Београдске општинске новине

Број 28

— 146 —

Год. XIX.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 22. јуна 1901. Председавао председник београдске општинег. Милован Р. Маринковић. Присуствовао члан суда г. Драгутин Сижик. Од одбориика билл г. г Спаса Илић, Атанаеије Петовић, Петар Поваковаћ, Дамша* Стојковић, Ђока Тошић, Ст М. Веселиновић, Тодор Ј. Михпиловић, М. Савчић, Мих. Михаиловић, Сг. Јован 'Јзурић, Ђ. Митић, Сима Николић, Јов. Илкић, Милутии Степннпвић, Пера Ђорђевлћ, Вел»а М. Тодоровић, М Штр(5ић, Н. Спасић и 1С. Н. Лаваревић Деловођ, Мих. М. Марјановић ( СвРШЕТАК) Одборник г. Пера ЂорђевиИ. Главно је при решавању овога питања, да треба добро пазити' да се не закључи нешто, што може имати доцније рђавих последица. Г. Савчић је и јуче и данас у своме говору тражио да се изнесе име те Фирме, а такође је изјавио, да је ова понуда по његовом I мишљењу тако збркана и неодређена, да не улева вере у солидност те Фирме. Г. Савчић се, дакле, пре улажења у претрес појединих питања изјаснио против овога понуђача. Ја разумем ову ствар овако: Ми хоћемо да утврдимо извесне основе и главне тачке, на којима се могу ти радови извршити а, доцније о извршењу и уговор закључити. То ми можемо учинити било саизоештајем комисије или без тога. Другим рочима, ми можемо кавати да дајемо планове у израду под овим погодбама, и ако овај понуђач прими, да изради планове, онда ће му се платити толико и тодико за то. Долази сад друга тачка општина београдска хоће још и да јој се израде канали, и за ту израду она мисли овако и овако да плаћа. Кад ми утврдимо те одредбе, ми још нисмо никакав уговор закључиди; ми се нисмо ни на ј што још обвезали. Кад се све тачке утврдс, онда се то може дати јавности; онда се могу сви ковкуренти — предузимачи — извесгити: на којим основама општина београдска мисли да изведе канализацију. Ја мисдим, да би смо ми овим само расчистили за себе та претходна питања напр.: да нећемо да тражимо нарочити зајам и т. д. Дакле та питања су основи са којима ми треба да смо на чисто онако исто, као што је било потребно да општина буде на чисто с тим: каквим ће се системом сдужити при изради канала и напослетку као што је утврђено то, да се нечистоћа излива испод вароши у Дунав. Кад ми у одбору решимо, да требамо да извршимо канадизацију на тај и тај начин онда ће и свима стручњацима и Финансијерима бити познато, на који начин општина мисли да изврши канализацију. И ја сам тога мишљења, да би се могда изабрати једна комисија, која би туствар испитала и претресла. Лрецседник. Пошто се нико више не јавља да говори о предлогу г. Савчића, да треба изабрати једну комисију, ја мислим дајепотребно а да ми је и дужност, да проговорим неколико речи о томе предлогу. Ја сам већ и синоћ објашњавао, како се аоједине сгвари комисијски проучавају. Ја сам наводио и неке конкретне примере како се у комисијама ради и чему то води. Ни један посао комисијски, господо, није рађен комисијеки. Ствар се свагда сводила на једног човека, да он изради један посао, и да то што буде израдио унесе међу неколико људи, да с њима ту ствар проучи, те да то буде унесено у шири круг људи. Таква је природа саме ствари. Кад се састане комисија она избере једног свога члана — стручњака — за тај посао и каже му да он напише то, па кад он посао

сврши, онда тек цела комисија процењује и решава о тој ствари. Тако се ради у комисијама, то је практика примене комисија. Резултати пак таквог рада већином су испадади рђави иди негативни. Да вам наведем један пример за то. Биће то лањска годвне, да је наша задруга за подизање зграда поднела општини понуду за израду пданова за канализацпју и кеј, па је та ствар дата комиспји и умрла при комисији. К чгако је још таквих предмета у општини београдској код комисија остало не решено иди се расплинуло. Ја ово говорим како јеуствари. И у другом свету мало тежа питања не шалу се комисијама. Ако се хоће, да нико не носи на себи одговорност за неку ствар, она се онда шаље компсији, С тога гледишта, ја сам волео, да ми овде у одбору, претресемо ове одредбе, и ја сам још у почетку рекао, да то није написано неразум- : љпво, п да се не тражи, да ми то решимо у једној седници и з* један тренутак. Докле год се не уверимо; да је овај посао исправан и тачан, дотде га нећем.) решити, него ћемо га претресати свестрано, и кад будемо дошли до уверења, да је потпуно исправан онда ћемо га решити. Оцборник г. Никола Сиаси%. Ја мислим да ће се ова ствар чисто и јасно решити, ако се буде поверцда једној комисији. 0 закључцима комиспјским имаће опет да решав* одбор. Ја бих хтео само то да знам, да ли би та комисија имада да прегледа пданове иди би она била одређена за то да прегледа понуду. Ми смо овде казади да се планови даду стручњацима на преглед п кад се буду усвојили онда да се тражи зајам, и ако се добије, да се објави конкурс. Председник. Г. Спасић говори о то&е како се посао комисијски преноси на одбор и поменуо је уз то, да накрају свију тих радова треба закључити зајам и онда тек извршити те послове. Ја се не слажом са онпма, који мисле да ове послове треба извршити помоћу зајма. И баш та страна треба да се цени, како треба да изведемо овај посао, — а да не морамо закључити такав зајам, који ће нас везати. Ми бисмо закључењем зајма дади у залогу наше нзјважније приходе и на тај начин би онемогућили извршење других радова, сем канализације, онако кпко ми жедимо, иди бисмо моради прибегавати каквом новом прирезу, ако бисмо хтели да извршимо какав посао, а ви знате, да ми морамо избегавати ударање нових намета. Ја мислим, господо, да у начелу нико није против тога, да се израде планови, а такођо држим, да не треба имати нишга ни против тога, ако би се израда планова поверила баш овој Фирми. Предузимачи никад немају намеру да изврше само један посао. Они се уистовреме стављају на рзсположење и за друге послове, наравно под усдовом, ако се изврши погодба. Овде је та иста ствар. Овде се овај предузимач нуди да изради планове, а у исто време ставља нам у изгдед и извршење тих радова. Ако се нама не свиди, да нам он изврши и саме радове, онда ће му се платити само за израду пданова. Ако бисмо добиди извршење тих радова под повољнијим приликама но што је прављење нарочитог зајма, зашто бисмо онда напуштади тај посао. Није сва срећа ни у конкуренцији. Ви знате како се и конкуренција може да намести. Треба само метнути велику кауцију, па уСрбији нема конкуренције. Ја, дакле не тражим, да се ова ствар ломи ј преко колена, већ је потребно баш, да се она ј свестрано проучи. Ја само показујем махне у начину проучавања. Напр. ја волим да се ова 1

ствар овако јавно претреса, и да сваки дође до уверења, да и на њему лежи одговорност што је тако и тако гдасао о овом питању, а не да се заклања за неког трећег, за неку комисију Ја мислим, да ви најзад морате веровати неком лицу, јер иначе, ако сте изгубили веру и у то лице, нећете онда веровати ни комисији. Одборник г. Велимир То цоровиК. Ја сам ипак мишљења, да би, по предлогу г. Савчића требало изабрати један ужи одбор, који ће свестрано и озбпљно претрести и проучити цео овај предмет, јер оваквпм решавањем у плевуму не може се постићи никакав повољан резултат. Бојазан г. председникова, да ће рад те комисије да се отегне у бесконачност, неоснована је, јер би она имада да сврши поверени јој посао у најкраћем року. Ја бих молио г. председника, да стави на гласање тај предло^ о избору комисије. Оцборник г. Милош СавчиК. Јасамнашао, да се ове понуде не могу друкчије оцењивати ни о њпма решавати, него једино помоћу комисије. Та комисија треба да испита: накојиће начин ово да се изврши и је ли општина у могућности да топзврши с Финансијског гледишта. Кад сам предлагао избор комисије, ја сам жедео да се ова ствар не одуговлачи, јер се она баш оваквим нашим радом одуговлачи. Раздозп г. председникови, да ова комисија не би радила не стоје. Ово што мисадрадимо, то би радилп п у тој комисији, само би рад био лакши јер би ту бпло мање чланова, но што је нас овде. Пре него што би се одредила та комисија, требало би у начелу решити то питање: хоћемо ли ми ту понуду вримити тако да тај предузимач само цланове изради или не? Хоће ли се, дакле, израда планова одвојити од извршења самих радова? Најбољо ће бити да се прво израде планови, па да се онда распише конкурс за израду тих радова. Г. председник је поменуо башпонуду „задруге за подизање зграда." И „задруга" је поднела бида нонулу само за израду пданова, дакле онда је г. прддседник, као председник те задруге био за оно што ја сад овде предлажем а сад је променио своје мишљење, јер он сад израду планова везује за израду самих тих радова. Дакле, господо, ја мислим, да треба ставити на гласање питање: хоћемо ли да нам се само израде планови или ћемо и извршење радова да вежемо за то. Ја сам за то, да се прво само планови израде. Одборник г. Тохиа МихаиловиИ. Ја налазим да нам сад неће бити потребна комисија. Њу можемо изабрати тек пошто решимо и утврдим> ове основе и сва ова претходна питања. Комисију треба изабрати тек онда, кад се буде приступало де®инитивном решавању овог питања и стављању саме обвезе на плећа општине. Г. Савчић хоће да се израда планова одвоји од извршења ралова. Међу тим предузимач везује израду планова за извршење тих послова. Ако би нам тај предузимач извршио радове онако као што би их и други извршио, под повољним условима, зашто онда да не поверимо њему ту израду. Ако ми тај посао уступимо другоме, он ће наћи стотину замерака израђеним плановима. само за то што их он није радио, и рећи ће да не може по њима да ради. Нека кошта и мало више општину тај посао, само извршење тих радова треба поверити ономе. који ће урадити то као што треба. Председник. Г. Савчић је својим захтевима завео на странпутицу цео одбор. Ви сте чули ове одредбе за извршење овога посла. Неко нам се нуди да нам изради планове, а уз то и да нам изврши радове за канализа-