Београдске општинске новине

Број 33

- 136 -

Год. XVIII

Београд, 29. јула 1900 г. Његово Величанство Краљ Александар I и Њено Величанство Краљица Драга у 1Гратњи Г.Г. Министра-Председника, Министра правде, Министра Финансија и Министра грађевина и Својих свита отпутовали су данас у 11 сах. пре подне паробродом „Цар Никола II" у Смедерево. Пролазећи кроз дивно окићене улице уз одушевљено клицање искупљенога народа, Њихова* Величанства довезла су се па станицу Срп. Бродарског Друштва у 11 сах., где је била постројена почасна чета са заставом и музиком и где су Их дочекали и поздравили: Његово Високопреосвештенство Митрополит ,Г. Инокентије са свештенством, Г.Г. Министри, генеррхлитет, Председник и чланови Држав. Савета, Касационог и Апелационог суда и Главне Контроле, Управник вароши, заступник предс. општине с одбором, начелници министарстава, рФицирски кор, виши чиновници и многобројни народ. На паробродској станици били су при испраћају Њихових Величанстава и отправници послова: руски Г. Мансуров и грчки Г. Аргиропуло. Долазак Њихових Величанстава поздрављен је одушевљеним клицањем: Живели! из хиљада грла, а војна музика интоновала је Крал^еву Химну. Пошто су неко време милостиво провела у разговору са присутним великодостојницима, ушла су Њихова Величанства са г.г. министрима и пратњом у дивно украшени пароброд „Цар Никола II" који се, уз бурно клицање народа, кренуо с Високим Путницима тачно у 11 сах. и 15 мин. пут Смедерева, поздрављени пуцањем топова са града београдског и бурним узвицима одушевљеног народа: Живели! живели! Њихова Величанства Краља и Краљицу отпратили су на овом првом путу Њихову до Смедерева: Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Инокентије, пароброд Срп. Брод. Друштва „Морава" са представништвом општине и одличним позватим грађанима престонице, и један пароброд Дунав. Паробродског Друштва са члановима Срп. Новин. Удружења и позватим гостима. При поласку лађе звонила су звона на Саборној цркви. Призор, који је овај Краљевски поход пружао, био је диван и остаће дуго у милој успомени Београђана, који су дуго пратили очима Краљевску лађу, желећи Високим Путницима: Срећан пут! „ Сриске Новине"

Г О В О Р ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА којим је одговорио на поздрав Предоедника београдоке општине приликом банљаде 23. јула 1900 год. И Ја и Моја љубљена жена, ваша Краљица (бурно и одушевљено: „живела, живела, живела!") благодаримо од св.ег срца Нашим милим и верним Београђанима, што су у толиком броју дошли, да Нам честитају данашњи дан Нашег венчања, и овом бакљадом даду један нов доказ, да се Београђани придружују Нашој срећи и Нашој радости, да се придружују срећи и радости Наше миле

Србије. (Бурни и громки усклици: „живео, живела, живели!"). Вас има овде у толиком броју, да Ја не знам хоћете ли и моћи сви чути Моје речи. (Народ се одазва са: „Чућемо, Господару"). Ја сам, пре неколико дана, при првој бакљади, после испита, имао прилике да вам кажем побуде Моје, зашто сам узео за сапутницу Свога живота Потомицу Николе Луњевице; и казао сам вам, да тиме, што сам обезбедио Себи срећан и задовољан живот у кући, да сам осигурао срећу Свога живота, и добио нове снаге, да цео Свој живот употребим на снажење и јачање Србије. (Бурни и одушевљениусклици: „живео, живео, живео!"). Мени је веома мило, што видим да се српски народ радује срећи Мојој, да се радује што сам нашао Себи друга и сапутницу Свога живота, која је кћи нашег народа; што сам нашао Себи срећу, и што сам одговорио не само жељи Својој и жељи Свога срца, него што сам одговорио и жељи српског народа. (Дуготрајни и одушевљени усклици: „живео, живела, живели!"). Ви знате да је Моја ваздашња жеља била и да ће бити, да Србију учиним јаком и снажном државом, да учиним, да Србија на Балканском Полуострву буде примерна држава реда и мира, која ће својим мирним и правилним развијањем дати страним државама јемство, да на Србију, под владавином Краља Александра гледају као на један елеменат реда и мира на Балкану. (Бурно и одушевљено: „живео, живео, живео!"). Ви знате добро, да је Моја давнашња тежња била и да ће бити, да прикупим око Себе све живе снаге у српском народу, да прикупим све људе од добре воље и патриотизма, те да заједно са Мном раде на срећи и напретку Србије. (Бурно и одушевљено: живео, живео, живео!"). Данас, кад заснивам Себи кућу; са свима јемствима за срећну будућност, кад заснивам Себи кућу, која ће бити примерна кућа целоме српском народу, Ја добијам још већу снагу и вољу, да радим, да Србија буде онаква, каква треба да буде. (Бурно и одушевљено: „живео, живео, живео!"). Ту Ми вољу још више даје љубав и одушевљење Мога милог и верног народа, и, с тога, грађани Моје миле Престонице, нека вам је, и од стране Краљичине, и од стране Моје, велика хвала на вашем поздраву, и на изјавама верности, оданости и љубави према Мени и Краљици. Ми обоје кличемо: Да живе Наши мили и верни Београђани. (Дуготрајни и громки усклици: „живео Краљ, живела Краљица проламаху небо).

Г О В О Р ко|имЈв предеед*шк београдеке општииег. ДНт. товић поздравио ВКДН^НСТВД. АДЕ^САНДРА I И ДРАГ^ приликом ба^ Кљаде, Је грађанетво ерпеке преетомиде при^ редило Ј4зИ:*овим ВеличанетВИма на даи ^зи^обог еенчања 23. Јупа 1900 год. Вагиа Величанства, Оно што је Од неколико дана на овамо електризовало цео српски народ; оно што је потресло сва срца, која л>убе Свога

Краља и своју Отаџбину, сада је свршени чин. Данас је и Свевишњи Творац својом светом тајном благословио и утврдио везу, коју никоја сила на свету не може раскинути. Ти си, Господару, добио добра и нераздвојна друга, а ми Милу Краљицу нашу. (Народ се одазва бурним и одушевљеним усклицима: „живео Краљ, живела Краљица српска!"). Сузе ове, које се блистају у очима нашим, то су сузе радости и одушевљења: то су сузе пуне миља и блаженства; то су сузе искрености и љубави према Теби, мили Господару наш, (бурно: живео, жи вео, живео!"). Можда никада до сад није Србин искреније и одушевљеније говорио своме Господару, као што српски народ данас Теби говори. Наша су срца пуна среће и усхићења, ми не умемо да искажемо све оно што осећамо, јер је овај чин, који си Ти данас извршио, тако светао и величанствен, да га народ српски само осећати може у дубини своје благодарне душе. (Бурно и одушевљено: „живели, живели, живели!"). Ти си данас поставио темељ чистој народној Династији, која је сродна са народом српским и по вери и по језику и по обичајима. (Бурни и одушевљени усклици: „живели, живели, живели!"). Ти си одбацио све предрасуде светске, и место стране принцезе, која би својим богатствомувеличала блесак српског Двора, али, која не би разумела жеље и осећаје народне, Ти си узабрао цветак из српског врта, Ти си уздигао једну Српкињу, избраницу срца Свога, над свима Српкињама, и Она је данас постала права Мајка Србије. Ти ниси хтео да тргујеш Својом руком и срцем Својим, у Тебе није било некаквих празних „политичких обзира"; Тебе је руководила чиста и непомућена љубав и према светлој Невести Твојој и према народу српском, из кога је она по| никла, (Бурни ијгромки усклици: „Живели, живели, живели!"), а то је тако величанствено и узвишено, тако пуно самопрегорења, тако пуно самосталности, решености и чувеног витештва српског, да се народ српски, поноси и дичи Тобом. Хвала Ти на томе, Господару. (Одушевљено и дуготрајно: „Живео, живела, живели!"). Ступај смело напред, нека те ништа не заустави на путу Твоме, јер народ српски, који је сада везан с Тобом чврстим и нераздвојним везама, браниће Те и чуваће Те, као зеницу ока*свога; јер народ српски, који је од вајкада познат са своје љубави за све што је српско, умеће достојно да оцени и да поштује ову Твоју витешку племенитост, и ово Твоје родољубље. Још једном: Хвала Ти, Господару. (Бурни и одушевљени ускици: „живео, живела. живели!"). А Ти, узвишена Мајко наша, Ти, роде наш, која си поникла у цветним луговима и дубравама нашим; Ти, која си одгајена у срцу Шумадије српске, чувај нам милог Госиодара нашег, милоштом и љубављу заслади живот Његов, Твојим умом и Твојим врлинама украси Престо српски; продужи нашу народну Династију, да се никада не угаси ватра на огњишту Милоша Великог, н буди вазда готова, да поделиш судбу Твога Краља и Твога народа, па