Београдске општинске новине
Б рој 15
— 72 -
Год. XIX
7) да решава о расходовању оних сума за које би се показало да се немају од куда наплатити. 8) да одобрава поравнања између Државе и појединих лица, која би се по државне интересе као корисна показала. 9) да решава да ли по закону има места заузимању непокретних добара за опште-народну потребу. 10) да одобрава изузетно ступање у српско грађанство. 11) да одобрава делимичне издатке из општега кредита, одређенога буџетом за ванредне потребе, као и делимично употребљавање кредита, одређенога на грађевине, у колике би издатак у појединим случајевима био већи од суме којом министар може по закону сам располагати. 12) да врши послове, који би му разним законима одређени били. Члан 86. Пословни ред у Државном Савету одредиће се особеним законом. VII Оудска власт Члан 87. Правда се изриче по закону, а у име Краља. У изрицању правде судови су независни. Нарочитим законом уређује се устројство судова по начелу независности судске и некретности судија. Никакав суд ни судско уређење или надлежност не могу се ни установити, ни изменити, ни укинути друкчије сем законом. Прекидање истраге и суђења у току (аболиције) код неполитичких кривица не може бити. VIII Државне Финансије Члан 88. Сваки српски грађанин плаћа Држави порезу. Нико се не може ослободити порезе сем случајева законом предвиђених. Краљ и чланови Краљевског Дома не плаћају никакве порезе. Члан 89. Никаква пенсија, милостиња, или награда, не може се дати из државне касе, ако није на закону основана. Члан 90. Сваке године НародноПредставништво одобрава Државни Буџет, који вреди само за годину дана. Буџет се мора подносити Народној Скупштини у самом почетку њенога рада. Заједно с Буџетом подноси се свагда Завршни Рачун последње закључене буџетске године. Сви приходи и расходи државни морају ући и у Буџет и у Завршни Рачун. Без одобрења Народног Представништва не може се никаква државна пореза нити какав државни прирез установити или изменити. Исто се тако не могу без одобрења Народног Представништва уштеде једне буџетске партије или године употребити
на подмирење потреба друге буџетске партије или године. Пошто се у скупштини претресе и усвоји, Буџет се подноси Сенату. Члан 91. Позиције расхода у поднесеном Буџету не може Народно Представништво повећавати. Члан 92. Народно Представништво не може одбацити Буџет у начелу нити избрисати из буџета издатке, коју су на основу закона у Буџет стављени. Члан 93. Кад се деси да Народно Представништво не утврди Буџет пре почетка рачунске године, оно мора дати одобрењеза даље вршење прошлогодишњег Буџета, све докле се нов Буџет не одобри. Ако ли је Народна Скупштина распуштена или одложена пре него је Буџет свршила, Краљ може Указом, који премапотписују сви министри, а по одобрењу Државног Савета, наредити вршење прошлогодишњег Буџета до састанка Народног Представништва, а најдаље за годину дана. Члан 94. Без пристанка Народног Представништва не може се Држава задужити. Влада је дужна поднети Народном Представништву детаљни извештај о томе, како су Финансијски уговори закључени и остварени и тражити од Народног Представништва за њих разрешницу. Тачност овог извештајаовераваГлавна Контрола. Члан 95. Државно се имање може отуђити, оптеретити, или му се приход заложити само законом. Од државног имања разликује се Краљево приватно имање, којим Краљ располаже. IX Главна Контрола Члан 96. За преглед свију државних, окружних, среских, општинских и депозитних издатака и рачуна без изузетка постоји Главна Контрола, која је и рачунски суд. Законом се прописује устројство Главне Контроле по начелу самосталности. X Општине Члан 97. Општине у својим чисто унутарњим пословима уређују се по начелу самоуправном. Границе њихове самоуправе поставиће се ааконом, XI Вероисповеди Члан 98. Све црквене власти у Краљевини стоје под врховним надзором Министра Црквених Послова.
Нарочити закон, по саслушању Архијерејскога Сабора, проиисује уређење црквених власти. Све стране вероисповеди само у унутарњем своме уређењу управљају се по законима својих вера, а у свему осталом подлеже надзору Министра Црквених Послова. Никаква преписка између црквених власти тућинских вероисповести у Краљевини са другим властима у иностранству није допуштена без одобрења Министра Црквених Послова, и никакав акт који је произаптао од туђинских власти не сме се у Краљевини објавити без одобрења Министра Црквених Послова. ХП Добротворни заводи Члан 99. Фондови и имања добротворних или приватних просветних завода, основаних на којим било законима земаљским, не могу се никад ни на што друго употребити до на оно чему су намењени. Нарочитим законом прописује се како се поступа, кад буде наступила, немогућност да се фондови употребе на оно за што су намењени, као што су намењени, као што се одређује и надзор државних власти над свима заводима овога реда. ХШ В о ј с к а Члан 100. Сваки је Србин дужан служити у војсци. Закон прописује кад се од те службе српски грађанин ослобођава. Члан 101. Рок војне службе, број војске како у кадру тако и у позивима, чинови и звања у војсци и начини како се они добијају и губе, као и устројство војске у опште прописују се нарочитим законом. Формација војске одређује се Краљевом уредбом. Члан 102. Војницима под заставом суде за њихова кривична дела војни судови по одредбама војно-судских закона. XIV Закључак Члан 103. Наређења овога Устава могу се укинути, изменити или протумачити истим путем који је овај Устав прописао за остале законе, само што је за такве одлуке потребно да су гласале две трећине од целокупног броја Уставом одређених чланова у оба дома. Али наређења која се тичу одељка I (Облик владавине, Државна вера и Државна област) и Ш (Уставна права српских грађана) не могу се укидати ни мењати ако није Народна Скупштина узела за то иницајативу, и ако у Скупштини није три четвртине од целокупнога броја посланика за то гласало. А наређења у одељку II (Краљ) могу се променити горе означеним начином само по иницијативи Краљевој.