Београдске општинске новине
Б рој 9
- 66 —
Год. XX
Најзад, у години 1838, истрајне кумнаније изађу и по тре%и пут пред Парламенат. И опета се Ошнтнна одунре. Али, да ли за то што је тај отпор изгубио од своје прве ватре и жестине, или што се и Парламенту досадило расправљање питања о глазговској води, тек некако, кумпаније иродреше са својим спајањем, и добише закон који су желеле. Истина, тај је закон садржао и многа ограничења кумпанијска, и важне одредбе у интересу грађанства. Тако, на пример, законска мотивација нове повластице гласи: да се она даје за то „да се спајањем обезбеди грађанству и више и боље и јевтиније воде, но што је било за времена ностојања обеју кумпанија." А да би се и извршење оваке погодбе ујемчило, спојена кумпанија буде законом везана: да снабдева потрошаче са добром и здравом водом по цену^ која не сме прећи 6 фуната и 10 шилинга од сто кирије, да се има одбијати једна десетина кад кирија прелази иет Фуната, као и да не сме прећи пет шилинга за кирије од пет Фуната и мање. Максимална такса и за највећу кућу би утврђена на десет Фуната стерлинга, а минимална на пет шилинга гсдишње. Даље је нова кумпанија обвезана, да даде воду за поливање улица и т. д. а у количини коју иолициски комесари за добро нађу, но која, количина, не сме прећи два милијуна галона годишње, као ни 10 пена од хиљаду галона. Најзад, једна одредба законска побринула се и о води потребној фабрикама, и другим нарочитим потрошачима. Али, ни тако здружена кумпанија глаз говска, за воду, није дуго остала у неоспорном уживању свога монопола. Вода њена није била добра, ни количина довољна. Тако, на пример, у 1838 години, целокупан дневни износ њен био је неких шест милијуна галона, што значи, 26 галона дневно од главе, на град од 260,000 душа, па и то воде, која се црпла из реке подложне наглом кварењу. Дабогме, дајепублика ту била све узнемиренија и незадовољнија, и да је наваљивала на кумпанију да нађе и друге и боље изворе. Оно, још од самога првога покушаја за спајање двеју кумпанија, избијали су на површину разни планови, пројекти и предлози, за добитак боље воде — неки предлози, потичући од Одбора оиштинског, неки од самих кумпанија, а неки од куражних појединаца, које је покретала љубав према ближњем, или баш и изглед на какву материјалну корист. Како му драго, тек у години 1845 дођогае неки од тих пројеката и пред Парламенат. Међу њима, — а било их је три — налазио се предлог једне кумианије, која је дошла и на смелу и на орђиналну мисао: да доведе у Глазго ову данашњу и дивну воду нашу са горских извора високог Пертшајра, са сада тако добро познатог и цењеног нам Лак Катрајна. (Настзвиће ее)
Гра^анству Београдском Како су у последње време учестале тужбе из народа поводом противзаконог наплаћивања такса за свепхтенодејства у парохијама и како те тужбе шаљу поједини грађани и Народном Представништву то је Господин Министар унутрашњих дела по захтеву Господина Министра просвете и црквених послова од 8. Фебруара тек.
године, ЦБр. 233, расписом својим од 13. Фебруара тек. године ПЛЗ? 3557 препоручио свима полицијским в Јастима, да свака у свом делокругу настане, да се прописи члана 5, 8 и 9 закона о уређењу свештеничког стања од 1882 године најтачније извршују како би се тиме спречиле могуће злоупотребе у наплаћивању таксе за свештенодејства. Поменутим расписом Господина Министра препоручено је полициским властима, да нареде председницима општина да обавесте грађанство шта је закон у поменутим члановима прописао грађанима, као дужност, те да се тако припомогне и тачном извршењу закона. Овај распис Господина Министра унутрашњих дела Управа града Београда претписом својим од 19. Фебруара тек. године Бр. 5174, спровела је овоме суду с наредбом, да по истом поступи. На основу овога наређења Управе града Београда суд општине београдске овим извештава београдско грађанство, да чланози 5, 8 и 9 закона о уређењу свештеничког стања од 1882 године, гласе: „Чл. 5. Свештеник у својој парохији врши без награде ова свештенодејства и дужности: 1. Редовне опште црквенске богомоље; 2. Литију са бдењем и ношење крста са водосвећењем у сваком селу (месту) које долази у састав парохије, један пут у години; 3. Ванредне опште богомоље: а), у свечане опште народне дане; б), општа благодарења и молитве у почетку и свршетку школске године; в), општа благодарења и молитве које би по потреби виша духовна власт наредила (у време епидемије, или иначе опште какве потребе); г), богомољу за спомен заслужних за отаџбину покојника; д), два пут у години дана црквом пронисане парастосе за покој свију умрлих; 4. Свећење водице о Крстову дне (Богојављењу) у цркви (или покрај воде) и свећење водице у сваком парохијском дому у време великог поста, којом приликом дужан је свешгеник поучавати домаће у вери и владању по божијим законима, а у исто време и исповедати и причешћивати болне и остареле; 5. Миросање и исповест; 6. Знамење, крштење и опело од оних сиромаха, који плаћају данак испод половине главнице; 1 ) 7. Издавање извода крштених, венчаних и умрлих као и извештаје, које власт по званичној дужности захтева, и изводе потребне за пензију удовице и сирочади ј умрлих чиновника (чл. 27 закона о пензионом Фочду чиновника од 21. октобра 1871 г. збор XXIV стр. 36) а тако исто и изводе на захтев приватних лица, која не плаћају погпуни данак. 2 )
! ) § 2. Порез се одређује шестталира с главе на главу на сва плаћању порева подлежна лаца и општина је дужна потпун пореа у своје врсме предати власти на све своје пореске главе, у колико оне нису на основу овог закона олсобођена. § 3. Овај порез од шест талира дели се на порев од личности — главницу — и на порез од имукности, тако, да се на сваку порееку главу у опгатини има рачунати три талира као иорез од личности а три талира опет као порев од имукности (закон о пореву од 2. октобра 1864 г.) Уредништво. 2 ) Пун грађански данак сматра се да плаћа онај који плаћа у име непосредне порезе преко 30 динара (чл. 122. закона о непосредном порезу од 14. јуна 1884 г. са свима изменама и допунама) Уредништво.
„Чл. 8 За ниже одначена свештенодејства и дужности плаћа се свештенику. ДИНАРА 1. За знамење —,20 2. За крштење 1,3. За испит, само од женика . 1,4. За венчање од лица која плаћају вигае од главнице .... 12,Од лица која плаћају потпун данак или још нису уведена у данак 6,Од лица која плаћају испод главнице 3,5. За свечарско с водицом код куће, сечењем колача и прекадом кољива у цркви 1,6. За водоосвећење кад се свештеник нарочито ,позове . . . 1,7. За малу молитву .... 1,8. За велику молитву . . . 1,50 9. За јелеосвећење над болним на сваког свештеника по . . . . 2,10. За освећење домова ва сваког свештеника по 3,11. За опело велико с водицом од лица која плаћају више од главнице 4,Од лица која плаћају потпун данак. 3,Од лица која плаћају испод главнице 2,12. За опело мало с водицом (испод 7 година узраста) половину онога што је прописано за велико. 13. За парастос 1,14. За спомен читуље о задушницама (осим зад. чл. 5 тачке 3 под д.) . . . —,10 15. За прекаду над кољивом —,20 16. За спровод до гроба на сваког свештеника колико се њих позове као и на надлежног свештеника и ђакона по 3, 17. За читање једног столпа јеванђеља 4,18. За читање псалтира . 4, 19. За издавање извода из протокола крштених, венчаних и умрлих на захтев приватних лица, сем случаја наведеног у чл. 5. та . 7. по 1,„Чл. 9. Све таксеизложене у чл. 8. које сам свештеник не би могао наплатити, дужне су општинске власти на захтев свештеника у року од два месеца дана наплатити и предати му. Ако то не би учиниле у одређеном року, казниће се са 10 до 30 динара." Од суда оишшине београдске 24. фебруара 1902 г., Веоград, АБр. 1859.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 5. Фебруара 1902 год. Нредседавао председник београдске општине г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланови суда г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника били: г.г. Коста Др. Ризнић, Живојин М. Нерић, Дим. Милеивовић, Вучко К. Ђорђевић, Љуба Н. Хркстић, Н. Спасић, М. Савчић, Љуба Дојчиновић, Стојан Пајкић, Раденко Драговић, Петар Новаковић, Урош Благојевић и Мих. Бобић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. (ОВРШВТАК) XI ПреЈседнчк извештава одбор, да су досадањи чланови одбореке комисије за оцену молби за месечну помоћ: г.г. Голуб С. Јанић, Спаса Илић и Благоје Милошевић иступањем из општинског одбора престали бити чланови исте комисије. Према чему сада или треба изабрати на њихова места друга лица или овластити оп-