Београдске општинске новине

Бро.ј 1

_ 8 -

Год. XIX

АДРЕСА КОЈОМ ЈЕ РЕДОВНА СКУПШТИНА ЗА 1900 ГОДИНУ, САЗВАНА Ј НИШУ НА ДАН 29. ДЕЦЕМБРА1900 ГОДИНЕ 0ДГ0В0РИЛА ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРУ I НА ЊЕГОВУ ПРЕСТОНУ БЕСЕДУ ' ^ КОЈОИ 0У ОТВОРЕЕЕ СЕДНИЦЕ ИОТЕ 0К7ПШТ2НЕ 30. ДЕЦЕШЕРХ 1900 Г0ДИНЕ Ваше Величанство, Премилостиви Господару! Твоја прва поздравна реч, да је Србија добила Краљицу, а Ти, Господару, верног и милог друга у животу, испунила је Народно Представништво осећањима највеће радости. Народ српски није имао радоснијега дана од онога, када си му прокламацијом Својом од 8. јула ове године јавио: да на престо српски за Краљицу уздижеш Српкињу од племенитог и честитог колена војводе Николе Луњевице, одличнога помагача Твога великога и неумрлог Прадеда. Тим избором, Господару, Ти си најјаче загарантовао и Своју породичну срећу и лепшу будућност српскога народа. Народ је српски са највећом рацошћу саслушао Твоје речи, Господару, да је женидбом Твојом обезбеђен домаћи мир и права породична срећа у Твоме Светлом Двору, чега си и Ти и веран Ти народ био највише жељан. Народ српски увек је у срећи Обреновића налазио своју срећу, и он је данас најсрекнији кад на престолу српскоме поред Тебе гледа и Краљицу Српкињу, чија ће чиста љубав бити неисцрпни извор Твоје сталне домаће среће, а у чијем ће срцу наћи одзива и сваки откуцај срца вернога Ти народа српскога. Народно Представништво уверено је, да ћеш Ти, Господару, у љубави узвишене и племените Краљице Драге наћи нове снаге, и радује се Твојој витешкој одлучности да стално истрајеш с узвишеном Супругом на месту где сте, јер у Вама види најбољу гарантију за срећу и славу Отаџбине и Дома Обреновића. Народна Скупштина испуњена је неизмерном радошћу, што је Господ Бог благословио Твој брак, те ће народ српски доживетионај најсрећнији дан, који ће му зајемчити трајност и подмладак Народне Династије. Особито се радује Народно Представништво, што је Ваше Величанство, држећи се лепих обичаја и предања српскога народа, умолило унука блаженопокојнога Цара Ослободица, да Му буде венчани кум, и што је Његово Императорско Величанство, Цар Никола II, одазвао се тој жељи. Тиме су везе духовнога сродства срећно поновљене, и тиме је Цар Император јавно дао доказа о Својим личним симпатијама према Краљу Србије и Краљевском Дому, на чему ће Му народ српски вечито бити благодаран. Крвно сродство, које постоји између рускога и српскога народа, добило је речита израза у кумовању Цара Рускога Краљу Српскоме, а у томе гледа Народно Представништво нову залогу и ново јемство за будућност и напредак Србије. Народна Скупштина примила је са задовољством саопштење Вашега Величанства, да су односи Краљевине Србије и с осталим великим силама и суседним државама правилни и пријатељски. Старање да се ти пријатељски односи и у напредак одрже и боље развију, нарочито са двема великим суседним царевинама, Аустро-Угарском и Турском, са којима нас везују толики интереси саобраћајног и привредног напретка, крепе наду Народног Представништва да ће се тиме још боље ипоузданије обезбедити економни и културни напредак нашега народа. У истини царска пажња Његовога Величанства Султана указана према Краљу и Краљици Србије, одмах после Њихова венчања, изашиљањем нарочитог посланства, остаће у најлепшој успоменн и захвалности у народу српскоме. Суседска предусретљивост Његовог Величанства Султана према Србији у питању оцаринској диФеренцијалној тариФи, нов је доказ пријатељских односа. То даје Народној Скупштин наде, да ће се и друга крупнија и важнија питања између Турске и Србије повољно решити. Походу Његовог Величанства Шаха Персијског сматра Народно Представништво као доказ, да Србија и Краљев Двор уживају лепа гласа не с.амо у Европи, него и на далеком истоку, и радује се, што је Ваше Величанство имало прилике да измени пријатељске изјаве са Његовим Величанством Шахом Персијским. Ваше Величаиство, Витешки Краљу! Народно Представништво сматра, да је промена владе најважнији догађај у нашим унутрашњим приликама од последњега састанка Народне Скупштине па до данас. Оно искрено жали, што чланови бивше владе, којима је било поверено извршење програма од 11. октобра 1897 нису показали у очекиваној мери ни добре воље, ни државничке способности, ни потребне умешности, да одговоре великим надама и очекивањима Круне, и ако им је у пуној мери указивана помоћ од Народне Скупштине и драгоцено поверење од Вашега Величанства. Тесногруда нетрпљивост и често подавање утицајима, које Устав не допушта, учинили су, да су место очекиваног мира и сталожености у земљи, завладали затегнути односи и међусобна мржња и потајна трвења. То беху зле последице, које су потекле из неправилно схваћеног и рђаво изведенога програма. Нелојално и преступно понашање чланова бивше владе у питању Твоје женидбе, која је толико важна и којаје толико одговарала жељама и осећањима народа, изазвало је чуђење, запрепашћеност и строгу осуду Народног Представништва, које је веровало, да његов Господар може и у мучнијим приликама наћи потпоре и савета у људи, који су у онако обилној мери уживали поверење Круне и Народнога Представггаштва.