Београдске општинске новине

Број 39

— 223 -

Год. XIX

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ И АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (Ло Сер Џемсу Белу иредседнику оиштине Глазговске и г' Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Британије и Лрске). Година 1896 ПРЕДГОВОР. Мој циљ као писда ове књиге био је и јесте: да пружим мојим суграђанима, као и свакоме ко се интересује за општинске установе, могућност широког схватања путева и начина, којим се заплетени послови једнога великога града отправљају, а тако исто и олакшам поглед на оне присне везе и односе, у којима ови радови и њихови резултати тоје са здрављем, срећом и напретком самога грађанства. Садањи моменат изгледа ми још и особито погодан за предузимање таквога задатка; јер је Глазго у последње време у простору двојином порастао, јер је оставио за собом читав период великог општинског рада и џиновског напретка, и јер стоји на прагу великог општинског преображаја и преустројства. Још за време свога председниковања, ја сам спремио био један годишњи преглед — наравно и кратак и непотпун — радова који остају општини глазговској и у идућој години; али сам осећао потребу од таквог некаквога дела, као што је ово, а имено дела, из којега би се дало видети: кроз какве је мене и еволуције, у свима својим гранама, корпорагивно, прошао наш Глазго , — док није доспео до данашњега и високога положаја међу великим општинама света. Такво дело, мислио сам, да може послужити и као грађа за исшорију општине глазговске, па, као такво, и до бро доћи, али не само грађанима града Глаз•• гоа, него и многобројним и одличним гостима из свију крајева света, који долазе да проуче систем местне нам управе. Наравно, да је овде главна корпоративна страна општинска нам живота — са полетом, задатцима и тежљама истога, — а ја износим записник његов пред читаоца с надом: да ће читање оваке књиге допринети јачању грађанска нам патриотизма, пробудити још веће интересовање за важна, као и заплетена, питања општинске нам самоуправе, као и показати озбиљним и способним људма: како су велике и драгоцене услуге које они могу учинити своме ближњем као чланови домаћега парламента; јер је то и место и улога где се ми јављамо као судије и расправљачи местних нам питања, практичних задатака, и осведочених потреба општинске нам заједнице — и где остављамо на страну сва државна питања своје царевине. И доиста, снага наше општине и њене управе лежи у томе: што се она и рађа (путем избора) и живи и ради као не-политичко тело. Овде нека ми је слободно још додати, да за добитак млогог обавештења имам да благодарим, и то млого да благодарим, шеФовима разних општинских одељења, као што за књижевну прераду и обраду дела дугујем срдачан дуг таленту, вредноћи и посвећености послу, честитога председника наших Музејских Удружења, а стараоца општинских нам галерија лепих вештина г. Џемсу Патону. 15-ти октобар 1896 год. Единбург (Шкотска) Џемс Бел.

УВОД По народном предању, било је то једне пријатне вечери у пролеће 1765, а за време обичне му шетње по глазговском врту, када је славноме Џемсу Вашу*) синула кроз главу мисао о засебноме кондензатору на парној машини. И свака погодба те велике замисли била је и судбоносна и епохална; јер, од како је и света и века, ни један проналазак није тако далеко захватио, ни тако дубоко преобразио, економске и друштвене односе рода л^удског као овај. Један од првих и најочитијих плодова Ватовог изуметка — односно усавршења парне машине — био је тај: да су се индутрчјалачки редови народа сконцентрисали у велике општине, да су т.ј. од малих постале велике вароши. Цела је истина да је још изналаз"к Аркрајта, идругих, у текстилној индустрији положио темељ данашњем фгбричком систему радиности, и задао први као и смртни удар старој домаЛој привреди. Али да није иарна снага одмах дошла за овим текстилним напретком фађрике ове земље данас би се впле све око водених падова и речних корита, великих и малих, а индустријалачки жнваљ наш био би усљед тога неминовно разбацан, растурен. У самој ствари овај је процес већ наступио био, пред саму појаву парне снаге, као што нам то непобитно сведоче оне огромне воденице; Ланаркове на Клајду, Катрајнове на Ејру, Динстонове на Титу, Станлијеве на Теју ит.д. — а све к је су потицале од Глазгоа. Све су оне и биле грађене са обзиром на водену снагу. Али, чим се осетио у инцустрији утицај иарпе снаге, све те огромне радионице на води ударише натраг, а жива река популације потече у варош. Пара , је дакле, била та снага која је створила наша данашња велика индустријска средишта, иаше велике вароши, која је преобразила становништво Велике Британије, и привукла масу народну из сићушних и растурених села и засеока у сувремене, живе, и густо насељене градове. Оне варошн наше, које су се, према новоме чиниоцу, налазиле и у повољном положају, расле су и порасле са необичном брзином; а поставши на тај начнн магнетски центрови, оне су све више и све јаче привлачиле себи околну масу сељачку, и шириле свој утицај на све већи круг и даљину. Благодарећи, пак, таквом обрту и развоју наших вароши, јављају се још у друго.ј половини осамнаестога века многобројни и морални и друштвени задатци — али се само јављају, и известан облик добијају. Тек општинама и општинарима друге половине деветнаје г жога века пада у део да се с тим задатцима боре, и да сретно решење њихово траже. У првоме добу велико-варошкога живота нису се управо ни уочиле све оне многе и силне незгоде иренасељеносши становништва; стални прилив нове и здраве крви, из села у вароши, није ни дао одмах познати трагичну страну таквога живота; док су се дотични и опасни знаци — симтоми — сматрали чак и за неке одредбе Провиђења, којима се ваља смерно покорити, а никако као позив на отпор злу, и на нове напоре лечења и побољшања. Нити су они људи, којима је у почетку деветнаестога века, допадала у руке * Изналазачу парне машине

општинска власт — и били у положају да лече болест, од које је патило варошко нам становништво. Оашшински одбори тога доба и нису били оишшин^ка ве%а у данашњем смислу те речи, него су били некаква тајанствена тела, која су држала тајна саветовања, која ничега заједничкога нису имала ни са жељама ни са потребама дотичне масе народне. И тај је свет на њих и гледао са неповерењем и зловољом; нерадо се и покоравао њиховим наредбама; нерадо плаћао прирезе, који су и онако неправедно разрезивани били; при плаћању је гунђао, а у души веровао и страховао, да ће тај новац отићи на што друго, а не на оно што треба и што је законом одређено. У недрима таквих одбора општинских било је врло мало и одушевљења и воље за рад, као што је било мало снаге за тежак и истрајан рад; и, у место да их креће н на послу држи жива сила здравог јавног мншљења, њих су сретаза само мрка лица и мрки погледи грађанскога незадовољства и неповерења. Да ли тај народ живи или умире, то није била тада брига опшгинских одбора — него надлежност попова, цркава, или каквах милосрдних друшгава. Општинско и одборско је било само да одржава спољни ред и поредак у варош«. Да! и крајње је већ време било да се донесе онакав један за*?он опшгински, какав је и донет године 1833 у виду згкона о Оаштичској Рсформи у Шкожкој. Са тим великим добитком иа пољу демократске нам управе и почиље наш прави грађански живот, наш општинскн рад и полет. Свет је почео да увиђа, да га се и непосредно тичу ствари његове општине и одбора, па да има и неку власт над својим одборницима. Општина и општество дођоше тада у жав додир једно > с другим; донде и нејасне и неме жеље масе добише одређен облик, па убрзо нађоше и израза у узаноме кругу општинскога већа. И у колико је нови ред ствари искуством јачао. у толико су јачали и односн и вззе, а расле симпатије, између опгатинског и бнрачког тела, у толико су брже и јавна расположења и неме жеље грађанства налазиле и одзива и тумача у општинској кући. Најзад, у колико је право бпрачко масу све дубље захватало, и из исте све вернаје представнике исте у општину доводило, у толико се маса све више интересовала и загревала за своју општпну, па је у толико лакше појмила и достојније ценила и власт и одговорност својих избраника. Али, ако су нови Оцбори долазили у општину, пуни и воље и снаге да дужности своје изврше — није и само то вршење дужности била лака ствар. Главни задатак, главно питање — питање које у своме домашају обухвата сва друга здравље масе варошке било је за њих на дневноме реду. Како да се створе услови, под којима би огромна маса радничка, па и маса сиротињска, могла поживети и у здрављу и у чистоти и у угодности, па како да се успе да та маса види у животу и нешто уживања — то је био џиновски проблем за ново стање у нашим општинама. Наравно, да се сва огромност оваког једног задатка није одмах могла ни схватити. Тек постепено, и мало по мало, улазило се у тајне проблема; постепено су се оне и предочавале; док се, међутим, може рећи, да свеколики домашај истог, није ни дан-дани потпуно осветљен. У