Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ЛХУХХХЛЖ"

Год. XIX.

НЕДЕЉА 16. ДЕЦЕМБРА 1901.

кХЧ<м ^М& х ' < Број 445>

ИЗЛАЗЕ НВДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т 11 I С 11 : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За етране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНОКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈБ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ

Гра^анству Београдском Његово Величанство Краљ благоволео је на предлог Господина Министра иравде, а на основу чл. 14. Устава указом од 6. ов. м. у путу милости опростити и предати забораву све кривице учињене приликом избора Народног Представништва на дан 22. јула и 5. августа ове године, као и приликом накнадних избора које су предвиђене привременим законом о изборима чланова Народног Представништва. Ова амнестија обухвата све поменуте кривице било да су по њима судске власти већ изрекле пресуде, било да се налазе у току суђења или ислеђења, било да по њима још није тужба ни подигнута. На основу наређења управе града Београда од 6. ов. м. Бр. 33344, суд општине београдске обзнањује београдском грађанству ову амнестију. Од суда општине београдске 7 децембра 1901 г., АБр. 11301, Београд.

0ПП1ТИНСК0 УРЕЂЕЊЕ

и

АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (Ло Оер Џемсу Белу иредседнику оиштпне Глазговске и г. Џемсу Патону иредседиику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевипе — Велике Британије и Ирске)

Година 1896

(7)

2.

ИНСПЕКЦИЈА Јединотво свнитетско службе. — Модерни правац санитетсног законодавотва. — Санитетска подеда варожи. — Варошка нзчисто^а. — Станови. — Преглед и уре^ење станова. — Навике уку4ана. — Ворба противу аихове пренагоииданости. Вдагодети санитетске инспекције. — Полицајока власт над нездравии отановима. — Комисијски делокруг. — Женски инснектори. — Мисијонари чистоте. — Санитетски преглед животних намирница. — Здравствено стање фабрика и смањих радисница. При проучавању устројства, као и делокруга, глазговскога санитета, добро је повући линију, макар и произвољну, између инсиекторске , или детективне му службе, и лекарске и превентивне му гране. Дабогме, да се таква једна линија у самој ствари не може повући; јер су те две службе, инспекторска и лекарска, једна за другу тако везане, и једна у другу тако уткане, да се могу узети као две мбне једне исте радње ; али нама је то потребно поради лакшега схватања оних заплетених улогаи Функција, које окрећу наш модерни ошптинско-санитетски механизам.

Дакле, пре свега, признајмо очевидну истину: да тајна целе ове здравствене устаноре, целог овог нашег санитета данашњег, лежи у нашој иросвеЛеној себичности! (епН^ћ^епезз веШзћпеаз"!) Јер, да заразне болести нису заразне и прилепчиве, за цео свет, или само да су по ближњега опасне колико обична запаљењ& плућа или гуше, онда би могли бити и уверени: да би се наша сиротиња и дан-дани давила у своме јаду и болести, без помоћи и наших законодаваца и наше општпне и ошптинара. Јест, да она мрачна боравишта наше бедне браће, да они лагуми црне нечистоће, у којима гамижу људски створови као сињи први, да нису та жалосна скровишта наше сиротиње, у исто време и страхотна легла куге и колере — искрено да говоримо —^ зар мислите да бн се за оне тсросјаке и голаЛе наше толико интересовало наше „јавно мишљење", или да би им се толико места направило и у земаљском и у општинском законодавству нашем!? Нешто, доиста, и по природноме нагону самоодржања, нешто и по сили демократска нам расга и развитка, али поглавито по већ похваљеној себичности нашој, ми смо ево дошли до једне санитетске и службе и дружбе и снаге, која се брине, али не само за наше варошко здравље и чистоћу, него која бди и лебди: да је и она храна коју једемо, и оно ииЛе које пијемо, и чисто и здраво и сигурно. Строги су, доиста, ови нови санитетски закони наше земље, па су строге и ове санитетске уредбе наше ошптине, на тим законима основане; али ни ти закони ни те уредбе нису више строге само за човека сиромаха и простака, него су, у практичној им примени, још строжи и за богаташа, за Фабриканта, з^, великопоседника и трговца без срца и душе. Као неверица изгледа нам и стварност и Факт изврнутих појмова и улога друштвених, јер је данас и закон и власт далеко већи протектор наше масе , него ли и једне наше класе. Далеко, на пример, од тога, да ми данас сматрамо за наравну ствар употребу малолетне деце на тешке Фабричке послове ( ми данас и казнимо и глобимо свакога индустријалца, који би заборавио на здравствене услове својих радионица; па казнимо и свакога поседника великих кућа и.имања, који у њих трпа сувишан број кирајџија и укућана; као што казнимо и свакога бакалина , који хоће да превари прост свет продајући му, рецимо, маст под именом „путера;" касаиина , који уме да раскрчми месо од болесне стоке; млекара , који не држи млеко у чистом дућану, или га музе од болесних крава, и тако не-

здраву, или чак и заражену, храну људима и Фамилијама продаје. Да би саиитетска власт могла вршити што лакше своју тешку дужност, наш је Глазго у том циљу подељен на седам санитетских квартова, од којих сваки има својега особенога санитетског инсиектора, са одговарајућим писаром и једним механичаром за канале. Ну, како су и ови квартови сувише велике области за добру контролу, то су они подељени у мање јединице, у под-квартове, који су приближно равни по простору и по броју душа, и који имају, сваки по једнога, геод-инспектора. Па се чак и ови под-квартови деле на још ситније санитетско-административне делове, ну ови у циљу вођења што тачније статистике. * Први и главни посао нашега санитета био је и остаје: изналажење и сузбијање варошке нечистоће; а „ инсаектор варошке нечистоЛе и и није ништа друго, до први законски шеФ нашега санитета. Према деФиницији, коју даје закон о ја&номе здрављуу Шкотској, „нечистоћа је свака она нездрава чињеница, која ниче: било из недостатка ваздуха и вентилације у збијеним или погрешно озиданим грађевинама. било из оскудице добрих и чистих нужника и помијара, било, најзад, из каква му драго ђубрета и трулежи, чији кужни задах трује ваздух кућа, станова, дворишта и улица, и шкоди здрављу и удобном животу њихових становника." Млогобројна су, доиста, као што су разноврсна, зла, која долазе верошким домовима и крововима, и од грађевинских недостатака, и од укућанске небрижљивости и хаљкавости, а које долазе под казнене параграФе саиитетске нам уредбе; али ћемо ми извесно највернију слику њихову добити, ако загледамо у најновпју књигу наших санитетских службеника. Та је књига бележник нечистоЛе , службено састављен у последњој 1895-ој години. И он гласи; „у току године 1895 извршено јенеких 324,670 прегледа, или тако званих инсиекција санитетских, у граду Глазгоу. Приликом ових 324,570 инспекција, нађено је и забележено 32,292 случаја кажњиве нечистоће; а од тога броја 31,992 случаја су излечена и исправљена. Највећи број истих падао је иа прекид воде у водоводу, као и на нечистоћу по нужницима и каналима. Међу кућама за становање нађено је 2832 лишених воде из водовода, — међу којима 68 случајева, где је употребљавана вода из резервоара за испирање нужничке