Београдске општинске новине

Број 36

— 200 —

Год. XIX

по десетогубу цену, а да општина сноси све остале терете. I. Сопственици да сносе трошкове: I., до 16 ,оо ш. ширине: за ексиропријацију имања, нивелисање и калдрмисање или макадамисање. 2., да инсталацију за осветљење изврше о свом трошку а општина да им даде осветљење бесплатно; за водовод и канале доцније да се решава, пошто за сада нема потребе за то. II. Израђене улице и тротоари прелазе у сопственост вароши и тек када буду готови, може се дозводигн подизање зграда у појединим улицама. III. Ако се сонственици не би сложили да сами изврше о свом трошку експроприсање имања за улицу, нивелисање и калдрмисање, онда ће то општина извршити, а трошкови ће се око извршења тих радова рачунати према дужини Фасаде појединих плацева, а на угловима према средњој дужнии Фасаде и спољне калдрме. IV. Где се посто.јеће улице морају само проширити, ту су имаоци обавезни да уступе потребно земљиште до 2 ,оо т. ширине а дуж целог Фронта бесплатно, а ако је земљиште заузето зградама, платиће се вредност зграда, ако подизање истих није условно дозвољено. V. Од стране општине даће се: 1., сво варошко земљиште, ако таквог има а буде потребно. 2., земљиште и израда оних улица, чија ширина прелази 16, 00 т. у колико су шире. 3. Издатци за прибављање и онога земљишта које не буду дужни дати имаоци као за пијаце и т. д. VI а.) Отварање појединих улица, бива по одобреном регулационом плану, а на захтев свију имаоца дуж регулационе линије уличне. б.) Иначе ће се дозволити подизање зграда у оним улицама, које имају осигурану везу у путевима, тротоарима и т. д., а по плану регулације и нивелације. в.) Општина може по потреби и сама израдити потребне улице без споразума имаоца, ако се исти не би могао постићи, или би била хитна потреба да се улица изради, а издатке ће од сопственика наплатити у колико према горњем, на њих п адају. VII. Парцеле за подизање нових зграда морају бити према грађевинском закону од 600 □ т. VIII. За покриће свију издатака по овоме општина ће закључити нарочити зајам — реонски зајам — (овако је проширен Келн у Немачкој) а отплата и интерес пада на терет соиственика имања ван рејона. Зграде ван рејона катастрираће се, процениће се њихова вредност и порушиће се у остављеном року, ако не би одговарале условима за такве зграде- по овоме закону,

о трошку општине, ако нису под особеним условима подигнуте. Ако се предње не уради, свака замисао о утврђењу граница варошких биће, илузорна и неизвршива, нарочито ако се не изврши рушење зграда, које и по новој међи варошкој остају ван рејона; јер је према досада стеченом искуству просто немогуће, да се сасвим ограничи подизање зграда ван рејона. Нарочито потписати рачунају да ће закон о рејону Београда бити од добрих последица и да ће спречити и замисао о подизању зграда ван рејона од стране појединих лица, као и да ће спречити комадање земље на мање парцеле. За то нарочито наглашујемо да се овај закон што пре усвоји, да би као такав важио. Остали услови предвиђени су законом грађевинским, који се има сматрати као допуна овога извештаја. 9. маја 1901 г. у Београду. Д. Тадић с. р. Шладен Нннолнћ с. р. Твмз Марјановић с. р. шеФ грађ. одељ. управе гр:1да Београда Рака С. Мутавџкћ с. р. ше®. грађ. одељен.а општ. беогр. Н. Спасмћ с. р. Стев. Ивковић р. с.

Комисија за проучење питања о утврђењу рејона вароши Београда уз овоје извешће о извршењу повереног јој посла поднела је општинском еуду следећи: НАЦРТ ЗА ЗАКОН 0 РЕЈОНУ ВАРОШИ Г.ЕОГРАДА И 0 ЗГРАДАМА КОЈЕ СЕ МОГУ ИОДИЗАТИ ВАН РЕЈОНСКИХ ЛИНИЈА 1. Да би се знале стално и за увек границе Престонице п да би се спречило насељавање ван тих граница а утврдило какве се грађевине могу ван рејона подизати, прописују се одредбе овога закона. 2. Границе Београда према приложеном плану ове су: од реке Саве правцем улице, која иде поред дуванских магацина, поред ових магацина, друмом поред Вшетечкога млина, изнад општинског бунара, испод Споменика, поред имања Митрићевићке, поред једног дела — угла — Фичове Фабрике и преко зграда даље на механу Стевана Ивкови^а, да ова механа остане у рејону; у продужењу старе рејонске линије и даље овом линијом до кланичке пруге, кланичком пругом и дунавским пристаништем до града, кроз град и савском обалом до почетка. 3. Правци рејонских линија и преломне тачке истих биће обележене трајно и непомично и видљивим и подземним знацима, среством нарочите комисије коју одреди министар грађевина, а дуж праваца оставиће се улица од 30 метара ширине као рејонска улица. Ове рејонске улице просећи ће се и саградити о трошку оп-

штине одмах, а најдаље у року од две године од објаве овога закона. 4. Границе рејонске и трошаринске морају се свуда поклапати, а где то није, трошаринске ће се помакнути најдаље у року предвиђеном под тач. 3. 5. Забрањено је подизати грађевине за становање ван овако утврђенога рејона, сем зграда за уживање, зграда нужних за обделавање винограда и вргова, пољопривредних зграда на добрима и Фабричких постројења. Но за подизање и оваких грађевина, нужно је поднети планове грађевинском одбору општине београдске и добити решење Управе града Београда, која води надзор да се њена решења тачно извршују. 6. Да би се могла у опште добити дозвола за подизање зграда под тач. 5, нужно је да земљиште зграда за уживање винограда и вртова буде најмање 2500 кв. м. велико, земљиште за Фабрично постројење поред нужних савитетских услова мора бити најмање један хектар велико, а земљиште за пољонривредне зграде мора бити најмање 2 г \ 2 хектара. 7. Да би се утврдило и знало, које су се грађевине затекле између старога и новога рејона, општинска суд наредиће да се у току од 1'Јг године сниме сва земљишта и зграде и да се премере и процене све зграде ван рејона, да би се сазнала њихова вредност и спречило даље подизање таквих зграда. Ово ће се уредити о трошку општинског суда. Ако буде грађевина, које су условно одобрене, то ће се исте порушити ако су ван рејона, најдаље у року од једне године дана. 8. Општина београдска дужна је да поступно експропише и поруши све оне зграде које се затеку ван новога рејона а не одговарају условима овога закона, најдаље у року од три године и то прво зграде за становање, па онда остале грађевине: механе и каФане и т. д. 9. Управа града Београда даје дозволе за подизање грађевина ван рејона по саслушању грађевинског одбора и ове грађевине подлеже у свему пропису грађевинског закона и правилника за варош Београд, што се тиче стабилности, конструкције, здравствености и сигурности од пожара. 10. Против решења Управе града Београда подноси се жалба у року од 15 дана министру грађевина и решењеје његово извршно. 11. Који мимо ових прописа поступи и подигне грађевину ван рејона казниће се новчано од 100 до 500 динара, а сем тога дужан је да подигнуту грађевину по решењу полициске власти поруши; а ако он то не би урадио учиниће полициска власт о његовом трошку. Ове казне застаревају у року од пет година. 12. За онај део вароши између старе и нове рејонске линије, вредиће прописи