Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XIX.
УТОРДК 22. ДЕЦЕМБРА 1901.
Број 47.
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т Ц 1', Н Л : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 ,
ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА
РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ
НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ
ОПШТИНСКО УРЕЋЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседиику оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседпику Уједгтених Музејских Удружења Уједин.ене Краљевине — Велике Британије и Ирске)
Година 1896
: (8) VI САНИТЕТ 3. ПРЕВЕНТИВА Војеваае противу бодештине. — Сретства противу ширења зараза. — Инопекторске дужности. — Распоред стрададника. — Ку&евна пега. — Волничка нега. — Прегдед емигрантских да^а. — Инспенццја отраних бродова. — Пренос бодеота у роби. — Опаснозти варошке окодине. — Бодести у илеку — Затираае заразних клица у млеку, — Нонтрола власти над нечиотии кућама. — Варошка склоништа. — Дезип$екција. — Ка^ење. — Праае. — Санитетске периовице. Заразне болести са којима је општинска власт према закону дужна да се бори, јесу ове: колера, велике богиње, дифтерија, круиозна скрама, црвени ветар, шарлах, тифус, заиалење црева, иовратна грозница, иродужна грозница и иородиљска или бабиња грозница. Ну, овом се списку може додати свака заразна болест, која законом још не би била предвиђена, апротивукоје треба војевати. Улога санитетског чиновника у борби са заразним болестима састоји се у овоме, ито: 1°) у изналаску зараженога лица; 2°) у лечењу таквога болесника, и 3°) у затирању заразне клиде, и уништају преносних срестава. Дабогме, да ностигнуће овако трострукога циља стаје нашу општину и једнога великог и скупог механизма санитетског. Претходно доношењу закона о обавезноу достави властима заразних болести од 1890, санитетски чиновник зависио је, скоро искључиво, од среће потчињених инспектора, чији је посао био да прокљуве: где се и која заразна болест у вароши појавила. Оваких инспектора било је у Глазгоу дванајест , и они су, уз припомоћ варошких лекара, учитеља основних школа, настојника варошке чистоте, оних женских инспектора, и другога доброг света и успевали да пронађу многу опасну болест у вароши. Али, и то стоји, да се многа опасна зараза у своме незнатном зачетку од њпхових очију сакрила — па после починила пустош, равну читавим епидемијама. Да достави надлежном санитетском чиновнику сваки случај заразне болести, то је, према горњем закону, дужност првен-
ствено старешине куће и Фамилије; за тим, првог најближег рођака: за тим, свакога другога рођака, помагача око болесника, или укућанина; и најзад, али и највише, дужност лекара који буде позван да болнога лечи. Тај је лекар, нарочито, дужан да одмах извести дотичнога санитетског чиновника давши му тачно и име и адресу и онис болести болесникове. По што се доказало, да су дечије школе у једно и исто време и најчешћа и најопаснија средишта заразних болести, то је законодавац, изменама полицијског закона од 1890 године, дао велику власт полицији у контролисању дечијих школа. Тако на пример тамо је прописано, да ни један родитељ, или стараоц малолетних, за шест месеца не сме дати у школу дете из куће у којој је зараза владала,и пре него је од дотичнога лекара, или од надлежнога санитетског чиновника, код овога и бесплатно добивено, писмено уверење, да једете оздравило. па и да је цела кућа била подвргнута процесу довољне дезинФекције и очишћавања. Ко од родитеља, или стараоца, погреши противу ове законске одредбе, биће кажњен глобом од четрдесет шилинга (педесет динара) па ће исту глобу платити и учитељ, који ту пропусти да учини своје. Поред својих специјалних и званичних дужности, општински инспектори заразних болести врше још и оишту дужност прибављања санитетских података. Тако, они завирују у сваки крај и буџак и кућа и улица, где се клица заразе може да зачне или већ и крије, и имају и права и дужност да о томе сваког запитају. По себи се разуме, да су нам они женски инспектори и у овом послу и задатку најсретнији. Како му драго, инспекторска служба у години 1895 извршила је 146,865 оваких прегледа, пронашла је 2184 болесних случајева, и испитала 11,485. Од целокупног броја последњих случајева (13,669) 25 долазилоје на тифусну грозницу, 796 на запалење црева, 15 на неодређену грозницу, 243 на велике богиње, 73 на нородиљну грозницу, 1189 на црвен ветар, 3501 на шарлах, 5631 на мрасу, 1440 на велики кашаљ, 656 на круп и диФтерију, и 100 на пролив и кокошије богиње. Проналазак болесног случаја то је и почетак инспекторове одговорности. Чим дозна за који такав заразне природе он мора прво да похита — у дотичну кућу, и да остави код становника истих један штампан примерак закона о заразним болестима. Ако је ту шарлах у питању, он оставља и популарно написани примерак у
коме је та болест описана. Ну, праву дијагнозу болести врши, наравно, општински лекар, који одма за тим долази. Инспекторова је дужност ту само да лекару пружи обавештења, али не толико о медичкој страни случаја, колико о спољним физичким околностнма истог, као на пример, о здравственом стању куИе у којој болесник болује, и колико услова има у њој за потребну негу и лечење. Питање, хоће ли се болесник лечити у кући у којој се разболео, или ће се пренети уболницу, то гштање решава општински лекар, а он се опет опредељава према одговору на питање: да ли се болесник и код своје куће може, колико треба, одвојити од осталих укућана, или не? Код простоте и сиротиње то је, дабогме, ретко кад могуће —- јер су и њена боравишта мање више стешњена — али ма да се и сиротиња тешкорастаје са својим болесннцима, то онет ретко кад долази дотле, да мора да се употреби сила власти да спасе остале чланове Фамилије и укућане од опасности заразног случаја. Даље дужности инспектора заразних случајева, тичу се нарочите појаве истих у виду редње, дакле у већим размерима, као и рада око дезинфекг\ије. Ту је онда потребно предузети и нарочиту инспекцију, и управо заћи од куће до куће. Име „кућа" или „стан" има и особена значаја у једној таквој приморској вароши као што је Глазго; јер оно не обухвата само зидане зграде и домове у варошн, него се односи и на шаторе у пољу и на лађе у луци — једном речју — на сваки кров под који се људи на одмор склањају. За пролазно становништво наше ту су два нарочита инспектора, од којих је један и зналац страних језика, и који се нарочито брине о здрављу оних десет хиљада емиграната, који сваке године прођу кроз Глазго, на путу за нову домовину. Његова је дужност да се увери, да ови људи не носе собом и какву заразну болест, па и да ју никако не добију и никуда не понесу. Као највазкнији задатак његов је тај: да мотри да се никаква зараза са стране у земљу не унесе; а кад, по каквој несрећи, где год у источној Јевропе бесни куга или колера, његова је служба и врло тешка и великом бригом испуњена. Сем тога, док су још гомиле емиграната на окупу по својим одређеним пансијонима, над њима се мора да води непрекидан надзор лекарски; и чим се какав сумњиви случај боловања појави, одмах се болесник из гомиле издвоји, а све друге мере предупредне противу ширења његове болести предузму. По који пут, ту је по-
/