Београдске општинске новине

Број 1

— 3 -

Год. XX

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ п АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (Ло Сер Џемсу Велу иредседнику оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону аредседншсу Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Британије и Ћрске) Година 1896 (9) VI САНИТЕТ 4. ЛЕЧЕЊЕ Потпуна издвојеност бодесника. — Пропнсне болнице за грозничаве. — Белведерска болнада, — Одзљзње за велике богиае. — Одељеае за грозницу. - Волаичка перионица. Лечеае бслесника. — Оздрављеае, или смрт. — Рокилска болница. — Ошпти опис. — Коштање болничког лечења. Прооечно бављење у болници. — Резултати лечења. — Попуштање заразних болести. — Тифус. — Белике богиње. Шарлах. — Мраса. — Велики кашаљ. — Кслера г друге дијаричне бслести. — Оиање заразе. — Опште опадање заразних болести, и шањак у смртшш случајевнма Пошто су се све мере употребиле да се пресече пшрење заразних бодести, а сатру шшце болесги под кровом под којим се појавиле, оида је на реду лечење болесника у болнидн којој је поверен. Дакле, пре свега, таквога болесника носе у болницу онштинска санитетска амбулантска кола; а, чим се капије болничке за њима затворе, за болнох^а настаје потпуна одвојеносг од осталога света. Приступ је болеснику, од тада, забрањен н најближим рођацима и најбољим нријатељима; а они, ако хоће, могу даље чути о стању болнога једино у чекаоници, а од болничара или болничарака које им и саме не приступају, већ им са нарочитог балкона говоре и извешћа дају. По закону о полицији од 1866 године, за општину је обавезно и оснивање и одржавање сталних болница за грозничаве случајеве. И ми смо, у Глазгоу, по сили тога закона, добили једну такву болницу у Парламентској улици — која — ако и привремена, онет је добра и задовољавајућа. За њом је дошла и стална болница у Белведеру, која је и нрва таква омштинска болница у Шкотској. Парк , у коме се она налази, има 32 јутра земље у простору, и дивно је положен на обалама Илајда , на источној граници вароши. Место је купљено за 17.000 Фуната стерлинга (425.000 динарау злату), а на њему, пбред зграда болничких и канцеларијских, нодигнута и она већ. поменута иерионт^а санитетска. Под оградом овако пространога парка има довољно места за рахонодање оздрављајућих, па и за одмор и окреплење онога многобројнога болничког особља, које је, по самој природи свога посла, лишено многих друштвених уживања. Сама болница је оштро подељена на два независна и савршено одвојена одељења, а имено: на одељење за велике боггше, и оделење за грозницу. Одељење за велике богиње има свој улазак, своја амбулантска к )ла, своју кујну и чекаоницу, своју перионицу и магацин, своје особље лекарско, болничарско и послужитељско, па, за случајеве смрти у болници, и своју каиелицу. Никакав саобраћај није дозвољен изме ђУ Ј е Д н ог и другог одељења болничког. Једино, ако и кад велике богиње сасвим ишчезну, и дотично одељење остане иразно, једино тада се, —■ ну и опет са изузетком два павиљона која остају чиста у резерви, — једино тада се слободна просторија тога

одељења иажљиво употребљава за смештај грозничавих болесника, којих, наравно, увек више има. При нодизању саме сталне зграде болничке у нашем Белведеру, прво је подигнуто било одељење за велике богиње , и оно је коштало иреко 30.000 Фуната стерлинга, (750.000 динара у злату). На иет павиљона његових долазе 150 болесничких постеља, а на сваког болесника 2000 кубних стопа ваздушна простора. Наравна ствар, да је и иарк за болеснике од великих богиња савршено одвојен од иарка, који припада болесницима од грознице. Оделење за грозницу састоји се из тринајест павиљона, и има 300 постеља, поређаних у групама, и савршено одвојених једно од друго. Уз навиљоне иду и друге разне зграде, као канцеларије особља, магацини и т. д. а све које су тако распоређене да служе за олакшицу, и за контролу и за административну економију. Сваки навиљон, и у оделењу за велике богиње и у ономе за грознице, има два одсека. Од ових је један одсек за болујуће, а други за оздрављајуће — нрви, обично, са једанајест постеља, а други са четири. Одмах на крају првог одсека, налази се соба болничарке, са стакленом нреградом према болесницима, а кроз коју она увек може да види шта који болесник ради, а иначе има добар преглед целог одсека. У одсеку се особита пажња поклања и температури и вентилацијн; док се чистоћа одржава, и ирашина на најмању меру своди, брисањем глатких натоса и здраво омазане дрвенарије. Грејање целе болнице — дакле и лекарских соба, и болничарских и служитељских одељења — врши се помоћу цеви, кроз које тече врела вода из иарног казана. Тај казан даје и потребну пару за иерионичку машину, за пећ сушионичку , као што даје кујни потребну јој вру1)у воду. Болничка перионица има три оделења: једно, за заражено одело донетих болесника; друго, за бело рубље из болннчких одсека, и треће за одело и рубље самих доктора, болничара и послуге, јер се и опо сматра и чисти као заражено. Уз перионицу иде и болничка крематорија, или болничко сиалиште, на коме се сагорева слама, вуна, плева, и у опште све начему је заражеии болесник лежао, а чему је ватра најсигурнији лек. Кад болесник довољно оздрави да може из постеље устати, њему се даје и нарочито и топло-постављено одело, које враћа кад са свим оздрави, и које после иде на дезинФекцију. А кад време дође да и то одело скине, и болницу остави, онда се прво спроведе у болничко куиатило , где се добро окупа. За тим одлази у гардеробу оздравелих, где добија своје ро(јено одело, и где се може састати са својим рођацима и пријатељима, ако их у месту има, и одакле може опет слободно нћп у бели свет. За многу децу, и у опште за ону младеж, која долази у ове болнице из бедних кућа сиротињских, из лоша друштва и еурове околине, ово је боловање и лечење под општинским кровом, и читаво откровење новога света и новога живота. Ту, она нађе онај благословени одмор и тела и душе, који условљава повратак здрављу, те им служи и као нека школа, у којој су се моглп научити многом науку, као што су се могли осведочити о многој високој и племенитој црти човечанској. — Ко зна хоће ли они више у животу и наићи на

тако добре душе, а у невољи на толику негу, тоажњу и саучешће? И зар може онда бити чудо, ако се које дечије срце и заплаче на сретноме растанку са оваким пријатељством, те ако му и сами дани бололовања под ошптинским кровом остану, можда, и најсретнији дани у целом животу.... Излишно је, без сумње, признати: да се сваки случај болеснички у овој болници не свршава са оздрављењем, и повратком у редове борбе за опстанак. Кад и најјачн и најздравији људи, уз припомоћ највештијега лечења и најнежније и најпажљпвије неге, подлежу ударцима смртоносне заразе, —• зар се може тражити повољна сразмера оздрављења код нејаке и изгладнеле сиротиње наше, што борави по буџацима и тесним сокачићима нашим? Како му драго, кад такав случај у болници наступи, те у место здравља наиђе смрт, онда се, под најстрожијом наредбом, мртво тело зараженога болесника преноси одмах из болнице у гробље. Никакво „чување" мртваца ту није слободно, ни у болници ни у приватној кући; па се такав мртвац и не носи на обичним мртвачким колима, већ на колима за то нарочито удешеним, на и то, по што се надлежни чиновник саннтетски уверио : да је све учињено за отклањање сваке опасности од таквог погреба. Преступи противу ове уредбе казне се глобом од десет Фуната стерлинга (250 динара у злату). Искуство 7 којејенаша општина стекла са болницама у Парламентској улици и Белведеру, много јој је вредило при грађењу плана за нову болничку зграду, која се баш сада подиже у рокилскоме крају. Дабогме, да се том приликом прибрао и многи драгоцени нодатак из других места Краљевине, а примио многи добар савет и од других људи. И како се сад за наш Рокил може рећи, да је остварио све најновије идеје и лекарске науке и болничке практике у иоступању са заразним болестима, то држимо, да ће добро доћи читаоцу и неки опис плана ове најновије оигитинске болнице наше. Дакле, Рокилска болница наша имаће неких тридесет и четири засебне зграде, међу којима гиеснајест павиљона за болеснике. Дванајеет од ових павиљона биће велики, и имаће по 30 ностеља болесничких, док ће она друга четири бити мања, и имаће свега по 12 постеља. На тај начин биће места у свима павиљонима укупно за свих 408 болесника. Али тим још није казано све; јер се под кровом исте болпице имају у резерви, за случај потребе, још неких 48 постеља. Што се кубатуре ваздушнога простора тиче, ту ће сваки болесник имати више и нростора и ваздуха, но што је чак и местном санитетском уредбом условљено. Белнка је пажња поклоњена и плану и општем распореду павиљона, нарочито с обзиром на вентилацију и одржање чистоте; а цео систем болнички наишао је до сада на само похвалну оцену свију стручњака и компетентних судија. Рекосмо, да је Рокилу од неоцењене вредности било искуство ранијега Белведра; док су други и модернији услови истога на путу да га (Рокил) начинеједном од првих санитетских болница на свету. Архитектура — јелпсаветског стила —- ту ће бити само достојни спољни украс језгровите садржине. Али да идемо редом.