Ант. Иантовић; присуствовали чланови суда: г. г. Стеван Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Ђ. Димитријеввћ, Мих. Јовановић, Мита Петровић. Сима Николић, Атанасије Петровић, Сп. Илић, Младен Николић, Дин. Тадић, Васа Николић, Иван Козлић, Ђорђе Н. Соколовић, Дамјан Стојковић А. Н. Космановић, К. Лазаревић Јанаћ М. Јанковић Н. Спасић, Мих. Михаиловић, ТриФун Ђорђевић, Давид Були, Ђока Тошић I Прочитан је записник одлука седнице држане 27 маја тек. год. и примљен без измене. гниду, да учини уговор, по коме би било слободно грађанима, да изиђу из града не понев ништа осем хране и једног одела. 1 ) Неки су писци држали, да су Сирмију Обри том приликом са свим разрушили, али се сада мисли, да Обри то нису учинили у тој мери, но да је Сирмија тада изгубила само своју првашњу важност и величину. 2 ) Са освојењем Сирмије (581. год.) настаје у Срему обарска влада, која је дуго трајала. Обри су владали Сремом преко 200 година, све док их из Паноније не истераше Фрузи, када Срем од обарске дође под Фрушку власт. Ма да се обарска власт пружала и над областима далеко изнад Срема, ипак обарског хагану „у Срему бијаше главна сила." 3 ) Када су Обри 581. год. освојили Сирмију, готово се све градско становништво иселило из града и отишло на југ, и то већином у Солун (Тесалоник). Становништво Солуна знатно се умножавало, јер поред досељеника из Сремске Паноније стекло се тамо у току времена мноштво

!) Сг. Рг. Кабкј (по 81гШег-у), Аг 1 пу га роу. ји&., св. IV., стр. 246. 2 ) ћ. Агс1пV Сиг КишЈе оа4егг безсМсМездиеПеп, св XIII., стр. 188. 3 ) Сг. Ег. Кас1п, Осјепа а^агцјсћ јгуога, стр 32.