Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX.

НЕДЕЉА Н0БЕШБР1 1801.

ЛУ\Х\ХХХ\\\\Х\\«Ч1 Број 41.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т Ц В Н А :

За Србпју ва годину .... на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 , 9 .

ПГВТПЛАТУ ВАЉА ОЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ ОУД А ОВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОППСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАЂЕНА ПИСКА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

02ШТИНСК0 УРЕЋЕЊЕ

и

АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседншсу оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседншсу Уједињених Музејских Удружења Уједи/њене Краљевине —• Велике Британије и Ирске)

Година 1896

III

(3)

ОП1НТИНСКИ ОДБОР Поотааак и оаотав одбора. — Годашаи избори одступају&е тре&ине одборнина. — Избораа и службгна процедута. Квалификацгје одборнгка. Пријем дужвооти и избор предоедоеднина опшине. — Одбороко бираље ооталог часништва одштинског, односно, полицијског

Акт Парламента, по коме се врше —откшнашжи избори у Шкотској, прописује: да, што је могуће приближније, сваке године одступи из Одбора једна трећина одборника. Град Глазго, који је, као што смо видели, подељен на двадесет и пет квартова, и броји по три одборника на кварт, бира на тај начин сваке године у сваком свом кварту по једног одборника. Али то не значи и да је сваки изабрани одборник сигуран за цео свој трогодишњи рок; јер има наступајућих случајева, који ремете и ниште овај изборни ред. Тако, на пример, кад ко од одборника доспе на иредседништво општине, или на положај главног благајника ошнтинског, онда се таквом одборнику не рачунају године чланства одборског, и он ступа на председничко, односно благајничко, звање за три оделите године. Према томе, пак, при наступајућој ротацији одборника, коцка пада на двојицу најстаријих чланова одбора. Деси ли се случај, да и новоизабрани иредседник и благајник општинскн буду били одборници једног истог кварта, а нарочито, деси ли се њихов избор на нова и висока звања при крају прве или друге године одборништва им, онда ће, злу срећу таквога случаја понети онај трећи квартовни одборник, јер ће он тада имати права да седи у одбору само једну годину ! И смрт и оставка одборничка, такође, ремете трогодишњр ред; јер, на место, тако отпалих чланова, Одбор бира заменике, који трају само до првих избора општинских. У случају да је овако замењени одборник отпао у првој или у другој години свога одборништва, онда ће се у прописно време изршити два, одборничка избора у дотичноме кварту: један за одборника који отпада по ротаг^ији, а други на место онога заменика. Од двојице тако

изабраних, онај који је добио најмање гласова одступа на крају друге године својег одборништва: а, ако не би било бирања, онда Одбор решава који ће представник одступити. Трећи представник таквога кварта — па ма он био у служби одборској само једну годину — одстугшће с концем следеКе године. Због ванредних прилика, у којима ће се извршити овогодишњи (1896) новембарски избори општински, за целокуини Одбор, — једна трећина будућих избраника седиће у одбору само једпу годину, друга две, а тек остала трећина саставиће цео трогодишњи рок. С друге стране, предсецник општине и благајник општински могу саставити у општини свих пет година, а имено: две године у својству одборника, или и кмета опгптинског, и три године у звању председничком, односно, благајничком. Циљ овога законодавства био је тај: да се не допусти ни једном обичноме кмету,"или одборнику, да остане у служби општинекој више од три године, не излазећи нред своје бираче; а сем тога, хтело се дати сваке године прилике бирачима, да могу, ако желе, послати у општину, бар по једног новог представника. Дакле, десило се ма шта, сваки кварт има своје годишње изборе општинске; и, ако су бирачи расположени, и луксуз изборне борбе.! Велим, ако су расиоложени; јер и нерасположеним грађанима може сав тај вашар и трошак да приреди славољубље, или и инат, једне једите личности, — ако је само та личност кадра да нађе законски потребан број људи да му потпишу кандидатску листу! Признати се мора да, у редовним приликама, просечни бирач слабо држи на своје бирачко право, и ретко кад мари да запне при општинским изборима. Управо, срећа је, те се увек нађе по какво добровољачко коло људи, које састави тако звани „квартовни комитет", који се после брине за општинске кандидате, па и за неку врсту јавне контроле над већ изабраним и дејствујућим представницима кварта. За ове квартовне комитете може се још рећи, да су и самоизабрана тела, и то, ма да их и драговољно и слободно бирају јавни зборони квартовни. На велику срећу, и општинских нам послова и општинске нам самоуправе, ови комитети, у опште узев, немају никакав иолитички карактер, и никакву иартиску боју. То су људи које спаја и у снопу држи чиста љубав према општини и њеном напретку; и они врло мудро, као и суревњиво, пазе да им се у општииу ио ■ литика не увуче, или да им на ошптинске

изборе не утиче. Утицаја има, нарочито у нашем Глазгоу, и на изборе општинске и на правац општинскога рада; али ти утицаји нису политички, него само друштвени, согјијални. Дакле, хтели смо рећи, да ти квартовни комитети, састављени као, махом, што су, из људи којима лежи на срцу добро њиховога кварта, као саставнога дела градске целине, врше у наше време ту корисну улогу: што стално и брижљиво обраћају пажњу општинског Одбора на потребе и тежње, као год и на мане и недостатке свога кварта, односно, и на маћијеко ноступање општине, ако се осећају као њена пасторчад; и што траже, да их се општина и праведно и достојно сети. Дешава се, до душе, да се ти комитети који пут маше и за коју крупну ствар, као на пример, за власт над Одбором; јер хоће по који пут да покушају и да му заповедају, и да диктирају његове одлуке. Али, на част наших досадањих одбора буди признато, сви су ти и такви покушаји остајали безуспешни. Комитетима је увек признавата и њихова местна вредност, и драгоценост њихових савета и услуга; али им се врло мудро и врло умесно никада није дало ни допуштало да постану општина у општини. Али, ако местни квартовни комитети нису увек најверније огледало интересовања масе грађанства за општинске ствари, опет су они, као што рекосмо, главни покретачи те масе, као што су главни руководиоци њених јавних зборова. Благодарећи њиховој (комитетској) живости и окретности, долази сваки кварт, али не само до својих квартовних зборова, него чак и до „јавнога тражењарач.уно} ' од својих одборника ! Ова коцка, нарочито. пада на оне одборнике којима истиче рок општинској служби, а који се за исту част ионово кандидују. По маси бирачкој, ти зборови и не би били тако тешки испити за одборнике, односно и нове кандидате, — јер је маса обично, наклоњен судија својим избраницима, воли да има изговорада имкаже „хвала", асвакако мрзи да разбија главу с новим кандидатима, и да се грува по изборима. Не тако и код појединаца, и суревњивих посматрача општинскога рада, код чланова квартовних комитета — што чини —■ да многи јавни збор прође кроз буру, а сврши изборном заталасаношћу. У главноме узета, ироцедура око општинских избора у нашој Шкотској, једна је у целој земљи — јер долази под опште законодавство земље — али за наш Глазго, и још неколико великих градова, неке омање