Београдске општинске новине

Број 44

- 260 —

Год. XIX.

стаблу, на Одбору Општинском разгранало у оне небројне гране од „пододбора" и „комнснје", од „струка" и „надлештава", од „одсека" и „оделења", и т. д. а од свију којих је опет, после, закон од годвне, 1895 створио ону и једноставну и харноничну делину којој је име: општина глазговска! * Полицијска Уирава града Глазгоа, или Уирава града Глазгоа , према горњем и еиохалном закону од године 1800, састојала се из председника општине, чланова општинскога суда, ше#а еснаФа, сиротињског стараоца, и двадесет и четири комесара, које, коцком, бирају правни грађани иплатци општинских намета, у дотична двадесет и четири кварта варошка. Управа имала је власт да, према закону, разреже на поседнике и закупнике непокретних имања, општински порез, и да га разреже према стању прихода, односно кирија, дотичних, а имено, по четири иена (40 п. д.) од Фунте стерлинга, за кирије од четири до шест Фуната стерлинга, а по један шилинг (1.20) на кирије од иетнајест Фуната стерлинга па на више. На покриће трошкова саме Уцраве, Одбор општински имаоје да се постара за годишњу суму |од 800 Фуната стерлинга, из обичних прихода општинских; а та сума за цело није велика била ни за тадање време, према услугама које се од полицијске Управе тражило. Како су, пак, нека од законских овлашћења од године 1800, истицала у години 1807, то је те године донет нов закон, којим се у осталом продужава у општини створено стање за нових четрнајест година; а измене тичу једино извесних квалиФикација полициских комесара, као и повишења стоие ариреза, који је сада могао достићи и сразмеру од једног шилинга и три пена (1,50) од Фунте, на кирије од петнајест Фуната на више. И године 1821 донете су неке измене у закону, најважнија од којих је постављење два местна комесара у сваком кварту, који ће вршити полицијску власт и општи полицијски надзор у своме крају, али који неће бити чланови градске Управе, нити ће иначе имати удела у полициским пословима. Међу тим, квалиФикације њихове, као и начин њихова бирања, исти јекаои за комесаре који су избором ушли у градску Управу. И овај закон важио је у неким од својих одредаба четрнајест година. Али пре него му је и истекао рок, пораштај вароши тражио је нов закон — о проширењу рејона и т. д. И такав закон донет је 1830 године, кад се глазговска општинска власт и судска и полициска, распрострла и над Блитсвудом , и над источним и над западним Ерегсом. Из тако присаједињених општина створе се нових дввет квартова, а градскоЈ Уирави даде још по један полициски комесар, сем она два местна, и у кварту живећа, на сваки кварт. Ну, како су оба последња закона важила само до године 1837, то се те године донесу нове законске одредбе, и измене и допуне, а нов рок буде одређен за иет година. По овој уредби законској, прошири се у неколико и бирачко право, јер истим буде признато сваком правном бирачу и ираво да буде изабран на звање полицнјског комесара. Даље се законом од године 1843 пренесе на полицију право извођења народнога кулука, — те којом је приликом полиција добила и право наплаћивања извесних такса. Овим је за-

коном ослобођен оиштински одбор и напред поменуте бриге за оних 800 Фуната полициско-управних трошкова. Закон о иолицији од године 1843 ирви је закон, који по обиму своме, личи мало на џиновско законодавство наших дана. Јер, у њему има неких 287 одредаба, са пуно разних уметака и додатака. Према одредбама овога закона, рејон је варошки и опет проширен, а Глазго подељен у тридесет и шест квартова, са, као дотле, са по једним новим генералним комесаром и два у месту живећа комесара на сваки кварт. Међу тим, закон од 1846 год. —који је такође проширио градски рејон, и обухватио околне општине, Андерстона, Калтона и Торбалса — тај је закон укинуо Управу полицијских комесара. Одбор општинеки сада је постао чисто изборно тело народно, а тиме је престао и разлог за бирање двострукога представништва градског. На место, пак, Управе оних комесара, дошла је одборска комисија за иолицију и народни кулук, за оправку путова, мостова итд. и ту комисију састављају: чланови ошптинскога суда, шеФ еснаФа, главни стараоц сиротиње и осамнајест других одборника општинских. Али је само овим новим устројством предвиђено, да се полицијски и кулучни послови држе сасвим одвојено од чисто општинских послова града, те да према томе ни деловођа општински ни коморник (главни благајник) општински не могу добити звање под овом (полицијском) комисијом. Устројством овим установљене су још и полицијске станице и судови у предграђима Калтону, Андерстону и Горбалсу, — с тим, да у судовима председавају чланови општинскога суда као што су судовима додати и тако зваии ироцениоци општински. Пошто су и у ово ново устројство ушле старе одредбе закона од године 1843, о полицији и народном кулуку, то је исто устројство имало важити осамнајест година. И доиста, у години 1862 полицијско законодавство претрпи нове измене, јер се опет установи она Уирава иолицијска — ма да, до душе, она није била у ствари ништа друго до иолицијска комисија предходећег закона под новим именом. Овај нови закон (од 1862) садржао је неких 426 одредаба, а важио је за пет година У години 1866 ступи у живот овај, управо, садањи закон о полицији града Глазгоа, и по његовим одредбама остане и даље установа иолициџке уираве; али се делимичном изменом тога закона у години 1877 та, тако звана, „полицијска управа" укине, а на место ње уђе цео одбор општииски у број иолициских комесара. Међу тим, ако и јесте овом законском изменом постигнуто лично јединство између одборске и полицијске власти, опет су у иословноме погледу то остала два засебна тела и надлештва. Тек, управо, законом о општини и полицији града Глазгоа од године 1895, стопљена су та два надлештва, као и све друге „комисије" и „подкомисије" градске — све разних назива али лично истих тела у једну општинску целину, у Оиштински Одбор, а сви скупа добили једно име: Оиштина града Глазгоа. Једино, управо, што је књиговодство полицијско остало овим најновијим устројством издвојено; али се све друге полицијске ствари расирављају у седницама општинскога одбора; и деловођа ошптински, као и његов помоћник, могу бити одређени да руководе рад иолицијског одељења градског. *

На крају 1894 године, целокупна полицијска, односно, жандармеријска, снага града Глазгоа износила је 1366 лица, међу којима и ссдам женских чувара апсанских кључева. У овај број људи улази и шеф жандармерије с годишњом цлатом од 900 фуната стерлинга (22,500 динара у злату), улазе девет полицијских надзорника са годишњим платама од 282 до 362 Фунте стерлинга (од 6800 до 8800 динара у злату) и 27 полицијских помоћника са годишњом платом од 122 до 202 Фунте стерлинга (од 3060 до 6060 динара у злату). У потајничко (детективско) одељење долазе два инспектора са годишњим платама од 180 до 202 Фунте стерлинга; и долазе седам помоћника инспекторских и 33 полициј ских ОФицира са недељним платама од 36\ до 47\ шилинга (од 44 до 57 динара). На уличној служби и јавном поретку стоје редовно 1106 жандара — полисмена — под командом неких иедесет инспектора и седамдесет и четири наредника — а са. недељним платама, које, код простог жандара, износе, од 23 шилинга и 9 пена до 29 шилинга и 8 пена (од 30 до 37 динара), код наредника од 32^2 — З^ 1 ^ шилинга (од 40 до 42^2 динара) и код инспектора од 36 г 2 до 42 1 12 шилинга (од 44 до 51 динара). Сем тога, ова установа броји још једног лекара, девет квартовних хирурга, и масу писара, послужитеља, и других млађих. Од целокупнога броја на полицајском списку, а то је 1355 људи, њих 1139 било је домородаца Шкотске, 18 7 Ираца, 26 Енглеза, и тројица страногапорекла. Ну, уз овај број иду неких 26 ириватних стражара, који чувају банке, поште, позоришта, и друге јавне заводе, као што иде 26 женских раденица за рибање и чишћење по кући, као што иде и једна женска за брисање прозора, и два ложача и један угљар- доносач — а све које укупно чини — те је чисто полицијска службена снага града Глазгоа на дан 1-ог Јануара 1895 годинебројала 1410 лица. Вреди међу тим, да кажемо коју и о личној вредности и карактеру тих наших полицајаца. Дакле, наши жандари (полисмени) то су пре свега људи одабрани, и крупни и јаки. Физика њихова може се ценити по простоме Факту, што је иросечна висина њихова (јер их има и већих) скоро шест стопа, а имено: иет стоиа и 11\ палаца.! Жсто тако иросечна старост њихова је 34 године — дакле људи у иуном јеку мушке снаге. Већина их је данас у служби од једне до десет година, али наша жандармерија броји и једног одличпог ОФицира, који је саставио свих четрдесет година под капом полицајском! Међу тим, иросечна служба наших полицајаца прелази десет година. Већ, наравно, да у служби која тражи толико и мудрости, колико поузданости и владања над самим собом, да у таквој служби мора да се нађе и људи који неће бити потпуно дорасли трудноме и тугаљивоме послу полицајском. Према томе, не може ни бити чудо ако, у првим годинама свогаполицајисања, извесан проценат младих полисмена дигне руке и од саме службе док други и веЕи број буде из исте и невољно уклоњен. Како му драго, тек у години 1894 изашло је из полицајске службе неких 36 полисмена, од којих је 25 отпуштено, а остатак својевољно иступио. Но, све су ово били млади људи, исиод пет година полицајске службе. На супрот овоме немиломе Факту, ми имамо 173 полицајца