Београдске општинске новине

Б рој 2 9

- 153 —

Год. XIX

Што се тиче пак Финансијске стране овога предмета и ја бих био за то, да то питање повериио, ако одбор жели, једној комисији, која би била састављена од наших најбољих Финансијера, који би Финансијску страну овога предмета проучили и израчунади тачно, колико би општина имала да плати на име отплате а колико на име интереса. Камо лепе среће, господо, да се водовод није правио без канализације, него да је исти упоредо са канализацијом грађен, куд би нам сад био крај. Наше куће < ем осталога не би биле овако влажне и не би са дана на дан све више и више од влаге пропадале. У сретним земљама то се, господо, упоредно рали, а код нас то обратно иде. Ја, господо, имам потпуно вере, да би нам ова чувена светска Фирма пданове и израду канализације на велико задовољство израдида. Французи, господо, умеју, да се добро за посао наплате, али се не може одрећи да им је изрчда веома солидна. Да ова кућа, која нам подноси понуду није до сада, нигде канадизацију радила, ја бих у њу морао мало посумњати, али пошто је она поред других огромних послова и канализацију у Мексици радила и готово свршида, та ваљда ће моћи и код нас исту на потпуно задовољство свршити. Ми не можемо сами нланове правити. Јер за то немамо стручњаке. При изради планова и извођењу радова по истима не игра улогу само теорија него је често пута практика у извоћењу претежнија. Био слм у српском бродарском друштву члан контролног одбора, оа је било вазда говора о томе: ко ће лађе да нам прави Једна нам се је Фирма јавила за извршење тога посла. Неки су се почели мешати у расправу питања: какве казане да нам прави итд. па ево како су нам испале лађе. А камо депе среће, да смо ми казали хоћемо такве и такве лађе са том и том гаранцијом да нам се израде, па не би смо добили овакве лађе какве данас имамо. ()]борник г. Милош Савчиб. Прво сматрам за дужност, да одговорим на јучерањи говор г. председником па онда ћу прећи на ову ствар. Г. председник је у свом говору доста оштро изнео, да сам ја цео одбор завео једним питањем, које је било тако сићушно, да о томе не би требало ни 10ворити. То је оно што сам тражио да г. председник каже име те Фирме. Ја држим да је било врло важно и потребно да знамо каква је та кућа, с којом хоћемо да закључујемо један посао од веома велике важности и с тога сам и тражио име њено. Ја остајем и сада при том свом мишљењу. Ја нећу да се жестнм и да падам у ватру. Један од г.г. предговорника прошли пут је лепо напоменуо, да смо ми овде дошли поверењем београдског грађанства да решавамо поједина питања онако како ће бити најбохе за опште интересе. Ја овде говорим и као одборник и као стручњак техничар, који ту ствар разуме. Молио бих г. председника, да други пут буде мало мирнији, јер ни ја ни он не решавамо овде своју личну ствар. Ја морам понова да констатујем, да ми овде просто губимо време. Ми незнамо ни одакле ћемо да почнемо ни где да свршимо. Овде се сваког дана говори како су нам потребни канали и како треба да тражимо стручњаке. То јесвеизлишно понављати, јер нам је то свима познато. Треба сад да говоримо о томе коме ћемо да поверимо израду тих планова ј ер овако радећи као до сада нећемо ништа учинити. Ја сам овде уочио, да што год сам ја или ко други од г.г. одборника тражио да се стави на гласање г. председник је то прећутао. На пример синоћ је бида већина одборника, да се комисија одреди, а г. Председник силом свога положаја одбио је то и закључио седницу. Ја бих модио, да се једанпут отпочне радити у ин-

тересу саме ове ствари, јер иначе само дангубимо и заморавамо се. Ако се то не учини онда се може са разлогом сумњати, да се можда иде на то да се поједини одборници заморе те да се најзад ова ствар сврши како се хоће. Г. Ђурић је казао дајепротиван комисији за то што је неколико пута у комисијама био. Ја се чудпм поједипим одборницима што се они буне против комисија у једној овако важној ствари кад знам, да су сви они препоручивали комисије за много незначајније ствари. Ја остајем при томе, да треба изабрати комисију, јер ће се у њој ова ствар много лакше и брже расправити. Противан сам тражењу г. Ђурића, да се избере комисија само од Финансијера, већ сам за то, да поред њих буду и техничари. Неправилно је мишљење г. Ђурића, да ће пданови коштати много скунље, ако се њихова израда одвоји од извртења ових послова. На против ја мислим, да ће они на овај начин коштати мно о јефтиније. Сви одборници бивају равнодушни у овом питању с тога што држе, да ако се не погодимо са овим предузимачем за извршење радова ништа није ни било. М<ћу тим овде није изнето на који начин има ова погодба да се изврши, а кад би се то изнедо ја мислим да би већина г.г. одборника били против. Зашто се не изађе јавно с тим како ће ова погодба да се взврши. Ми треба то да пречисткмо да ли је потребно, да радимо планове. Г. председник је дотакао три начина: први је начии да се израде планови, па да св распише конкурс; други је начин да се направи зајам и најзад може бити и тај начин, да се важе израда плапоза са израдом самог посла. Има и четврти начиа а то је конкурс. Све те начине треба претрести и изабрати онај, који је најбољи. С тога ја мислим да треба на првом месту одредити ј^дну комисију, која би пречастила и средила сва та питања. Али пре но што почнемо да оворимо о плановима ја имам да упитам г. председника: шта |в са уговором, који је опгптина закључида са Линддеом и Чоке-ом Да ли је тај уговор још у важносги или не, јер ако он још важи, а ми закључимо уговор с другим онла ће ти људи, да траже накнаду тптете. Линдде и Чоко су мноно чувенији и виђенији од ове куће коју нам је изнео г. председник. Сами ти посдова што их ]е извршида та кућа врло су мали, јер они као што нам је то г. председник саоиштио износе само 50,000.000 динара. Сам тај њен рад доказује, да то није велика стручн^ кућа, ј<ф у Француској има кућа, којесу до сада израдиленословау вредности можда пола милијарде. То су у ствари велике куће. Ова ФИрма о којој је овде реч израдила је у Француекој само три жељезнице и један канад, а све остале радове израдила је ван Европе. Г. председник је имао дужност и то да нам каже да ли је се он званичним путем преко Министарства распитао о солидности те куће. Линдле и Чоке су први на томе пољу, а ми од њих бежимо и ако је општина закључила сњима уговор само за то, што они треба да израде само планове, а ови хоће и да израде планове и да изврше ове послове. Одборнип в. Ми ути< СтеиановиЖ. Ми смо чини ми се скренули с правог пута. Ми нисмо прво расправили питање којим ћемо путем, да дођемо до планова и канализације. Г. председник је поменуо вИше начина којима се може доћи до тога. Може се закључити зајам, може се на пример удесити некакав лутријски зајам; могу се ти послови радити са средствима, којима општина већ располаже; и може најзад да буде и овај мешовити начин, да се једна Фирма прими и да у извесном року сврши све канале па да после тражи од општине, да помало отплаћује свој дуг, без икаква залагања трошарине

или других установа него само на пример на залагање канала. Ја мислим, да би прво требало, да расчистимо та питања. Прво треба да размислимо, који је од свију тих начина најподеснији за општину. Ја бих молио, да се пре свега та питања изнесу пред одбор и да се о њима говори. Ако будемо противни томе, да се путем зајма не граде канали, онда ћемо се питати, да ли је добар други начин и ако нам се и он не допадне, онда можемо пробати с трећим начином. И кад и то свршимо онда можемо доћи до некаквих принципа, које треба да постави општина београдска за израду својих канада. То ће бити основи с којима можемо да изађемо пред Фирме и да их позовемо, да се понуде за израду планова. Ја мислим, да се пође прво овим путем, дакле да пре свега видимо, на који ћемо начин доћи до канада и онда да свршимо ствар. Одборник г. Јован ИлкиК. Господо, ово је већ трећа седница како се овај предмет претреса без резултата и ако се овако буде продужидо неће се до истог доћи ни посде два месеца, јер је дебата скренула на појединости у место да се води у начелу. Молим г. председника, да изјави, је су ли ово основи по којима би се израда планова за канадизацију и извршоња канализације имали уступити генералном предузимачу иди је ово уговор који би се са истим имао закључити, како би се могло прећи на главну ствар а не дангубити. Председник. Да ћу на свако питање објашњење. Ја све то бедежим. Молим г. Илкића, да неиспољава дангубљење. Ја сам баш задовољан кад видим код одбора интересованост да се ^твар што више разјасни. Одборник г. Јовш ИлкиЛ. Молим, нисам свршио говор. Председник. Изволте продужити говор г. Илкићу. Одборник з. Јован ИлкиИ. И ако се каже, да је ове норме дала општини поменута Фирма мени је све једно која је то Фирма. Само ако су ово норме а не одредбе уговора. Тек онда кад се уговор буде закључивао треба добро отворити очи с киме се закључује. Тада се надлежним путем распитује о содидности онога с којим се уговор закључује, али кад ове норме не везују општину онда је ненотребно сада упуштати се у оцену каква је ова или она група. Сад опет да кажем и о комисији за коју г. Савчић толико наваљује. Техничка је комисија свршила свој посао по предмету канадизације раније давајући општини своје мишљење но решењу г. Министра грађевина и по понуди задруге за подизање зграда. Сад је безпредметно одређивати другу комисију да ради оно што је техничка комисија већ свршила. Сад би само могло бити речи о Финансијској комисији, која би имада, да проучи чисто Финансијска питања, на каквој основици мисди тај понуђач ове псслове да изради, да ли се ти радови могу израдити са данашњим општинским приходима без икаква зајма или не, и кад нам та комисија одговори на сва та питања онда би смо ми имали да решавамо, коме би предузимачу имала да се уступи израда тих посдова итд. Одборник г. Тоша МихаиловиИ. Господо, На првом месту нека ми је допуштено, да одговорим на навод г. Савчића односно заморавања. Доиста ћемо се, господо, само заморавати ако продужимо досадањим путем. Г. Савчгаћ је прво тражио име групе, водила се око тога дуга дебата, казано је име групе, па шта се с тиме постигло, апсодутно ништа. Сад тражи техничко Финансијску комисију. Газлог му је за њу то, што су се до сада и за ситније ствари одређивале комиеије. Ја кажем да су се за ситније могле об-