Београдске општинске новине

Број 32

- 132 -

Год. XVIII

ГОВОР Ј±>ЕГОВОГ ВЕДНЧДНСТВД КРД/ВД којим је одговорио на поздрав заступиика председника београдске општине, приликои свечане бакљаде 15. о. м. Ја вам, Браћо, благодарнм од стране Моје и од стране Моје љубљене Веренице на вашем поздраву. (Бурно „Живеди"). Ја благодарим Мојим суграђанима, Мојим милим Београђанима, на љиховом поздраву, на њиховоме доказу љубави и на њиховом доказу оданости. (Одушевљено „Живели"). Ви сте у многим и честим пршшкама долазили да Ме поздрављате; у многим и честим приликама долазили сте да са Мном делите Моју радост; долазили сте да Ме поздрављате и своје осећаје изјављујете. (Дуготрајно „Живели"). Али никада нисте долазили да Ме поздрављате у тренутку који је Моме срцу милији; да Ме поздравите у једном тако радосном тренутку, као што је овај данашњи. (Бурно „Живели"). Ја сам данас извршио први црквени чин, који је претеча венчања, које ће да Ме веже за цео живот с оном женом, коју свом Својом љубављу и из дубине Своје душе волим. (Дуготрајно „Живели"). Ја сам вам у Мојо.ј Прокламацији казао осећаје и побуде који су Ме руководили да узмем жену из народа; да узмем жену из старе српске куће Луњевица. (Бурно и одушевљено „Живели, Живели, Живели"). Данас, када сте дошли да Моју милу Вереницу и Мене поздравите, Ја желим да вам баш кажем те разлоге и побуде. Разлози и побуде Моје биле су у томе, што сам сматрао, да јене само Моје право као човека да тражим Себи друга, који ће да Ми ујемчи срећу Мога живота, него сам у исто време сматрао, да је Моје право и дужност као Краља, да пре свега нађем Себи друга, који ће Мени дати спокојство, срећу и задовољство у кући. (Громко: „Живели, Живели, Живели"). Ја нећу, браћо, да вам кријем потпуно Своје осећаје. Данашњи је тренутак важан, данашњи је тренутак срећан и судбоносан за Мене, и, ако Бог да, и за Србију. (Народ се одазиваше бурним: „Живели"). Ја нећу у овом тренутку да вам кријем, него хоћу са свом отвореношћу да изађем и кажем, да ако је до сада било једнога црва, који је подгризао живот нашој Србији, који је чинио да смо и Ја и српски народ вазда патили, и да смо увек осећали неку несталожености неспокојство, то је било због тога, што је било у Нашој кући раздора (Бурно одобравање. Вичу: „ Тако је." Одушевљено „Живели, Живели, Живели"). Ја сам у Своме детињству доста од тога пропатио, и ви сви знате, да је Србија због тога постала земља изненађења, и да су је као такву сматрали п у земљи и на страни. (Вичу: „Тако је"). И Моје је право а и дужност била, да томе учиним крај једним изненађењем, које ће бити последње, али које ће и Мени осигурати срећу, а Србији осигурати да се од сада развија онако, као што се и све друге државе развијају. (Бурно: „Живео"). До сада је вазда Краљева кућа била умешана са политиком. Ја сам хтео да једном томе учиним крај: да политика буде према потребама државним и народним, а да Краљева кућа буде Његова кућа. А

да Моја кућа буде Моја кућа, Мени је требало да имам жену, која ће, пре свега, бити само супруга. (Одушевљено и дуготрајно: „Живео, Живео, Живео"). Мени су долазили многи и говорили Ми, једни: узми овакву, други: узми онакву; с једне стране овако, с дрЈге стране онако; сваки је сматрао да је његово право, ако не и дужност, да Ми говори, да узмем Краљицу онакву, какву је он мислио да треба да буде, а Ја сам сматрао, да је Моје право и дужност, да Краљица буде онаква, каква Ја хоћу да буде. (Народ се одазиваше бурним: „Живели, Живели, Живели") и да тиме, што, кад са отвореношћу и јасношћу, изађем пред народ, и кажем му која је избраница Мога срца, која је она жена, за коју сам убеђен, да ће бити Мој веран друг н сапутник у животу, да узимам ону жену, коју сам упознао и коју сам имао прилике, када је била у положају у Двору, не само да заволим свом душом, него и да пошгујем и ценим, да ће та жена за ко.ју сам сигуран, да ће Ми бити верна и добра сапутница у животу, да кад њу узмем као Своју жену, — да ће тога дана наступити у Мојој кући срећа и задовољство, а у исто време, у Србији ће престати да се говори о изненађењима; престаће и интриге у Двору, и Србија ће правилно живети. (Бурно и одужевљено: „Живео, Живела, Живели"). Треба да знате још једну ствар: да онога дана, када Ја будем добио за жену избраницу Свога срца; да онога дана када Ја будем имао у Својој кући срећу и задовољство, и када будем могао гледати на цео Свој приватни живот као на једну лепу и мирну велику реку, — да ћу тога дана имати могућности, да се са педесет пута више воље, да се са педесет пута више снаге посветим добру и срећи Свога народа. (Громко и урнебесно клицање: „Живели, Живели, Живели"). Ја вам с тога, браћо, благодарим на поздраву, Ја вам благодарим на томе, што сте жеље Моје миле заручнице и Моје тако одушевљено прихватили, а у исто време желим да Вам кажем нешто: Разгласите по целом Београду и по целој Србији, да од данас постоје две нове везе између Мене и Србије, и Српског народа. (Бурно „Живео"). Једна је та, што Сам у српском народу нашао ону жену, која ће бити жена Моја, коју Ја љубим и волим, а друга је веза та, што Мој народ Њу тако лепо поздравља и тако лепо Мој чин пригрљава. (Одушевљено : „Живели, Живели, Живели"). Ја Вам, браћо, благодарим на вашем поздраву. Да сте Ми сви мили, живи и здрави, да живе Моји мили и верни Београђани! (Дуготрајном и одушевљеном: Живео, Живела, Живели! не беше краја.)

ГОВОР коЈим Је заетупник предведмикабвоградеке општине г. СтвВаМ ^вковић, поздравио Ј^зегово Величанетво машегузвишеног Краља и Гоеподара КЏКИ^СИЏЦРМ. I и Ј±>ЕГОВУ УЗВЈ4Н1ЕНУ ВЕРЕНКДУ СВЕТДУ УОСЏОЂУ ДРЛ^У ДУЈ4зЕВЈ4ЦЕ, пршшком евечане баКљаде 15. Јуна тек. године Ваше Величанство, Љубљени Господару наш, Грађани Твоје лепе Престонице, који су Ти у много прилика до сада посведочили Своју љубав н своју оданост, саку-

пише се и вечерас да се с Тобом заједно радују радости Твојој (бурно: Живео), да с Тобом заједно буду срећни у срећи Твојој и да Ти од срца честитају светло верење Твоје (одушевљено: „Живео"). Грађани српске Ирестонице сакупише се да уплету један мирисав цветак у ружични венац, који цео српски народ сада плете своме Краљу и својој будућој Краљици. (Бурном и одушевљеном: „Живели" не беше краја). Они се сакупише, да оките смиљем и босиљем гордо орлово гнездо, које Си, Љубљени Господару наш, почео сада да свијаш у светлому дому наше Народне Династије (громко: „Живели"), Значајан је чин, који се сада врши у Твоме Светломе Дому, он треба да ујемчи срећу, мир и задовољство не само твоме Дому него и целоме народу српском. (Бурно: „Живео"). Он треба да блесне сјајем јаркога сунца, па да обасја и најраскошније палате и најтамније колебице у отаџбини нашој. (Дуготрајно и одушевљено: „Живео"). И биће тако, Светли Господару, јер Си Ти изабрао Себи друга, следујући осећајима Својим, јер Си Ти у народу Твоме нашао узвишену Вереницу, ко.ја је достојна да буде Краљица Србије. (Дуготрајно, одушевљено и бурно „Живела, Живела, Живела"). Јер ти узимаш Себи светлу пратилицу која ће Ти срећу обезбедити. Кад је Краљ срећан и задовољан, ондаје и народ блажен и напредан и сигурно корача сјајној будућности у сусрет. (Одушевљено и громко: „Живели, Живели, Живели"). Јесте, Љубљени Господару наш, ми Те из дна душе наше уверавамо, да Твој народ на првом месту жели, да му Краљ буде срећан и задовољан и да Краљица вазда буде веран и искрен друг Краљев, те да Му љубављу и оданошћу својом вазда даје нове воље и нове снаге, да свом силом послужи Србији и народу Свом (Одушевљено: г Живели"). Ми смо уверени, да ће наша будућа Краљица, покрај племените љубави нашега. витешкога Краља бити добра и племенита мајка наша, пуна материнске љубави и милоште према народу српском, из кога је она и поникла. (Бурно: „Живела, Живела, Живела"). Наша је будућа Краљица наше горе лист. (Бурно: „Живела"). Она ће моћи најбоље да оцени народ српски, онај народ који је и у најгорим околностима знао себи створити независну државу своју. А тај ће народ умети вазда обасути своју Краљицу безграничном љубављу и оданошћу. (Народ се одазва бурним усклицима: „Живела, Живела, Живела"). Љубљени Госиодару наш! Честитајући Ти још једном из дубине душе, Твоје светло верење, ми најодушевљеније узвикујемо: „Да живи Његово Величанство Краљ наш Александар I; да живи Њено Величанство наша будућа Краљица Драга!

ЈДВНА ЗАХВДДНОСТ Његово Величанство Краљ милостиво благоизволео је послати општинском суду 1600 динара, да се разда сиротињи београдској, у очи дана венчања Његовог Величанетва.