Београдске општинске новине

Број 24

— 120 -

Год. XIX

Као што се ужн одбор уверио, са хим произворним бунарима није се много повећала издашност водовода, а то пре свега с тога, што су они као провизорни извршени на брзу руку и без нужне предохране од засипања, тако да им је издашност сразмерно врло мала, а за тим и с тога, што се издашност није могла знатно ни појачати јер се упоредо са појачавањем броја бунара није повећала и машинска инсталација, нити су повећани Филтри за ослобођавање воде од гвожђа. Осим тога неразумним руковањем водовода, а поглавито неразумевање конструкције бунара, предузимате су на бунарима, који су у почетку саграђени, такве измене, да је издашност појединих бунара попустила. То се најбоље види из извештаја, који је прошле године поднео г. 0 Смрекер председнику општине београдске. За последњих осам година, не само да се није радило на поступном повећању водовода, него је и оно што је у почетку саграђено, искварено и скоро до пропасти доведено. Крајње је време да се цео водовод доведе у ред, да се оно што је искварено поправи и да се одмах приступи повећавању целога водовода. На питање Господина Министра, да ли је могуће повећати водовод из Макиша тако, да се обезбеди вода Београду за далеку будућност част је комисији одговорити ово: Кад се узме у обзир склоп подземља у Макишкој низији, као и резултати истраживања воде у тој равници, који су добивени за време предходних радова и доцније, онда се долази до закључка, да се у макишкој низији може добити још знатно више воде, него што се добија садашњом инсталацијом београдског водовода. Бунари, који су сада ископани, црпе воду из сразмерно врло малог дела про стране макишке низије. Повећавањем броја тих бунара, може се, нема сумње, добити и знатно већа количпна воде, него шго се данас у Београд шаље. Такво мишљење дала је комисија, која је предходне радове руководила; та ково мишљење дао је и г. Смрекер у првом свом извештају, који је поднео председнику општине, прошле године, а на основу поновних бушења у околини садањих бунара; таково су мишљење дале и друге раније комисије иа и г. Бг. Гертнер, кад је пре три године, давао оцену о новом београдском водоводу, дао је исто таково мишљење. На основу свега тога и ова комисија налази: да је могуће и да треба приступити повећавању водовода из Макиша. Питање је сада у ком обиму треба то повећавање извршити, односно за коју количину воде треба водовод повећати. Искуство не само у Београду за последњих осам година него и у другим напредним варошима, казује, да се утрошак воде знатно повећава, у колиао се становништву даје прилика, да више је троши, а поглавито се то опажа у варошима где се индустрија развија. 0 том искуству мора се водити рачуна приликом повећавања водовода. С друге стране опет треба имати на уму, да

у колико се водовод гради за већу количину воде и за дужи низ година, у толико ће његово грађење бити скупље, а поглавито ће првобитно утрошени капитал бити велики и лежаће дуже времена без користи. Узев све то у обзир, а апстрахујући од претераних захтева, који превазилазе Финансиску снагу општине београдске, комисија налази, да повећавање београдског водовода треба извршити тако, да се може добити по 120 литара воде дневно на сваког становника, који ће бити после 15 година у Београду. Према томе, ако сада у Београду има 60.000 становника и ако прираштај годишње износи 2°/ 0 биће после 15 година у Београду становника 80.760. За тај број становника по 120 литара воде дневно, износи укупна количина дневна 9691200 литара или око 9700 ш 3 . То значи, да садању инсталацију, треба тако повећати, да може давати три пута више воде него што сад даје. За ту количину воде дакле, треба ископати нове бунаре; набавити нове машине, са потребним црпкама и котловима; подићи нове Филтре за ослобођавање воде од гвожђа; положити нов довод до резервоара и саградити још један резервоар. Како је ова комисија дала позитиван одговор на прво питање, које је поставио Господин Министар, то по себи отпада сваки даљи одговор по другом питању, односно предлагања на који би се начин други могла добити потребна количина воде. С обзиром пак на то, да је и у питању Г. Министра, као и у одбору општинском, а често и ујавности истакнута мисао, да се евентуално повећавање количине воде за Београд, може постићи узимањем воде из Саве, комисија налази за потребно, да и о томе питању даде своје мишљење. Искуством је утврђоно, да комбиновано снабдевање вароши водом, знатно повећава трошкове и око грађења и око одржавања водовода, те се већ са тога чисто Финансијског гледишта не може препоручити, да се поред водовода за пиће, гради засебан водовод са водом за остале потребе. Али осим тога искуство је показало и то, да се између воде за пиће и воде за остале потребе не сме градити никаква разлика у погледу њене чистоте. А како се речна вода не може смаграти да је чиста вода, то је потребно исту вештачки пречишћаваги, а таково пречишћавање, не само да је веома скупо, него је и непоуздано тако, да у случајевима какве заразе нисмо никад безбедни, да се заразне клице из реке не пренесу водом у варош. Вароши које су узимале воду из река, напуштају такве водоводе и претпостављају, да се снабдевају, подземном водом или да доводе изворну воду са даљине од више десетина километара, него ли да узимљу воду из оближњих река. Пешта, која се до прошле године снабдевала поглавито дунавском водом, порушила је све Филтре и напустила је сав дунавски водовод, па се сад снабдева искључиво подземном водом. Београд треба да се користи скупим искуством, које су друге вароши стекле

са речном водом и то како у погледу финансиском, тако и у погледу игијенском, те да не падне у грешку, коју друге вароши исправљају тиме, што са свнм напуштају већ саграђене водоводе. С тога и ова комисија налази, дамисао о повећавању количине воде за Београд из Саве, треба са свим напустити, а старати се, да се што скорије повећасадањи водовод. На завршетку комисија сматра за дужност, дотаћи се јо.шједног важног питања, које стоји у нераздојеној вези са повећањем водовода, а то је питање о руковању водоводом и о изради пројекта за повећавање његово. Снабдевање вароши водом долази у најважније здравствене услове, пајестога неопходно потребно, да се једном тако важном установом рукује онако, како то захтева савремена хигијена и техника. Награђење београдског водовода утрошила је београдска општина преко два милиона динара, међу тим београдска општина још ни данас нема сталног управника тако важним и тако скупим техничким етаблисманом. Готово сваке године мењато је по неколико управљача том установом, па је шта више управа водовода била неко време под Формалним старатељством једног кмета. Таквом не озбиљном стању треба што пре учинити крај, и управу водовода поверити спремном особљу, које ће са више самосталности управљати једном тако преко потребном установом. Ако се то што пре не учини, онда је узалудан сваки говор о ма каквом раду на водоводу, онда ће се и даље лутати, као што се и данас лута, а водовод ће се поступно упропашћавати, докле једног дана Београд и поред водовода не остане са свим без воде. Та катастроФа, није била далеко, јер као што се ужи одбор уверио, небрижљивост у руковању водоводом, дотле је дотерала, да су машине које воду црпе до крајности забатаљене, а један од котлова потпуноје деФормисан, и само доброти материјала има се заблагодарити, што није отишао у ваздух, заједно са осталим котловима и свом машинском инсталацијом. Тек кад се управа водовода повери спремном особљу, које ће потпуно схватити озбиљност једне такве установе, као што је снабдевање вароши водом, тек се тада може приступити извршењу оних радова, које смо изложили, као неопходно потребне, да се Београду обезбеди већа количина воде. Те радове треба вршити по добро смишљеном пројекту, а израду тога пројекта најбоље је поверити самој управи водовода под руковођењем 0. Смрекера, ко.јије и садањи водовод пројектовао, пошто је г. 0. Смрекер, још при изради пројекта за довршени водовод, имао на уму повећавање водовода, па ће он бити најбоље у стању да одмах предложи најрационалнији начин за то повећавање. Осим тога господин Смрекер је после грађења београдског водовода, израдио још десетак нових водовода под сличним приликама, а три водовода г. Смрекер сам и експлоатише, То је, Господине Министре, резултат комисијског рада п подносећи овај извештај о своме раду, комисији је част бла-