Београдске општинске новине

Број 3

- 24 -

Год. XX

XI. Уље, масш и масни ироизводи: 52. Зејтин за јело без раздике десет хиљада и пет стотина динара; 53. Маст свињска, гушчија хиљаду и седам стотина динара; 54. Свеће стеаринске, параФинске и дерезинске две хиљаде и пет стотина дин. XII. Разно: 55. Лимунада, сода дванаест хиљада динара; 56. Дрвени материјал на колима хиљаду динара; 57. Празна или товарна кола до 1 тоне и преко тоне шесет и осам хиљада и пет стотина динара; 58. Од коња товарних три хиљаде и пет стотина динара. XIII. Трошаринске казне: 59. Од кријумчара и особља трошаринског пет стотина динара ; 60. По уговору за осветљеље десет хиљада динара . XIV. Лежарина: 61. Од трошар. магацина десет хиљада динара. XXIII За остаде предмете стављене на дневни ред заданашњу седницу ито: модбаПере М. Јанковића, ревизора београдске царинарнице, због награде; модба Драгутина К. Јовановића, пензионара, за накнаду штете: молба Петра Јовановића, деловође грађев. одбор^, да се призна за, општинског инжињера, предлог председништва по предмету регудисања „Грантовца", модба Александра Марјановића, бив. општ. питомца, за повраћај издржавања и продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда, — одбор је решио; Да се ставе на дневни ред за идућу седниду.

ЛИСТАК

ИЗ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ НЕШТО О ОБРАЗОВАЊУ ВОЉЕ*)

Један од најпотребнијих, најкориснијих, а у исти мах најнесавршенијих послова људских јесте васиишање. Значајно је, да је васпитање и један од најстаријих послова људскил. Оно је старо управо колико и човечанство, ако не идемо још и даље — па ипак тако мало савршеао?! Векови и године продазили су од како се човек појавио на земљи. и почео свој живот уређивати, а потомство гајити и осигуравати за успешаију и издржљивију борбу са природом и друшгвеним утицајима; искуство се скупљало и преносидо са генерација нагенерације, васпитни се рад посматрао и упражњавао, ценио и критиковао, напредовао и застајао, најзад и читаве науке систематизоваде су се и отпочеде примењивати своје резудтате на индивидуадни и кодективни развитак; па ипак у напредовању човечанства, у оном смислу како се са васиит нога гдедишта треба да узме, успех је врдо релативан.

*) При изради ове расправе едужио сам се општом педагогивом Г)г. В. Бакића, основима педагогнке од 1)г. В. Рајна, о мару и*и жнтересу од Бг. Ст. Окановића и белешкама са предавања његових.

Посмотримо за часак време од како се човек, као културна јединица почео_појављивати, па до наших времена ; сравнимо у мисдима тај дуги и непрегледни ланац индивидуадног и социјаднога кретања и догађаја, пређимо за часак све оне Фазе развитка човечанства, у којима се истицала човечанска мисао у борби за еманциповање људскога рада од предрасуда, таме инезнања; предистајмо дугу историју борбе: личне корисности с партијом, којој је принцип поштовање општих интереса и потчињавање вдаститих интереса и властите воље друштвеним, па ћемо видети: да је све што је на једној страни за добро и напредак човечанства урађено, на другој страни савршено потрвено Та се борба продужава и данас Прошди век, кога оптимисте називају „златним" поноси се својим пронадасцима на техничким, индустријским, научним, агрикудтурним, просветним, уметничким и т. д. пољима људских дедања. И право је. Заиста, кад се ма и за часак пренесемо из загушљиве и мрачне тморе свакодневног друштвеног и подитичког трвења, па се пренесемо мисдима на поље научних пронадазака и испитивања, на поље вишег друштвеног живота, морамо са оптимистима узвикнути: XIX век је доиста златни век, то је доба препорођаја људске културе. Науке и уметности гледају с поносом на праг уласка у ведичанствену падату величине, савршенстсва и сјајау овомевеку. Хиљадама хиљада школа постоје у свету. Мидијунима ђака школују се. Тушта и тма бодница и хуманитарних завода постОЈе за болесне, изнемогде и нануштене. Друшгва за потпомагање бедних и невољних, за грађење добротворних завода и цркава, ничу као печурке. Научне академије, музеји, галерије уметности, позоришта, опере, гимнастичке дворане и т. д. постоје и постају сваким даном, код свију народа и држава. Законодавна теда, званична и приватна удружења, устави и закони, књижевници и књижевност раде и окрећу точак напретка и пивидизације. Ади преврнимо други лист! Кад погледамо унутрашњост данашњега друштвеног живота, кад завиримо у све нијансе његовог кретања, кад се задубимо у стварно анадизовање друштвеног прогреса видећемо: да поред, богатства и знања, код незнатне мањине, чами огромна већина у ропству економске потиштености, мрака и незнања. Докде се дуча просвете, морада, религиозности, пијетета, содидарности и т. д. расипа и пружа из школа,'цркава, академија и осталих иросветних установа, дотде завист, пакост, себичност, гордост, сдавољубље, охолост, крађе, отмице, преваре и трошак на рачун ближњега царују и закривају својим густим димом просветне зраке, који оживављају и буде, покрећу и разбистравају, успаваност и зачмадост, слободу и моралност, а штите потиштене. Докде се год проповеда с једне стране право и правица, дотде с друге стране врше се највеће прошивносши у томе. Докде се у свима државама подижу шкоде, настојава да се уведе просвета у све, па и најниже, слојеве; док се проповеда о сдободи, праву, поштовању, туђе евојине, солидарности, љубави и братству љубави и према непријатељима, дотде се непрестано пдаћају прескупим наградама проналасци најсавршенијега система барута, најбољег оружја, најтврђих шанчева и најсмелијих торпеда! Према овоме шаренилу Факата, који се као у калејдоскопу непрестано пред нашим очима покрећу, је ли чудо ако се васпитању, коме се

приписуЈв регулисање свих односа у друцгтвеном животу, и које се сматра као одредница правца човекова кретања, — врло мади иди управо незнатан напредак може приписати. Тешкоће, које се јављају у васпитању, не могу се сравнити ни с једним телом рода људскога. С тога је васпитни посао и ако веомапотребан, корисан и стар, ипак тако несавршен. Кад се сетимо само Факта, да живот човечји није ништа друго до производ утицаја и узрока који на њ дејствују, и који су тако многоструки и компликовани да се не могу похвагати и регулисати, тако како ће само корисно моћи поолужити при намерном потпомагању индивидуалног развитка, па ће нам бити јасно одкуда је та тежина васпитнога рада. Ну, с овим не треба тако дадеко ићи, да, ако васпитни рад није остварљив баш у свима нијансама свога развоја, да је с тога непотребан и немогућан, као и да му је успех никакав. Овим се хтела указати само околност, за што је усавршавање тако сиор посао. Ми ћемо у току ове расправе имати прилике да додирнемо узроке са којих васпитни рад није ни могао напредовати нити показати онога дејства, који је требадо, јер се није ни заснивао на оној основици која би одговарала гаранцијама стварног успеха, и нриродног и друштвеног задатка човековог. Да се позабавимо најпре са појмом васиишања. Основни је принцип живота: прогрес. Све што је постало развија се и усавршава. Човек као предмет васпитања постао је, развија се, усавршава се. То је закон неминовне природе. Према томе, и у васпитању мора се огледати овај принцип развитка и усавршавања. По Каншу се баш у васпитавању и крије та ведика тајна усавршавања човечје природе. „Бидо би" —вели Канш — „дивно, кад би се само замисдило, да би се човечија природа све боље развијада помоћу васпитања, и да би се васпитање могдо довести у такав облик који би био подесан за човечанство. нији И заиста још је васаитање једино средство, којим се може доспеги до среће у људском друштву — а то је циљ васкодиком људском животу. Кад би се оставило човечанство самоме себи, дакде, кад би се свако потиомагање индивидуадног и социјалног развитка одбацило, оно би се вратило дивљашшву. То је лако и најповршнијем мисдиоцу појмити. И за то се нико и не заноси тим идејама, да је васпитање непотребно и немогуће. Много прече је питање данас: какав треба да је задашак његов, и којим бисе правцем васпитање упутило најбоље па да пружи човечанству оне добити које се очекују од правилноги добро уређеног васпитања. ( наотавн&е се)

То би нам отворило изглед на будући срећрод људски."

0 Б Ј А В А Суд општине београдске на основу решења одбора општинског од 14. децембра 1901 год. АБр. 11262, продаваће путем јавне усмене лицитације три коња ИЗ ЧИстачке колоне. Продаја ова извршиће се на дан 22. јануара тек. год. у 9 сати пре подне на марвеном тргу пред каФаном „Мали Балкан." Позивају се купци да на ову лицитацију дођу. Од суда општине београдске, 12. јануара 1902 год. АБр. 11262 — 1901 г. у Београду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАДИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА ВВОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЂ, секретар опшгине